Mihail Gorbačov sa porodicom — Mihail Gorbačov je proveo mlade godina radeći na farmama sa članovima porodice u južnoj Rusiji

Mihail Gorbačov, čovek koji je postao jedan od najuticajnijih političkih ličnosti 20. veka, rodio se u siromaštvu 2. marta 1931. u Stavropoljskom kraju na jugu Rusije.

Njegovi roditelji su radili u kolhozima – kolektivnim poljoprivrednim gazdinstvima, a mladi Gorbačov je vozio kombajn još u tinejdžerskim godinama.

Mihael Gorbačov ( desno gore) sa drugovima iz razreda 1947. godine. Studirao je prava na državnom univerzitetu u Moskvi

Dok je učio na državnom univerzitetu u Moskvi, upoznao je suprugu Raisu i postao aktivan član Komunističke partije.

Pošto je diplomirao, vratio se u Stavropolj i počeo da se probija kroz hijerarhiju Komunističke partije.

Mihael Gorbačov sa suprugom Raisom — Gorbačov se oženio Raisom 1953. godine. Posle njene smrti 1999. godine, napisao je da je njegov život izgubio „glavni smisao“

Kada je 1985. Konstantin Černenko, sovjetski lider, umro godinu dana pošto je preuzeo funkciju, Mihail Gorbačov postaje najmlađi lider SSSR-a.

U to vreme, sovjetska privreda borila se da održi korak sa Sjedinjenim Državama, a Gorbačov je težio ka dva glavna rešenja.

Rekao je da je zemlji potrebna „perestrojka“ ili restrukturiranje, a njegovo sredstvo za suočavanje s tim bila je „glasnost“, odnosno otvorenost.

Njegovo drugo oružje za suočavanje sa stagnacijom sistema bila je demokratija.

Prvi put su organizovani slobodni izbori za Kongres narodnih deputata.

Gorbačov na 27. kongresu sovjetske komunističke partije 1986. godine, prvom skupu komunističkih lidera kojim je predsedavao nakon dolaska na vlast

Gorbačov je takođe želeo da okonča Hladni rat, koji je njegovu zemlju godišnje koštao milijarde dolara kako bi držala korak sa SAD.

On i američki predsednik Ronald Regan sastali su se 1985. i razgovarali o ograničavanju proizvodnje nuklearnih projektila i obnavljanju diplomatskih odnosa dve supersile.

Takođe je okončao krvavi sovjetski rat u Avganistanu, koji je počeo 1979. i odneo je hiljade života.

Mihail Gorbačov i američki predsednik Ronald Regan na sastanku u Ženevi 1985. godine

Dve godine kasnije, Gorbačov putuje u Vašington da potpiše sporazum koji je ograničio raspoređivanje raketa srednjeg i kratkog dometa širom sveta.

U maju 1991, SAD i SSSR su uništile više od 2.500 projektila prema tom sporazumu.

Ronald Regan i Mihail Gorbačov potpisuju Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa 1987. godine.

Dok su njegove reforme bile popularne među zapadnim liderima, SSSR je postepeno počeo da se raspada, a na Badnje veče 1991. Gorbačov je prihvatio neizbežno i Sovjetski Savez se raspao.

Gorbačov je nastavio da igra ulogu u ruskim i međunarodnim pitanjima, ali je njegov ugled u inostranstvu uvek bio veći nego kod kuće.

Mihail Gorbačov sa papom Jovanom Pavlom II u Vatikanu. Katolički vođa je bio glasni protivnik komunizma i sovjetskog uticaja

Teško je podneo kada je 1999. njegova supruga Raisa umrla od leukemije.

Njeno prisustvo na njegovim putovanjima i sastancima davalo je ljudski pečat političkim reformama koje je sprovodio.

Kada je Vladimir Putin došao na vlast, Gorbačov je postao njegov kritičar, optužujući ga da vodi sve represivniji režim.

Gorbačov i Putin — Gorbačov je u poznim godinama postao snažan kritičar predsednika Vladimira Putina, kojeg je optužio da vodi sve represivniji režim

Gorbačov je umro u Moskvi usred ruske invazije na Ukrajinu, operacije za koju neki kažu da predstavlja pokušaj predsednika Putina da obnovi stare sovjetske sferu uticaja.