Poslednja scena predstave „Usamljena planeta“ odigrava se ispred glavnog ulaza beogradskog pozorišta Atelja 212, blizu prometne ulice.
Dok trolejbusi i automobili koji prolaze prave buku, autori predstave, ujedno i glumci, nazdravljaju rakijom sa sedmoro gledalaca.
Zbog zabrane okupljanja više od deset osoba u zatvorenom i na otvorenom prostoru, predstavu je moglo da pogleda samo sedmoro ljudi.
„Pod utiskom sam, trebaće mi vremena da se procesiram, osećam da kao da mi se stomak vezao“, kaže Nikola Marković, jedan od gledalaca.
Ostali u publici, neki i u suzama, dugo su aplaudirali autorima.
- Četrdeset nagih muškaraca na sceni: Priča o intimi i poverenju
- Marina Abramović za BBC: O 47 godina pauze od Beograda, politici, bolu u performansu i mladima na Balkanu
- Zašto je „Kosa“ mjuzikl u kojem svi pevaju, ali kroz suze
O čemu je predstava
„Usamljena planeta“ se izvodi oko i u zgradi pozorišta, namerno izbegavajući klasičan scenski prostor, odnosno samu scenu.
Umetnici vode članove publike, koji su sve vreme na distanci i s maskama na licu, kroz turističku turu kroz pejzaže i puteve transformisane budućnosti koja nas čeka posle „pretnje koja je došla da ostane“- pandemije korona virusa.
„Pored želje da kažemo nešto vezano za sve ovo, hteli smo da pokažemo da pozorište može da radi i u ovim okolnostima“, kaže za BBC na srpskom Maja Pelević, autorka i jedna od izvođača, dramaturškinja.
Usamljenost ili kako nas je virus vratio zajedništvu
„I pre pandemije smo bili usamljeni i mislim da smo se na neki bizaran način vratili zajedništvu“, kaže Pelević.
Tvrdi da je mala mnogo veću potrebu da zaista iskreno komunicira, bez obzira što je bila u izolaciji i viđala se sa manje ljudi.
„Tako je ova predstava i nastala“, kaže ona.
Čini joj se da nas je ovaj virus s izolacijom doveo do toga da budemo bliži nego što smo bili ranije.
„Nisam morala da komuniciram s ljudima koji me uopšte ne zanimaju, otarasila sam se površnih komunikacija i iz toga se rodilo nešto iskreno i kvalitetno i što ima smisla“, kaže Pelević.
Umetnost može da nastaje i tokom pandemije
Pozorišta su početkom pandemija prva zatvorila vrata, s obzirom na nemogućnost okupljanja većeg broja ljudi u javnim zatvorenim prostorima.
Socijalno distanciranje ne bi trebalo niti smelo da znači ukidanje javne sfere, kao ni praksi izvođenja, napominje Pelević.
Na neke, kako kaže nelogičnosti u javnom životu za vreme pandemije, ukazuje i Olga Dimitrijević, jedna od autorki predstave.
„Kada pričamo o tome zašto pozorište ne radi, a sve ostalo radi – to jeste jedna nelogičnost unutar sistema“, kaže ona.
Dodaje da tokom izvođenja predstave poštuju sve propise i veruje da će „sve pozorišne kuće preorijentisati umetničke odluke u tom pravcu“.
Jedan od autora je i Dimitrije Kokanov koji navodi da će nastaviti da igraju za sedmoro ljudi, ako se situacija ne promeni u narednom periodu.
„Ako bude doneta odredba da još manje ljudi može da se okupi na jednom mestu, igraćemo za jednu osobu“, kaže Kokanov.
- Protesti, sukobi i bageri: Kako je rušenje Narodnog pozorišta podelilo Albaniju
- „Povratak u budućnost“ dobija novu verziju – u pozorištu
- Neda Arnerić: Odlazak „najlepše bibliotekarke“
Pozorište u „novoj normalnosti“
Kokanov kaže da je izvodljivo i da se ceo Šekspirov opus igra tako što ljudi stoje odvojeno i na distanci od dva metra.
Ipak, to mora da bude odluka iz poetičkih razloga, a ne pandemijskih, tvrdi on.
„Da je klasična predstava u pitanju, morao bi da je prerežiraš i to može da se izvede, ali to mora da bude incijalna potreba autorska i onoga ko stvara, a ne potreba pandemije“, objašnjava Kokanov.
Olga Dimitrijević smatra da ne može da se priča o novoj normalnosti, „kao da je prethodno sve bilo u redu“.
„Ne može svet da bude normalan sa tom količinom društvenih nejednakosti, uništavanjem planete, mržnje prema manjinama“, kaže ona.
Dodaje da se pozorište već godinama bori sa smanjenjeima budžeta, pa postoji bojazan da će se sa „novim normalnim“ još lakše proglasiti neprofitabilnim .
Dimitrijević navodi da dok se ne saživimo s virusom ili dok on ne postane manje opasan, pozorišne kuće, posebno one u Srbiji će morati da se bore i za budžete i radna mesta.
„Socijalna pomoć ili humanitarna pomoć u vidu minimalca neće nikakav problem da reši, a uostalom to su naša radna mesta-moramo da ih čuvamo“, zaključuje ona.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
- STRES Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
