Prvi rezultati testiranja vakcine na korona virus na kojoj rade stručnjaci sa Univerziteta Oksford pokazuju da je ona bezbedna za ljude i da pokreće borbu imunog sistema.
U testiranjima učestvuje 1.077 ljudi, a nakon što su dobili vakcine, njihovi organizmi počeli su da razvijaju antintela i T-ćelije koje se bore protiv korona virusa.
Rezultati su veoma obećavajući, ali je još rano da za tvrdnju da je vakcina dovoljna zaštita, zbog čega će se sprovesti još obimnija testiranja.
Velika Britanija je već naručila 100 miliona doza vakcine.
- Zašto ljudi ne veruju u vakcine?
- Kad ćemo imati vakcinu protiv korona virusa
- Novi propisi o vakcinaciji u Srbiji – obaveze, prava i dužnosti
Kako vakcina radi?
Vakcina nazvana – ChAdOx1 nCoV-19 – razvija se neviđenom brzinom.
Pravi se od genetski modifikovanog virusa koji izaziva prehladu kod šimpanzi.
Značajno je izmenjena, prvo da ne bi mogla da izazove infekcije kod ljudi, a i da bi više „ličila“ na korona virus.
Naučnici su ovo izveli dodajući genetska uputstva koja postoje u proteinskim vrhovima korona virusa – što je najznačajnija alatka virusa kada napada naše ćelije – u vakcinu koju razvijaju.
To znači da će vakcina imitirati korona virus i imuni sistem će naučiti kako da ga napadne.
Šta su antitela i T-ćelije?
U velikoj meri je pažnja naučnika u vezi sa korona virusom do sada bila usmerena na antitela, ali ona su samo deo odbrane imuno sistema.
Antitela su mali proteini koje pravi imuni sistem kako bi izbacio viruse na površinu.
Neutralisanjem antitela može se onesposobiti virus.
T-ćelije, jedan od tipova belih krvnih zrnaca, pomaže koordinaciju imuno sistema i mogu da uoče koje ćelije u organizmu su zaražene i da ih unište.
Gotovo sve egfikasne vakcine podstiču i stvaranje antitela i odgovor T-ćelija.
Nivo T-ćelija dostigne vrhunac 14 dana posle vakcinacije, a broj antitela bude na maksimumu 28 dana posle vakcinacije.
Istraživanje nije bilo dovoljno dugo da bi se razumelo koliko mogu da traju, pokazala je studija objavljena u Lancetu.
Profesor Endrju Polard, iz istraživačke grupe sa Okforda, rekao je za BBC:
„Zaista smo zadovoljni rezultatima objavljenim danas jer vidimo i neutrališuća antitela i T-ćelije.
Naveo je da se rezultati obećavajući i da naučnici veruju da ta vrsta odgovora može biti povezana sa zaštitom.
„Ali odgovor na ključno pitanje da li vakcina deluje, nudi li zaštitu … i dalje čekamo“
Studija je pokazala da je 90 odsto ljudi razvilo neutrališuća antitela posle jedne doze.
Samo deset osoba dobilo je dve doze i sve su proizvele neutrališuća antitela.
„Ne znamo nivo koji je potreban za odbranu, ali možemo povećati odgovore organizma drugom dozom“, rekao je profesor Polard za BBC.
Da li je bezbedno?
Da, ali postoje i nuspojave.
Nije bilo opasnih nuspojava od uzimanja vakcine, međutim, 70 procenata ljudi na ispitivanju se žalilo na temperaturu ili glavobolju.
Istraživači kažu da bi se to moglo rešiti paracetamolom.
Profesorka Sara Gilbert sa Univerziteta u Okfordu kaže da ima još mnogo posla „pre nego što potvrdimo da li će naše vakcina pomoći u upravljanju pandemijom Kovid-19, ali ovi rani rezultati obećavaju.“
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
- STRES Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
