plastenik ilustracija

Jovica Todorović

Ele Nađ iz Ruskog Krstura u Zapadnobačkom okrugu salatu je umesto na pijačnu tezgu izneo pred ovce.

Ta salata trebalo je da bude njegova prva zarada ove godine, od koje je planirao da zasadi paradajz i papriku u plastenicima.

„Najpre sam je delio po selu, da narod jede, da ne budu sva ona muka i rad zalud. A onda nisam više imao kud“, kaže Nađ za BBC na srpskom.

Dok povrtari hrane stoku spanaćem i zelenom salatom, u piljarama tih proizvoda nedostaje. Nakon odluke Vlade Srbije da zatvori pijace, građanima uglavnom ostaju samo veliki marketi.

Oni koji proizvode rasad za paradajz i papriku nude robu u oglasima, a prvo što kupce zanima nije cena nego – dovozite li na kućnu adresu?

Neki prodavci preselili su se na sajtove i društvene mreže. Svakog dana nastaju stranice koje spajaju proizvođače i kupce.

Međutim, mnogi su već pretrpeli ozbiljnu štetu. Neki proizvođači šampinjona robu poklanjaju, pčelari upozoravaju da meda možda neće ni biti.

Ni prodavci jaja, domaćih suhomesnatih proizvoda, sira i kajmaka ne znaju gde i kako prodati robu.

„Ne znam šta ću dalje, ali moram da radim jer nisam nigde zaposlen, od ovoga živim“, kaže Nađ.

Pekara u Pančevu burek prodaje preko šaltera
The British Broadcasting Corporation

Seljaci kivni na supermarkete i državu

Zatvaranje pijaca po Srbiji kupce je preusmerilo u velike radnje. One imaju i svež spanać na meru, pakovan u posude, ili smrznut u frižiderima.

Zora Trifunović iz sela Kikojevac kod Kragujevca ima 300 kilograma spanaća u plasteniku i ne zna kome da ga proda.

„Bruka je što smo mi seljaci prepušteni sebi, nemamo gde svoj proizvod da plasiramo, a veliki marketi mogu da prodaju povrće, možda i iz uvoza.

„Mi nismo bitni, ni naš uložen novac, ni naša muka i rad cele zime“, kaže ona za BBC na srpskom.

Poljoprivrednica iz centralne Srbije, čija porodica proizvodi šampinjone, odlučila je da svoju robu ne baca, već da je pokloni.

Kaže da su do sada darovali 490 kilograma šampinjona Crvenom krstu, lokalnoj hitnoj pomoći, opštini, a za 70 siromašnih u selu spremili su pakete od po dva kilograma.

„Nastaviću tako i dalje, nemam kome da prodam“, kaže Trifunović.

Ipak, pokušala je da proda deo svojih proizvoda u centru sela, da bi nadoknadila velike troškove struje.

„Šefica lokalnog, stranog lanca marketa, nam je zapretila inspekcijom jer kod njih 400 grama šampinjona košta koliko kod nas kilogram.

„Šta će biti sa nama ako se štite marketi, i još strani, zašto nikog nije briga za nas? Čovek koji mi prodaje kompost smanjio je cenu zbog ovog stanja, a ja nemam od čega da mu platim“, govori ona.

Pita se zašto država, kad sprema pakete za pomoć ugroženima, ne kupi povrće od seljaka koji nemaju gde da ga prodaju i bar tako pomogne.


Hapšenja poljoprivrednika i zabrinuti pčelari

Iako je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao da ministarstvo čini sve da se sporazume s onima koje najviše pogađa zabrana izlaska, poljoprivrednik iz Bačke Palanke priveden je i osuđen na prekršajnu kaznu od 50.000 dinara jer je prekšio zabranu kretanja.

Iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije procenjuju da preti „katastrofa u mnogim pčelinjacima i očekuju pomoć od države“.

Savetuju sve pčelare stariji od 65 godina kojima nije dozvoljeno da izlaze da probaju da nađu nekoga ko će im obaviti makar najnužnije poslove u pčelinjaku.

Pozivaju mlađe kolege pokažu solidarnost i da izađu u susret starijima.


„Može da radi frizer, a ne može seljak“

Jovica Todorović iz sela Turekovac kod Leskovca ima 10.000 strukova mladog kupusa koji čekaju na berbu, ali ne zna hoće li imati kupaca.

Ako ih ne bude, kupus će „pojesti“ rotaciona freza kojom se sitni zemlja.

Jovica dovodi u pitanje odluku države da zatvori pijace u vreme dok su još radile kladionice i frizerski saloni.

„Bio sam ubeđen da neću imati gde da se ošišam, ali frizer je radio. I tako stojim ispred tog lokala, čekam red i razmišljam – kako to da može da radi frizer, a ne i seljak na pijaci, kako je sigurnije u lokalu nego na otvorenom“, pita se on.

Frizerski saloni i kladionice radile su uz skraćeno radno vreme sve do prvog aprila.

Pomoć za zabačena sela na Staroj planini od „Toplodolskog kmeta”
The British Broadcasting Corporation

„Meda će biti samo za bogate“

Jagodinski pčelari poklanjali su med ovih dana, ali ne zbog toga što ne mogu da ga prodaju – med može da stoji godinama.

Pomoravski pčelari hteli su da pomognu starima i siromašnima, pa su poklonili 56 kilograma meda i skoro 40 bočica propolis kapi.

„Predali smo donaciju opštini, odnosno Centru za socijalni rad. To je bio naš doprinos u borbi protiv korone, ali ako sada nama država ne pomogne doživećemo katastrofalne gubitke i meda će biti samo za bogate“, kaže Boban Mišić, predsednik Društva pčelara iz Jagodine za BBC na srpskom.

Problem je, kaže, što pčelari stariji od 65 godina više ne mogu do svojih košnica, a nijedan pčelar zbog policijskog časa neće moći da seli pčele na druge lokacije, na „pčelinju pašu“.

To može da znači ne samo da neće biti meda – ili će ga biti malo i po astronomskim cenama, već treba brinuti zbog pomora pčela od gladi, dok će voće, povrće i žito ostati neoprašeni.

„Stariji pčelari mogli bi da pretrpe katastrofalne posledice. Za sada je jedino rešenje da mi mlađi dobrovoljno radimo i u pčelinjacima starijih kolega. Hoćemo, koliko stignemo do policijskog časa.

„Takođe, ni mi mlađi, sa ovakvim policijskim časom, nećemo moći da selimo pčele na druge lokacije. Ljudi me konstantno zovu, u panici su šta da rade, ali ni jedan neće napustiti svoje pčele“, kaže Mišić.

Selidba pčela je neophodna za njihovu ishranu, naročito jer je bagrem na mnogim lokacijama „izmrzao“, ali je nesprovodiva zbog policijskog časa.

Nemačka je taj problem rešila tako što za pčelare u toj zemlji ne važi zabrana izlaska za pčelare, kao ni zabrana selidbe pčela jer bez njih nema meda, ali ni oprašivanja.

„Malo je reći da smo zabrinuti šta nas čeka. Imali smo četiri loše godine, masovna trovanja pčela po celoj Srbiji i ova situacija, ako se nešto ne promeni, mnogo će koštati sve nas, ne samo pčelare“, kaže Mišić.

Kako postati pčelar(ka) u gradu
The British Broadcasting Corporation

Fejsbuk kao prva pomoć poljoprivrednicima

Pojedini poljoprivrednici su problem pokušali da reše tako što su lične Fejsbuk profile munjevito pretvorili u onlajn pijace.

Čak i korisnici društvenih mreža koji nisu poljoprivrednici, bez namere da zarade, osnivaju grupe kojima je cilj da povežu proizvođače hrane i kupce.

Jelena Stanković iz beogradske opštine Čukarica je 30. marta sa nekoliko poznanika osnovala Fejsbuk grupu „Pijaca“, koja je za tri dana okupila skoro 1.400 članova. Neki su proizvođači, neki kupci.

„Ideja se rodila kad sam videla objavu žene koja je već poklonila 490 kilograma šampinjona. Tada sam rešila da napravim grupu i pokušam da pomognem proizvođačima. Radimo volonterski, bez zarade“, kaže Jelena za BBC na srpskom.

Jelena je veb dizajner, a otkako je upoznala povrtara iz Mihajlovca kod Smedereva, uzgaja povrće već dve godine .

Objašnjava da radi u grupi po čitav dan.

„Pomažem ljudima da postave oglase, ugovaram da istim vozilom više poljoprivrednika iz jednog sela dovezu hranu u gradove, zbog uštede, da se povežu sa kupcima.

„Već smo imali solidan broj kupovina i to nam daje vetar u leđa da nastavimo“, kaže Jelena.

fejsbuk pijaca

BBC/Snimak ekrana

Stariji poljoprivrednici teže dolaze do dozvole

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede omogućilo je poljoprivrednicima da se prijave za dozvolu kretanja u vreme policijskog časa, ali samo elektronskim putem.

Iz stručne službe kompanije Agromarket, koja pruža podršku poljoprivrednicima, kažu da se najviše upita koje su dobili prethodnih dana odnosi na ovu proceduru.

„Dobijanje dozvole na taj način je za njih (starije) još uvek stran pojam“, kaže rukovodilac stručne službe Dragan Lazarević za BBC na srpskom.

Prema podacima iz 2012. u Srbiji ima 620.000 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, a 42 odsto njih imaju vlasnike starije od 65 godina, pokazuje poslednji popis Zavoda za statistiku.

Na sajtu Ministarstva stoje uputstva i adresa za prijavljivanje, a za dodatne informacije o prijavi postoji i spisak brojeva telefona:


U Bačkoj su otišli korak dalje. Tamo je udruženje Lokalna akciona grupa (LAG) „Srce Bačke“ iz Kule, osnovano da unapredi poslovanje i život poljoprivrednika, munjevito odreagovalo na zatvaranje pijaca, skoro istog dana.

Sajt i Fejsbuk stranicu odmah su pretvorili u e-pijacu.

„Naš LAG pokriva Kulu i Vrbas. Rešili smo da pomognemo i registrovanim i neregistrovanim gazdinstvima, s ciljem da svi pokušaju da plasiraju povrće, cveće, štagod proizvode. Bačka sela su velika, dobro su povezana, pa ljudi prodaju jedni drugima“, kaže Bojan Kovač, menadžer LAG-a, za BBC na srpskom.

Kovač navodi da smo do sada bili prilično uljuljkani u sistem marketa i trgovinskih lanaca i da se može desiti da nas korona u tom smislu malo „otrezni“.

„Možda ćemo naučiti da kupujemo od svog komšije. Nama neće propasti sva roba, kao u malim selima po Srbiji, gde ljudi ne mogu da prodaju jedni drugima i gde su naselja udaljena, pa je skupo otići po par kilograma povrća, ali imaćemo i mi značajne gubitke“.

„Možda ćemo sada shvatiti značaj umrežavanja, formiranja udruženja poljoprivrednika i LAG-ova“, govori Kovač.

korona virus

BBC
Banner

BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.