Organizatori ovogodišnje Nedelje mode u Dakaru, glavnom gradu Senegala, imaju poruku za ostatak sveta: održivost u stilu.
Pošto je pandemija korona virusa primorala organizatore da priredbu održe na otvorenom, oni su iskoristili priliku da je naprave u nesvakidašnjem ambijentu – sakriveni iza krošnji baobaba, modeli su čekali svoj red da prošetaju pistom.
Revija je održana ovog vikenda, a glavna tema bila je ekološka odgovornost, o kojoj je 20 dizajnera govorilo kroz ručno rađene kreacije, šaljući kritičku poruku o masovnoj fabričkoj proizvodnji.
- Kašmir, najkvalitetnija vuna na svetu, pred nestajanjem
- Tajne modnog sveta – od „plus sajz modela“ do „(ne)skromne odeće“
- Kaktus kao odeća – Meksikanci prave vegansku kožu od neočekivanog sastojka
„Mnogi dizajneri su već prešli na takozvanu sporu modu, a da toga nisu ni svesni“, kaže Adama Ndiaje, osnivačica dakarske Nedelje mode i dizajnerka brenda Adama Paris.
„Ovakva moda se proizvodi u Senegalu, ali nema masovne proizvodnje – toga smo se godinama stideli, a sada se ponosimo, jer je to zapravo luksuz“.
Na Zapadu, gde vlada takozvana brza moda, potrošači kupuju i bacaju odeću velikom brzinom, što je dovelo do povećanja zagađenja.
Prosečno vreme nošenja nekog komada odeće pre bacanja je u poslednjih 15 godina opalo za 36 odsto, pokazuje izveštaj Fondacije Elen Mekartur za 2017. godinu.
Svake godine se na proizvodnju i bojenje materijala potroši oko 100 miliona tona neobnovljivih resursa, uz emisije velikih količina štetnih gasova, navodi se u izveštaju.
Samo tokom 2015. godine, emisije ugljen-dioksida izazvane tekstilnom industrijom bile su veće od svih emisija iz međunarodnog vazdušnog i pomorskog saobraćaja zajedno.
Osim toga, toksične materije od bojenja i obrade tekstila su krivci za oko 20 odsto globalnog zagađenja vode.
Najveći deo materijala od kojih je napravljena odeća koju su posetioci imali prilike da vide na ovogodišnjoj Nedelji mode u Dakaru uvezen je iz inostranstva, dok se odeća pravi u Africi.
„U Senegalu se ne proizvodi sve, tako da nemamo kolekciju koja je 100 odsto senegalska“, kaže Ndiaje, kretorka modne linije za koju je materijal uvezen sa Tajlanda.
„Ali se barem trudimo da pokrenemo inicijativu u određenom segmentu“.
Glavna tema subotnje revije bila je životna sredina, a održana je u šumi baobaba.
Međutim, zbog ekološke teme revije posebnu pažnju su privukle plastične flaše i kišobrani, ali i prostirke i posteri sa logom sponzora događaja – kompanije Kiren, koja proizvodi flaširanu vodu.
Razbacane flašice Kiren vode su čest prizor na ulicama Dakara, kao i na obali mora, koja je posebno zagađena plastičnim otpadom.
Ipak, Ndiaje ističe da je organizatorima bila neophodna finansijska podrška, a kompanija je nedavno obećala da će pokrenuti projekat reciklaže.
„Da bih ja mogla da govorim da održivosti, moram za to da imam podršku, jer sve ovo košta“, ističe.
Bel Džejkobs, jedna od organizatorki ekološko-aktivističkog modnog događaja Fashion Act Now, ocenila je da je Nedelja mode u Dakaru važan korak u pokretanju javne debate o održivosti i prekomernom konzumerizmu.
Džejkobs je inače poznata po radikalnom protestu protiv održavanja Londonske nedelje mode.
„Kolo fit“: Kolo nije samo igra, već i način da se ostane u formi
„Nedelje mode uporno promovišu konzumerizam jer podstiču ljude da kupuju novu odeću“, ocenjuje Džejkobs.
„Ali moguće je organizovati ih tako da promovišu kreativnost, maštu i inovacije, ukazujući na planetarnu krizu“.
Džejkobs takođe pozdravlja napore Kopenhagenske nedelje mode, gde je pred kreatore stavljen uslov da se usklade sa 17 kriterijuma održivosti do 2023. godine, kako bi stekli pravo da učešća.
Neki od kriterijuma su korišćenje najmanje 50 odsto organskih materijala, obaveza da neće biti uništavanja odeće koja se ne proda i korišćenje ekološke ambalaže.
Tekst i fotografije: Anika Hameršlag.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
