Globalna anketa koju je naručio BBC ističe duboke i raznolike posledice koje je pandemija imala na mentalno zdravlje, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija.
Iznenađujući broj ispitanih ljudi u 30 zemalja izjavio je da se sada osećaju bolje nego pre kovida-19.
Anketa takođe ukazuje da je učinak pandemije na blagostanje izraženiji kod žena i mladih.
- Moždana magla učestalija posle kovida, pokazalo istraživanje
- Kako izgleda život sa dugotrajnim kovidom u Srbiji
- Koje su dugoročne posledice korona virusa i koliko traju – pet pitanja i odgovora
Ngujen Tan Gieng razgovara telefonom sa ocem koji maršira kroz vrt, želeći da joj pokaže plodove manga.
Oduševljen je što čuje ćerku koja živi 400 kilometara dalje u Ho Ši Minu.
Pre lokdauna Gieng je bila zauzeta vođenjem štamparije i odgojem sina tinejdžera. Retko se javljala i dešavalo se da prođe dve ili tri godine da ne vidi roditelje.
„Nismo baš imali sjajan odnos u prošlosti, ali posle kovida shvatila sam da moram više kontaktirati sa njima“, kaže ona.
„Zaista se osećam kao da nisam sam.“
U anketi koju je od Gloubskena naručio BBC Svetski servis, 36 odsto ljudi širom sveta reklo je da se sada oseća bolje nego pre pandemije, dok je 27 odsto reklo da se oseća lošije.
Mnogi su potvrdili da je provođenje više vremena sa porodicom i bolja povezanost sa zajednicom i prirodom imalo pozitivan učinak, kao i da su im jasniji opšti prioriteti u životu.
Ljudi u Vijetnamu, Indiji, Egiptu i Nigeriji su češće govorili da se osećaju bolje, dok su u Japanu, Južnoj Koreji i Hong Kongu češće govorili suprotno.
Ljudi u Velikoj Britaniji koji su rekli da se osećaju gore nego pre pandemije malo su nadmašili one koji su rekli da se osećaju bolje, dok je u SAD-u bilo obrnuto.
U sedam drugih evropskih zemalja ljudi su takođe bili skloniji negativnom odgovoru.
Anketa je sprovedena onlajn u junu i julu ove godine i dosegla je više od 29.000 ljudi.
„Nalazi Gloubskena pokazuju da je pandemija imala dubok uticaj na mentalno zdravlje mnogih ljudi“, rekla je portparolka SZO-a.
„Ovaj učinak nije bio ujednačen, već raznovrstan i razlikovao se između grupa stanovništva.“
Kao i mnoge mlade majke, Tran Ngujen Kim Ngan se borila tokom četvrtog i najstrožeg lokdauna u Ho Ši Minu, koji je počeo u junu prošle godine.
Imala je novi posao i jednogodišnjaka sa kojim se borila.
„Bila sam toliko iscrpljena da sam, da bih našla vremena za sebe, samo otišla u toalet i ostala tamo nekoliko minuta. Udahnula bih i izdahnula i onda nastavila sa danom“, kaže ona.
U gotovo svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem, žene su češće nego muškarci prijavljivale da je pandemija imala negativan uticaj na njihovo mentalno zdravlje.
Ali isti faktori koji su tada izazvali Ngan stres sada joj pomažu da se oseća bolje.
Roditelji koji žive sa decom mlađom od 18 godina češće od drugih kažu da im je mentalno zdravlje bolje nego pre pandemije.
„Mislim da mi je bilo lako da se oporavim jer sam bila vrlo zauzeta u svakodnevnom životu, poslom i detetom“, kaže Ngan.
U poslednje dve godine takođe su se desile neke velike promene u njenom životu. Dobila je novi posao, kupila je stan sa mužem i usvojila mačku. Čak je počela da uči japanski.
„Mislim da sam hrabrija posle kovida“, kaže ona. „Ako želim nešto da uradim, uradim to odmah. Ne odlažem.“
Ali bilo je oblasti u kojima su muškarci i žene imali mnogo više zajedničkog, kao što je povećan osećaj zajedništva i povezanosti nakon pandemije.
Endrju Osvald, profesor ekonomije i bihejvioralnih nauka na Univerzitetu Vorvik, upozorava da ne treba previše čitati u izveštajima ljudi o tome kako su se osećali u prošlosti.
„Ono što znamo je da postoji trajna vrsta optimizma – danas pristrasnosti. Ljudi gledaju unazad i pogrešno misle da su stvari tada bile gore i da su sada srećniji“, kaže on.
„To je pokazano u dugotrajnom longitudinalnom istraživanju upoređujući nivoe prisećanja sreće sa stvarnim nivoima sreće kada su mereni u to vreme.“
Ali on kaže da su nalazi o polu u skladu sa njegovim radom.
Svetski izveštaj o sreći, koji koristi podatke Galupa prikupljene svake godine u poslednjih 10 godina u 150 zemalja, sugeriše dugoročni trend rasta stresa, brige i tuge u većini zemalja i blagi pad uživanja u životu.
Međutim, to sugeriše da je način na koji ljudi ocenjuju svoje živote ostao izuzetno otporan tokom kovida-19.
Takođe je došlo do globalnog porasta udela ljudi koji su izjavili da daju novac u dobrotvorne svrhe, pomažu strancima i rade dobrovoljno.
Vijetnam je ove godine napredovao za dva mesta na svetskoj rang listi sreće.
Na Univerzitetu društvenih nauka u gradu Ho Ši Minu, terapeutkinja Trin Tan Vi je primetila ogromno poboljšanje mentalnog zdravlja klijenata u protekloj godini. Ona je deo programa pod nazivom Vakcina za um koji je počeo tokom pandemije.
Počelo je telefonskom linijom za mentalno zdravlje koja je pružala podršku ljudima tokom prošlogodišnjeg zatvaranja, pošto je grad primetio porast izveštaja o anksioznosti i samoubilačkim mislima.
Mnogi su takođe patili od tuge i gubitka.
Tri četvrtine prijavljenih smrtnih slučajeva od kovida u Vijetnamu dogodio se ovde.
Globalno, trećina ispitanih ljudi kaže da je izgubila blisku osobu tokom pandemije, a 56 odsto njih je reklo da je na smrt „u velikoj meri“ uticao kovid-19.
Ali Vi vidi utehu svemu ovome – ona veruje da je protekla godina podigla svest o mentalnom zdravlju u Vijetnamu.
„Sada ljudi znaju gde da potraže pomoć kada imaju problema sa mentalnim zdravljem. Kada imaju anksioznost ili napad panike, znaju gde da idu“, kaže ona.
Takođe je otkrila da su se tokom oštrog zatvaranja grada ljudi okupili kako bi pružili hranu i podršku jedni drugima.
„To verovanje u dobrotu pomoglo je ljudima da prevaziđu pandemiju“, kaže ona.
„U programu Vakcina za um bilo je toliko ljudi koji su odlučili da dođu i volontiraju za nas. Nakon pandemije shvatila sam da je moja kontakt lista eksplodirala.“
Anketa Gloubskena sugeriše da je uticaj pandemije varirao za različite generacije.
Kada je Vijetnam ušao u izolaciju, Dang Kuang Dung, autor popularnog stripa Meo Moc, počeo je da dobija uznemirujuće poruke od čitalaca.
Dangov strip je napisan kao dnevnik sopstvenog života, njegovog iskustva studiranja u inostranstvu, ličnog gubitka, zatvaranja – u njemu se pojavljuje kao crna mačka.
On te stvari deli sa čitaocima i to ih podstiče da podele svoja iskustva sa njim.
„Bilo je mnogo poruka sa crvenim zastavicama o traumi, PTSP-u, takvim stvarima“, objašnjava njegova partnerka Vendi Truong. „I to su bili veoma mladi ljudi.“
Zajedno su odlučili da pokrenu novi strip, onaj koji se fokusira na mentalno zdravlje i nudi savete profesionalaca.
U istraživanju u Velikoj Britaniji, profesor Endrju Osvald je otkrio da su mladi ljudi pretrpeli najveći „udarac“ za dobrobit, dok su stari bili mnogo manje psihički pogođeni.
U anketi Gloubskena, mladi ljudi od 18 do 24 godine su mnogo češće govorili da je pandemija imala veliki uticaj na njihovo mentalno zdravlje – bilo pozitivno ili negativno. Stariji ljudi su češće govorili da uopšte nema efekta.
Ovo može ukazivati na različite stavove ili svest o mentalnom zdravlju.
„Moj tata je doktor, ali on ne prepoznaje mentalno zdravlje kao pravi problem“, kaže Vendi.
„U Vijetnamu je trenutno zaista podeljeno.“
Mlađi ljudi koje ona poznaje sada brinu o sebi više nego ikad, organizuju grupne pozive, redovno proveravaju jedni druge ili koriste jogu ili meditaciju.
Drugi koji su izgleda imali više koristi su oni sa višim primanjima i ljudi koji žive u gradovima.
Ovo ima smisla za Vendi, u zemlji u kojoj je veća verovatnoća da će mlađi ljudi biti urbani kancelarisjki radnici.
„Nismo bili pogođeni, barem finansijski“, kaže ona.
„Mogli smo sebi da priuštimo da ostanemo u kući, da i dalje radimo i budemo zaposleni. Ali ne mislim da je to slučaj sa svima. Pomislite na starije ujake i tetke koji su morali da rade u fabrikama.“
„Mislim da je za milenijalce mnogo lakše.“
Portparolka SZO-a je rekla da nalazi ankete naglašavaju da su potrebna dalja istraživanja o uticaju pandemije na mentalno zdravlje među određenim rizičnim populacijama.
Portparolka je primetila da su ambulantne usluge mentalnog zdravlja bile posebno poremećene tokom pandemije i da je to „još dodatno proširilo jaz u lečenju mentalnog zdravlja“.
„Buduće studije bi se stoga trebale fokusirati na povećanje usluga mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške kao osnovne komponente u planovima pripravnosti i reagovanja za buduće vanredne situacije u javnom zdravlju.“
Dodatno izveštavanje Sara Haberšon
Pogledajte video – Pet razloga zbog kojih se možda još niste zarazili korona virusom
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
