Medicina i nauka: Novi lek protiv Alchajmera značajno otkriće, tvrde lekari

Lek koji usporava oštećenje mozga kod ljudi sa Alchajmerom lekari nazivaju „značajnim otkrićem.“

Rezultatima testiranja novog leka prekida se decenija promašaja.

Šalje se poruka da je moguće pronaći lek kojim će se lečiti najčešći vid demencije – Alchajmer.

Međutim, uticaj novog leka, lekanemaba, za sada je mali i pitanje je na koji način pomaže u svakodnevnom životu ljudi sa ovom bolešću.

Lek deluje kada se daje u početnim fazama bolesti tako da oni kod kojih je bolest u poodmaklim fazama neće biti u mogućnosti da ga koriste.

Osmišljen je tako da uklanja grudvice toksičnih beta-amiloid proteina, koje se stvaraju u mozgu ljudi obolelih od Alchajmerove bolesti.

• Novi lek protiv Alchajmerove bolesti istorijski pomak, kažu naučnici
• Da li se u hladnoj vodi krije ključ za lek protiv demencije
• „Ponovo pronađen dom“ – kako izgleda život u italijanskom kvartu za obolele od Alchajmerove bolesti

Ovo je za oblast medicine, pune očaja i razočarenja, trijumfalna prekretnica, smatraju pojedini.

Istraživači Alchajmerove bolesti u Velikoj Britaniji kažu da su rezultati „značajni“.

Džon Hardi, jedan od vodećih istraživača u ovoj oblasti, naziva ga „istorijskim trenutkom“, dodajući da je na pomolu razvoj terapije za ovaj zdravstveni problem.

Tara Spires-Džouns sa Univerziteta u Edinburgu ističe da su rezultati važna stvar jer je dugi niz godina sve bio promašaj.

Sadašnja praksa je takva da se ljudima obolelim od Alchajmera daju lekovi kojima se samo kontrolišu simptomi, ali oni ne utiču na tok bolesti.

Lekanemab je antitelo poput onih koji napadaju virus ili bakteriju, koji se pravi kako bi upozorio imunološki sistem da ukloni amiloid iz mozga.

Amiloid je protein koji se taloži u prostoru između neurona u mozgu.

Formira karakteristične plakove koji su ključna karakteristika Alchajmera.

Tokom ispitivanja, 1.795 dobrovoljaca u ranim fazama bolesti dobijalo je injekciju leka na svake dve nedelje.

Rezultati, predstavljeni na konferenciji u San Francisku – Klinička ispitivanja o Alchajmerovoj bolesti, objavljeni su u Časopisu o medicini Nove Engleske, ali nisu čudotvoran lek.

Bolest je nastavila da uništava moždane ćelije, ali je usled leka napredak bolesti usporen za četvrtinu tokom 18-mesečnog testiranja.

O uticaju leka i da li bi trebalo da se uključi u širu primenu raspravlja se trenutno u Americi.

Farmaceutske kompanije Eisai i Biogen koje su radile na razvoju leka planiraju da podnesu zahtev za dobijanje upotrebne dozvole i u drugim državama.

Dejvid Esam je iz Kenta, grada u Velikoj Britaniji, ima 78 godina i učestvovao je ispitivanju leka.

Zbog Alchajmerove bolesti napustio je posao kao mladić – nije mogao da se seti kako da sagradi nešto ili kako da koristi alat.

Koristi digitalni sat, jer ne može više da odredi vreme na običnom satu.

„Nije više čovek koji je nekada bio, potrebna mu je pomoć oko mnogih stvari, njegovo pamćenje gotovo da ne postoji“, kaže njegova žena Čeril.

Ali je eksperiment sa novim lekom, porodici ulio nadu.

„Ukoliko neko može da uspori ili zaustavi Alchajmer to bi bilo sjajno, jer je to jedna strašno užasna stvar“, smatra Dejvid.

U svetu ima oko 55 miliona ljudi poput Dejvida, a neke procene su da će do 2050, broj ljudi sa ovom bolešću prevazići cifru od 139 miliona.

• Parkinsonova bolest – od nje se ne umire, ali se s njom umire
• Demencija – ozbiljna pretnja fudbalerima
• U vijagri je možda ključ za Alchajmerovu bolest – američki naučnici

Da li su promene moguće?

Među naučnicima se vodi debata o stvarnom uticaju lekanemaba.

Korišćenjem leka uočene su promene što se meri stepenom razvija simptoma kod pacijenata.

U pitanju je skala sa 18 tačaka, u rasponu od normalne do teške demencije.

Oni koji su uzimali lek bili su za 0,45 poena bolji.

Profesorka Spires – Džouns ističe da lek „malo utiče“ na bolest.

Bez obzira što „nije ništa epohalno“ doktorka bi ga svakako probala.

„Skroman je efekat, ali daje neko uporište, sledeća generacija lekova biće bolja“, smatra Susan Koklas, istraživačica iz Velike Britanije.

Ipak, rizici su prisutni.

Skeniranjem mozga utvrđeno da je kod 17 odsto ispitanika bio prisutan rizik od krvarenja, dok je kod 13 odsto postojala mogućnost da će doći oticanja.

Sedam odsto učesnika moralo je da prekine sa uzimanjem leka zbog potencijalnih nus pojava.

Ključno pitanje je šta se dešava posle 18 meseci, ali nema konkretnih odgovora, sve je još na nivou nagađanja.

Doktorka Elizabeta Kultart koja leči pacijente u bolničkom centru u Severnom Bristolu, kaže da ljudi u proseku mogu samostalno da žive još šest godina ukoliko imaju blago kognitivno oštećenje.

Razvoj bolesti usporava za četvrtinu i može da obezbedi dodatnih 19 meseci života, a da nije potrebna pomoć drugih, ali ne možemo, ističe doktorka, sa sigurnošću da tvrdimo da će zaista biti tako.

Veća je verovatnoća da će efekti biti bolji ako lek bude testiran na duže staze, ali ne možemo ni to da znamo, dodaje Kohlas.

Razvoj leka koji utiče na dalji tok bolesti pokrenuo je nekoliko pitanja, a među njima i pitanje da li su zdravstvene službe spremne da ga koriste.

Lek treba da se daje u početnim fazama dok nije došlo do velikog oštećenja mozga, jer u kasnijim fazama memorija otkazuje.

Što znači da bi ljudi u početnim fazama trebalo da posete lekara, koji bih i dalje uputili na dodatna testiranja – skeniranje mozga ili analiza kičmene tečnosti – kako bi se utvrdilo koji vid demencije imaju.

U ovom trenutku samo jedan do dva odsto ljudi koji ima neki vid demencije je uradio ove analize.

„Ogroman je jaz između usluga trenutno dostupnih i onoga što bi trebalo da radimo – a to je da pružimo terapije koje će modifikovati bolest“, dodaje Kultard.

Trenutno, kako objašnjava, samo oni koji žive u blizini velikih medicinskih centara ili oni koji mogu da plate, imaju mogućnost da dođu do leka.

Naučnici takođe tvrde da je amiloid samo jedan deo kompleksne bolesti kakav je Alchajmer i ne bi trebalo da bude okosnica terapije.

Veliku ulogu imaju i imunološki sistem i zapaljenja, kao i drugi toksični proteini.

Jedan od njih je i tau, uočen na mestu izumrlih moždanih ćelija.

„Tu ću uložiti novac.

„Uzbuđena sam, jer smo na tragu da razumemo na koji način možemo da zaustavimo problem i trebalo bi da otkrijemo nešto što će doneti razliku u narednoj deceniji“, dodala je doktorka.

Pogledajte i ovu priču

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]