Komentar od pet zvezdica mi je promenio život

Nezaposlenom Havijeru Artigasu je novac bio potreban da bi izdržavao porodicu, te je odlučio da preko sajta Er-Bi-En-Bi ponudi na iznajmljivanje prostor u porodičnoj kući u Montevideu.

Dobro mu je krenulo. Jedan od njegovih gostiju bio je i slavni argentinski pisac Hernan Kasijari. Posle svega dva dana boravka, međutim, Kasijari je doživeo srčani udar. Hitno je morao da bude prebačen u bolnicu.

Pukim slučajem, Artigasova žena Alehandra radila je za urugvajski Senat, te je mogla da organizuje policijsku pratnju kako bi ubrzala transport. Umesto 40 minuta, trebalo im je samo 12. To, i krv koju su dali, spaslo je Kasijariju život.

Kasnije, kad se oporavio i vratio u Argentinu, pisac je Havijeru i njegovoj ženi ostavio ocenu od pet zvezdica.

„Sjajna kuća za putnike sklone sedenju i infarktu. Kraj je prelep i lako se iz njega stiže do najboljih bolnica. Havijer i Alehandra su se odmah pretvorili u anđele čuvare koji će vam spasti život iako vas ne poznaju.

Prebaciće vas u bolnicu sopstvenim autom dok umirete i ostati u čekaonici dok vam lekari ugrađuju bajpas. Ne žele da se osećate usamljeno, pa vam donose knjige za čitanje i dozvoljavaju vam da besplatno ostanete u kući još nekoliko večeri. Od srca preporučujem.“

Kada je Havijeru Artigasu dijaliza bubrega postala neophodna i nakon što je ostao bez posla, razvio je aplikaciju kako bi ljudima olakšao lečenje na putovanjima. Aplikacija je, međutim, postala popularna slučajno, pošto je spasao život slavnom argentinskom piscu.

Artigas je bio nešto više od dobrog domaćina i Kasijarijevog novog anđela čuvara – iz ličnog iskustva je znao koliko je teško biti bolestan kad ste daleko od kuće.

Dijagnoza policistične bolesti bubrega mu je postavljena 2007. godine, zbog čega su mu telesne funkcije sve brže otkazivale.

Već 2014. godine mu je bilo potrebno lečenje hemodijalizom triput nedeljno kako bi se nadoknadilo ono što bubrezi više nisu mogli da obave sami.

Svaka dijaliza – tokom koje bi mu krv prolazila kroz spoljnu filter mašinu za otklanjanje štetnih materija pre nego što bi se vraćala u telo – trajala je četiri sata.

Za pacijente kao što je Artigas dijalize moraju da budu stalne kako bi se sprečilo taloženje opasnih otrova u krvi.

Redovni zakazani termini ne smeju da se otkazuju, zbog čega poseta stranoj zemlji čiji jezik možda ne govorite, medicinske propise ne poznajete ili u kojoj ne možete da priuštite lečenje predstavlja ogroman izazov.

Artigasov posao je podrazumevao česta putovanja po Latinskoj Americi i afričkim zemljama gde bi nastajao dodatan problem – pronalaženje bezbednog mesta za dijalizu, sa nezagađenom vodom. Nakon što je poslodavcima objasnio svoje zdravstveno stanje i potrebu za dijalizom, izgubio je posao.

„Imao sam četvoro dece i nisam znao šta da radim“, kaže on. „Niko nije želeo da me zaposli. Biti nezaposlen za mene je bila nepoznanica. Zapao sam u krizu jer sam prehranjivao porodicu – u tešku emocionalnu krizu.“

Procenjuje se da hronična bolest bubrega pogađa jednog od deset ljudi širom sveta, a svake godine umiru milioni zbog toga što im je lečenje nedostupno.

Artigas je na kraju uspeo da nađe posao u IT sektoru, ali je to takođe podrazumevalo putovanja po inostranstvu. Jednom prilikom su ga poslali u Kordobu, u Argentini, gde je ugovorio dijalizu, ali mu je po dolasku rečeno da ga nemaju u evidenciji. Nije mogao da dobije tretman od kog mu život zavisi zato što nije bio argentinski državljanin.

Nakon skoro 12 sati očajničke potrage, prestravljen da će umreti od otrova u krvi, uspeo je da pronađe bolnicu u kojoj su bili voljni da ga podvrgnu dijalizi.

„U povratku, na putovanju dugom 2.000 kilometara, počeo sam intenzivno da razmišljam o ovom problemu“, kaže on.

To iskustvo mu je otvorilo oči. Shvatio je da želi da pomogne korisnicima dijalize i 2015. godine razvio je aplikaciju „Konektus“ kako bi povezao pacijente koji boluju od bolesti bubrega sa centrima za lečenje kad su daleko od kuće.

„Nekada se prvo tražio centar za dijalizu i tek onda planirao odmor“, kaže Artigas. „Mi to radimo obrnuto. Vi nađete plažu na koju želite da idete, a mi vam nađemo centar za dijalizu.“

„Konektus“ je prvobitno lansiran u avgustu 2015. godine kao mala internet platforma koja je koštala svega 1.700 dolara. Prevashodno je bila usmerena na povezivanje pacijenata iz Urugvaja sa malim brojem centara za dijalizu u Argentini i Brazilu, najpopularnijim odredištima urugvajskih turista.

Mesec dana kasnije, Institut za tehnologiju iz Masačusetsa dodelio je autoru aplikacije prestižnu nagradu Najinovativnije zdravstveno rešenje. Bio je to veliki uspeh, ali pravi pomak koji je omogućio Artigasu da proširi projekat i pomogne ljudima u oko 150 zemalja, omogućivši pristup više od 14.500 mašina za dijalizu, stigao je na krajnje neočekivan način – kao posledica ocene Hernana Kasijarija na Er-Bi-En-Biju.

Artigas, naime, nije znao da je predstavnik Er-Bi-En-Bija u Majamiju prosledio tu ocenu Džou Džebiji, multimilijarderu i suosnivaču kompanije, koji ju je pročitao i pisao Artigasu.

Artigas i njegova supruga su se 31. decembra 2015. vozili ka plaži 100 kilometara istočno od Montevidea gde su planirali da proslave Novu godinu kad im je stigao Džebijin imejl. Pisao je da bi voleo da poseti Urugvaj i odsedne kod porodice Artigas.

Ispočetka je Artigas mislio da se radi o neslanoj šali. Prosledio je telefon supruzi, a ona je odgovorila na imejl. Džebija je zakazao let u roku od sat vremena. Novogodišnju noć provešće u vazduhu i stići prvog dana Nove godine.

Kada su se njih dvojica malo bolje upoznali, Artigas je pitao Džebiju šta ga je nagnalo da tako iznenada poseti Urugvaj.

„Odgovorio je: ‘Došao sam jer sam želeo da čujem tvoju priču iz prve ruke. Želim da znam svaki detalj. Želim da znam tvoju krvnu grupu. Sve kroz šta si prošao’.“

Artigas nije planirao da ispriča Džebiji za aplikaciju „Konektus“, ali je ovaj već čuo za nju i postavio mu brojna potpitanja.

Džebija je najveći deo vremena u Montevideu proveo odmarajući se i čitajući u bašti. A onda je jednog dana samo rekao Artigasu da ode do kompjutera i potraži imejl iz San Franciska.

„Mislio sam da će to biti uplata za njegov boravak u mojoj kući – nisam nameravao da mu naplatim. Odjednom sam video da se radi o ugovoru za saradnju sa njegovom kompanijom. Nisam mogao da verujem“, kaže on.

Od tada je „Konkektus medikal“ samo rastao i rastao. To nije jedina aplikacija ili internet stranica te vrste, ali ju je do sada koristilo skoro 250.000 pacijenata.

Artigasovo nepovoljno finansijsko stanje se stabilizovalo, a popravilo mu se i zdravlje.

Bolest bubrega je u Artigasovoj porodici nasledna. Ima je Havijerova dvadesetdvogodišnja ćerka, a njegov otac je umro u 48. godini, kad je bio jedva malo stariji nego što je danas Artigas.

Artigas je 9. avgusta 2017. godine bio podvrgnut transplantaciji bubrega koja mu je promenila život. Dva dana kasnije, na godišnjicu smrti njegovog oca, dok se oporavljao na intenzivnoj nezi, doktor mu je odsvirao na bandoneonu „Mali dečak iz konobe“ kako bi ga opustio. Lekar nije imao pojma da je otac upravo tako zvao Artigasa.

Bio je to poseban trenutak. Zakoračivši u novi život sa funkcionalnim bubregom, osećao je da otac bdi nad njim i da ga nagovara da iskoristi tu priliku do kraja.

Sada mu dijaliza više nije potrebna, ali i dalje radi na tome da olakša život onima kojima jeste.