Od kada je u jeku izbegličke krize 2015. Mađarska ogradom na granici sa Srbijom pokušala da zaustavi desetine hiljada u nameri da se dokopaju Evropske unije, žičane prepreke na granicama u regionu niču iz godine u godinu, ali pitanje je da li ispunjavaju cilj.
Iste godine nikla je i ograda između Slovenije i Hrvatske, a nekoliko godina kasnije, iako je prvobitno kritikovala potez Mađarske, i Srbija je napravila isti korak – ožičavanjem granice sa Severnom Makedonijom.
Kroz Srbiju je od januara do avgusta 2022. prošlo više od 60.000 migranata, podaci su Komesarijata za izbeglice i migracije.
To je ujedno bio i prosek u prethodne dve godine, a procene su da će do kraja ove kroz Srbiju proći do 85.000 ljudi, kaže Gordan Paunović iz beogradskog Centra za zaštitu, edukaciju i osnaživanje izbeglica Info park.
„Ljudi vole da se zanose idejom da fizičke prepreke smanjuju broj ljudi u pokretu i migracijama, ali to nije tačno. Generalno je to sve način kontrole migracija koji ne proizvodi rezultat“, kaže Paunović za BBC na srpskom.
- Granični zidovi, žice i ograde: Kako je svet u poslednjih 70 godina dobio više od 70 barijera
- Mitovi i zablude o migrantima u Srbiji
- Najopasnije migrantske rute na svetu
Ograđeni Balkan
Prostor jugoistočnog Balkana podeljen je brojnim žičanim i drugim preprekama podignutim na granicama zemalja.
Mađarska je na celoj granici sa Srbijom postavila 150 kilometara dugu žičanu ogradu, opremljenu video i termo kamerama.
Ograda je visoka četiri metra, a u julu ove godine vlasti te zemlje najavile su da će je povisiti za još jedan metar.
Iako je 2015. kao premijer Srbije, Aleksandar Vučić rekao da ograda „nije rešenje“, pet godina kasnije, za vreme njegovog prvog predsedničkog mandata, Srbija je napravila isti korak.
Avgusta 2020. počelo je postavljanje žice na granici sa Severnom Makedonijom kod Preševa.
Ogradu su podigli i Bugari i to pre Mađara.
Vlasti te zemlje su na granici sa Turskom 2014. podigle žicu.
Tokom migrantske krize u Evropi 2015. i 2016, Slovenija je podigla oko 200 kilometara žičane ograde duž trećine granice sa Hrvatskom.
U junu 2022. najavljeno je njeno uklanjanje.
Od ograde do ograde
Dok sa dve prijateljice u prostorijama Info parka u blizini autobuske stanice u glavnom gradu Srbije ispija kafu i jede jedan od retkih obroka u poslednje dve nedelje, 24-godišnja Marokanka Noha pokušava da pronađe način za odlazak do Subotice.
Crnokosa studentkinja biologije nije želela da se uda za muškarca koji joj je odabran, što je bio okidač za odlazak od kuće.
Uputila se na više hiljada kilometara dug put – preko Turske, Bugarske, Srbije, Mađarske i dalje do Italije, gde ima prijatelje.
„Maroko i Turska imaju bezvizni režim i to je bilo lako – samo smo kupile avionske karte“, priča Noha za BBC na srpskom.
U Turskoj se ostavile dokumenta i sa prijateljicama krenule, ilegalnim putevima, na znatno teži deo.
„Hodale smo 10 dana kroz Bugarsku i Srbiju do Beograda“, kaže Noha.
- Kako ljudi koji su napustili dom dočekuju Svetski dan izbeglica u Srbiji
- Migranti i Balkan: Koliko vredi ljudski život
- Branka Katić za BBC: Kakvi smo ljudi ako nas tolika muka i nedaća ostavlja ravnodušnima
Ona govori engleski, ali njene prijateljice znaju jedino maternji jezik.
Iako je teško, shvataju o čemu Noha priča.
Zavrću nogavice i izuvaju patike, pokazujući žuljeve i rane koje ih prate od probijanja kroz šume i brda.
Najteže im je bilo kroz bugarske planine, ali ograda između Srbije i Bugarske nije ih zaustavila na putu ka boljoj budućnosti kojoj se nadaju.
Ostale su bez novca i hrane, pa im je okrepa u beogradskim centrima za pomoć više nego dobrodošla.
Posle kratkog predaha uz kafu, supu i kolače, kreću dalje, u nadi da će uskoro stići do Subotice, grada na severu Srbije u blizini granice sa Mađarskom, i da će ubrzo kročiti na teritoriju Evropske unije.
Tamo ih čeka još jedna žičana ograda, koju će, nadaju se, uspeti da pređu.
„Podizanje ograde nije dovelo ni do kakvog smanjenja broja izbeglica“, kaže Gordan Paunović iz Info parka.
„Generalno je to sve način kontrole migracija koji ne proizvodi rezultat.“
Kaže da je teško govoriti šta bi bilo i koliko bi bilo migranata da nema mreže, ali smatra da ona nije uticala dramatično na smanjenje njihovog broja.
Uticala je, objašnjava, na ranjivost ljudi koji su u pokretu u Srbiji – migranata i izbeglica.
„Ljudi se povređuju na toj žici u pokušaju da je prođu“, objašnjava.
Istorija ograđivanja
Od Kineskog, preko Berlinskog, do zida na granici između Sjedinjenih Američkih Država i Meksika i novih balkanskih ograda – barijere za sprečavanje ulaska drugih naroda postavljane su kroz istoriju širom sveta.
Neke od njih danas su turističke atrakcije, ali su i u drevnoj prošlosti, kao i danas, ovakve barijere predstavljale mesto na kom počinje patnja, završava se ili počinje put ka neizvesnoj budućnosti.
Enciklopedija Britanika izdvaja pet značajnih drevnih zidova – Kineski zid, Berlinski zid, Veliki gorganski zid, Zidove mira u Belfastu i Hadrijanov zid.
Širom sveta trenutno je više od 70, a najviše podignuto u poslednje dve decenije.
Prema podacima Američke agencije za izbeglice, do kraja Drugog svetskog rata na svetu je bilo sedam zidova podignutih u modernoj istoriji.
Do pada Berlinskog zida 1989. broj se popeo 15, a prema podacima ove agencije iz 2017, na svetu je bilo čak 77 barijera.
U međuvremenu, podignuto je još nekoliko, a u planu je i dalja gradnja.
Izbeglički bum 2022.
Kroz Srbiju je ove godine prošlo više od 60.000 migranata, podaci su Komesarijata za izbeglice i migracije.
„Od početka ove godine do 15. avgusta, u centrima kojima upravlja Komesarijat za izbeglice i migracije, registrovano je ukupno 60.896 migranata“, navode iz Komesarijata u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
Veliki je broj ljudi i van centara, kaže Paunović.
„U prihvatnim centrima trenutno ima sedam, osam hiljada ljudi, a van bar još upola toliko.
„To je veliki broj i čini mi se veliki broj u odnosu na period pandemije 2020. i 2021. Tada ni u jednom trenutku broj migranata u Srbiji nije prelazio 9.000″, kaže Paunović.
Kaže da je u početkom pandemije, prema procenama, kroz Srbiju tranzitiralo između 45.000 i 65.000 ljudi godišnje.
„Ove godine procenjeno je da će to biti između 60.000 i 80.000. Broj je uvećan za najmanje 50 odsto“, kaže Paunović.
- Deca koja ne mogu da budu deca – migranti i izbeglice koji putuju sami
- Gde mogu da odu izbeglice iz Avganistana
- Očekuje li Srbiju i Balkan novi talas izbeglica iz Avganistana
Prema procenama, tokom 2015. godine i u godinama posle nje, kroz Srbiju je prošlo više od milion migranata, navode iz Komesarijata za izbeglice i migracije.
Samo 2015. godine, kada je počela migrantska kriza, kroz Srbiju je prošlo više od 600.000 migranata.
Naredne godine, osim žičanom ogradom ka Mađarskoj, odlazak migranata pokušan je da se zaustavi i zatvaranjem takozvane balkanske rute, tako što je Slovenija prestala da prima migrante bez validnih pasoša i viza.
„Svedoci smo da migranti, uprkos zatvaranju takozvane zapadnobalkanske rute 16. marta 2016. godine, i dalje dolaze i nalaze način da odu tamo gde su se uputili, a to su zemlje EU, među kojima najviše u Nemačku i Italiju“, kažu iz Komesarijata za izbeglice i migracije za BBC.
U Srbiji je u ovom trenutku najviše migranata iz Avganistana, Sirije, Pakistana, Maroka i Burundija, navode iz Komesarijata u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
Broj ljudi u tranzitu ove godine je u ogromnom porastu, kaže Paunović.
„U Preševu i Pirotu je svakog dana po više od 200 novih ljudi, što je nezabeležena situacija za ulaske iz Bugarske.
„Bugarski koridor je uvek funkcionisao, ali čini mi se da još od 2016. ne sa ovako velikim brojem dnevnih ulazaka“, kaže Paunović.
Kroz Bugarsku je prošla i grupa momaka iz Avganistana koji u parku kod Beogradske autobuske stanice pokušavaju da nađu način kako da putuju dalje.
Njihovi ciljevi su Francuska i Nemačka, kažu.
- „Ovde je previše hladno“ – migranti u Bosni borave u zaleđenim šatorima
- Zatvoren, pa zapaljen kamp za migrante u Bosni – više od 1.000 ljudi bez krova nad glavom
- Smrtonosna ruta – zašto stanovnici Abhazije rizikuju život preplivavajući reku
Neke od njih su u Bugarskoj uhvatili policijski psi, tvrde, odakle su deportovani nazad u Tursku.
Posle nekoliko pokušaja, prešli su Bugarsku i došli do Srbije.
Vidno umorni i iscrpljeni, u prljavoj odeći, i rančevima na leđima, traže put do prihvatnog centra gde će moći da dobiju hranu, da se okupaju, odmore i odluče kuda dalje.
Pogledajte video o izbegličkom bendu u centru u Obrenovcu
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
