Korona virus, izolacija i ishrana: Koliko nam je hrane zaista potrebno

Miljana Mitrović živi sa suprugom i dve ćerke – starija ima dve i po, a mlađa godinu dana.

Iako je već osam nedelja u Srbiji na snazi vanredno stanje i prodavnice rade kraće zbog policijskog časa, Mitrovići su odlučili da imaju samo redovne zalihe namirinica – u nivou nedeljne nabavke.

„Ma biće hrane, mora postojati način da se kupi. Nismo ništa lagerovali ni hrane, ni kozmetike“, kaže ova 32-godišnja inženjerka poljoprivrede za BBC.

• Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah
• Korona virus: Dnevnik samoizolacije u Beogradu
• Korona virus: Kolike su šanse da ću umreti ako se zarazim

Kupovali su, kaže Miljana, neke osnovne stvari, dva ili tri kilograma brašna, jaja, pavlaku – to što deca najviše jedu, dva pakovanja pelena da ima u rezervi i to je sve.

Ipak, mnogi su drugačije razmišljali.

Masovna kupovina brašna, kvasca, toalet papira, maski i sredstava za dezinfekciju – nisu obeležila mart i april samo uz Srbiji, već su se zapatili u čitavom svetu, od Australije do Amerike.

Šta nam je u doba korone potrebno za imunitet?

„I sada tokom pandemije nam je potrebno samo ono što nam i inače treba“, kaže za BBC na srpskom imunolog Srđa Janković.

On tvrdi da „ne postoji podizanje imuniteta. Ono što je zdravo i preporučljivo, inače, zdravo je i sad“.

Da ideja o jačanju imuniteta, koliko god zvučala primamljivo, nema naučno uporište, tvrde i naučnici sa Harvarda.

„Imuni sistem je upravo to – sistem, a ne jedinstveni entitet. Da bi funkcionisao dobro, potrebni su balans i harmonija“, navode oni.

Preporuke za zdrav način života:

• Ne pušite
• Jedite više voća i povrća
• Vežbajte redovno
• Održavajte zdravu težinu
• Ako pijete alkohol, pijte samo umereno
• Spavajte dovoljno
• Preduzmite korake za izbegavanje infekcije, kao što su često pranje ruku i temeljno kuvanje mesa
• Pokušajte da smanjite stres

Izvor: Sajt posvećen temama o zdravlju Univerziteta Harvard

Kao što nijedna posebna namirnica nema naučno potvrđen uticaj na imunitet, tako i preparati i pilule, koje su u ponudi u apotekama i prodavnicama, takođe ne utiču na spremnost organizma da se izbori sa virusima, tvrde stručnjaci.

„U stvari, povećanje broja ćelija u vašem telu – imunoloških ćelija ili drugih – nije nužno dobra stvar.

„Na primer, sportisti koji se bave „dopingom krvi“ – upumpavanjem krvi u svoje sisteme da bi povećali broj krvnih ćelija i poboljšali njihov rad – rizikuju moždani udar“, piše u tekstu o zdravlju Univerziteta Harvard.

I Janković dodaje da bi u trenutnoj situaciji širenja korona virusa „specifična zaštita mogla da bude vakcina, ali nju možemo da očekujemo tek za godinu ili godinu i po dana“.

„Ne želim da izdvojimo nijednu posebno namirnicu, da ljudi ne krenu odmah to da kupuju, a upravo to želimo da izbegnemo, jer je besmisleno“, napominje Janković.

Internetom kruži snimak lokalne televizije gde žena u kolicima iz prodavnice iznosi kupljenih 10 kilograma brašna i govori koliko je pogrešno „praviti velike zalihe, a da drugi ne mogu da kupe“.

• Mitovi o korona virusu koje treba da ignorišete
• Kako da dobijete dovoljno gvožđa u ishrani?
• Pilule vitamina D – šta je istina?

Najčešće je dovoljno ono što već stoji u špajzu

Jagoda Jorga, lekarka specijalista higijene i ishrane, kaže da ovaj svetski problem na Balkanu pokazuje određene specifičnosti.

„Ovo sve ljude podseća na te ratne situacije, ali za razliku od bombardovanja, sada rade sve komunalne usluge – ima struje, vode, svega. Nema razloga da se sada gomilaju zalihe“, kaže Jorga za BBC.

Ona ih ne pravi, ali ima razumevanja ako to rade ljudi koji su u samoizolaciji ili žive sami.

„Ne zameram ljudima, jer je starijima od 65 zabranjeno da izlaze, ali dovoljno je da uzmu zalihe za dve ili tri nedelje, ništa više.

„Kad se kupuje u malim količinama manje se i jede. Kad se naprave zalihe onda se jede – i da se ne baci“.

Jorga smatra da su dovoljne količine koje domaćinstva i inače imaju na policama.

Prosečne dnevne potrebe unosa hrane *:

• 150-200 grama hleba ili namirnica bogatih skrobom – testenina, pirinač, krompir, kukuruz
• 150 grama mesa ili 1 jaje ili polovina konzerve ribe
• 200 grama voća
• 400 grama povrća
• jogurt i 30 grama sira od mlečnih proizvoda
• 2 kašičice ulja
• 2 – 2,5 litre vode za žene, a 3-3,5 litra za muškarce. U tečnost se ne ubrajaju gazirani sokovi, ali mogu čajevi i supe

*Preporuke doktorke Jagode Jorge

Sa pakovanjem testenina, kilogramom pirinča i kilogramom brašna – jedna osoba je, njenom računicom, podmirena za četiri nedelje.

„Tri kilograma brašna je dovoljno za mesec dana, jer je dnevni prosečni unos treba da bude 100-150 grama za jednu osobu. Ipak, deluje mi da kvasac i brašno ovih dana kupuju i oni koji ne umeju da mese hleb“, kaže ona.

Ni voća ni povrća, ne treba, kaže, mnogo. Kilogram voća može trajati pet dana.

„Dok ljudi izlaze nek kupuju sveže povrće, a u zamrzivaču mogu da imaju pakovanje onih mešavina od 400 grama. One sasvim lepo odrade šta treba“.

Za četvoročlanu porodicu flaša ulja mogla bi da bude dovoljna za mesec dana.

• Kako nahraniti slomljeno srce
• Kako da bacate manje hrane
• „Kako me je zaveo svet zdrave ishrane“

Kada je reč o šećerima, ima ih u gotovo svakoj namirnici, a slobodni šećeri su oni – koje dodatno unosimo.

„Dodatni šećer je onaj koji ćemo dodati u kolače, šećer, kafu. Njega uzimamo kroz slatkiše – keks, čokolade, džem, kao i iz sveže ceđenog voća“.

Ako se držimo, kaže Jorga, strogih engleskih preporuka o dodatim šećerima – njih treba da bude pet odsto, a SZO preporučuje 10 odsto od dnevnog ukupnog unosa kalorija – to je 25 -30 grama dodatog šećera.

„Znači, kilogram šećera za mesec dana, a bez toga potpuno možemo. To su luksuzne namirnice i za decu“.

A vitamini?

Unos vitamina i minerala je važan za funkcionisanje organizma, ali nema dokaza da je, uprkos uvreženom mišljenju, vitamin C koristan za respiratorne infekcije, poput korona virusa.

Za razliku od vitamina D koji jednom broju ljudi nedostaje u zimskom periodu, vitamin C se dovoljno unosi kroz ishranu. Vitamina C ima, ne samo u citrusima, već i kupusu, paprici, jagodičastom voću.

Ipak, doktorka ne preporučuje korišćenje multivitaminskih tableta.

„Ne možete da kroz jednu pilulu unesete sve, ljudi ne treba da bacaju pare. Ne znamo čak ni da li nije škodljivo.

„Za razliku do toga – paprika nikad ne laže koliko ima vitamina C, kao što ni krava nikad ne laže koliko kalcijuma ima u mleku, dok tableta kalcijuma – bog te pita“ , ističe dijetološkinja.

Zalihe nisu samo u frižideru, nego se deponujui u organizmu. Mnogi od nas češće jedu tokom rada od kuće ili za vreme izolacije, a gojaznost može biti otežavajući faktor kod obolelih od Kovida 19, tvrde stručnjaci.

Zašto više jedemo u izolaciji?

Od predaka, koji su umirali od gladi, ostao je zapis – kad ima hrane, daj da jedemo što više.

„Višak unosa, bilo da je deponovan kao masti ili da je uneta odjednom velika količina hrane, predstvalja veliko metaboličko opterećenje za organizam“.

Zato, kaže Jorga, čujemo da se oni koji imaju hronična oboljenja teže se bore sa korona virusom.

„Prekomerni unos hrane je metabolički stres, koji tera različite organe u našem organizmu da rade povećaniom kapacitetom, a time smanjuje rezerve za odbranu od bilo čega spolja“.

Preporučeni unos hrane je biti „80 odsto sit“.

„To je teško izračunati, ali svako od nas zna taj osećaj u stomaku – da ne bude prepunjen. Pojedete tanjir nečega i sasvim vam je dovoljno, ali ako dodate još dve kutlače ili jednu punjenu papriku to bude previše“, navodi Jorga.

Kada vari hranu, organizam većinu krvi uputi ka želucu i crevima i zato je posle obilnih obroka teško da se bavite ozbiljnim radom mentalnim ili fizičkim.

„Zdravorazumski svaki čovek to zna, ali mi uživamo u hrani. Dalje, hrana daje osećaj relaksiranosti i opuštenosti u stresnim situacijama“.

Potreba za sigurnošću i kontrolom

Situacija sa korona virusom ljude podseća na traume koje su se desile na ovim prostorima – poput bombardovanja i sankcija, ocenjuje i geštalt psihološkinja Sofija Ćirić.

„Vojska i policija sa oružjem na ulicama pospešile su taj strah, kao i agresivan ton i pretnje predsednika da će uvesti 24-časovnu zabranu izlaska“, kaže Ćirić.

To se, kasnije, obistinilo 84-časovnim policijskim časom za Uskrs.

Sve to hrani paniku i navodi ljude da prave zalihe, dodaje.

„To je bazični osećaj sigurnosti. Ako ne mogu da imam kontrolu nad virusom i ne mogu da kupim lek za njega, mogu da kupim hranu i toalet papir.

„To dovodi i do nekih iracionalnih postupaka, pa ljudi kupe i ono što im ne treba“, navodi psihološkinja.

Posledice po mentalno zdravlje će se tek osetiti, upozorava.

„Sada je vreme za solidarnost i rad na sebi. Umesto da pravite zalihe – razgovarajte sa bliskim ljudima, budite u kontaktu ili potražite pomoć psihologa ili terapeuta“, zaključuje Ćirić.

Koja psihološka pomoć je dostupna?

Ministarstvo zdravlja je otvorilo posebnu telefonsku liniju za psihosocijalnu pomoć građanima: 0800/309309.

Institut za mentalno zdravlje ima posebnu liniju za starije od 18 godina: 063/1751150.

Psiholozi i psihijatri besplatnu pomoć nude i na društvenim mrežama. U grupama Pričajmo o tome i Pomoć sugrađanima u karantinu možete naći njihove profile i kontakte.

Higijena vrlo važna – svako svoj pribor

Konačno, treba podsetiti da hrana i voda nisu put prenosa korona virusa.

„Higijensko rukovanje hranom je drugo pitanje. Ukućani moraju da vode računa jedni o drugima“, navodi Jorga.

Ona dodaje da se to u Srbiji retko dešava, jer mame često imaju običaj da pojedu posle deteta ili da ljudi delu hranu – `evo ti probaj`.

To je, kaže, pogrešno. Svako treba da ima svoj tanjir, kašiku i viljušku i da termički obrađuje hranu.

„Te preporuke postoje uvek, kao i pranje ruku. Ipak u ovoj situaciji sve to treba raditi disciplinovanije“.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• STRES: Kako da očuvate mentalno zdravlje

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]