Misteriozna raketa: Kakvo je oružje Rusija testirala na Arktiku?

Petorica ruskih nuklearnih inženjera koji su poginuli u eksploziji raketnog motora sahranjeni su u Sarovu, zatvorenom gradu 373 kilometra istočno od Moskve, gde se prave nuklearne bojeve glave.

Ruska državna nuklearna agencija Rosatom saopštila je da su ovi eksperti isprobavali motor na nuklearni pogon. Ali nije pružila druge tehničke detalje.

Proba se odvijala na platformi nedaleko od arktičke obale, mornaričkom probnom poligonu.

Rusija je pre toga isprobala krstareći projektil na nuklearni pogon Burevestnik. Ali zvaničnici nisu naveli koji je sistem učestvovao u testu koji se u četvrtak završio katastrofom.

Eksploziju je pratio 40-minutni skok nivoa radijacije u Severodvinsku, gradu 40 kilometara istočno od probnog poligona Nionoksa pored Belog mora.

Zvaničnici iz Severodvinska saopštili su da je radijacija u gradu dostigla 2 mikrosiverta po satu, zatim pala na normalnih 0,11 mikrosiverta. Obe količine su suviše male da bi izazvale radijacijsku bolest.

U eksploziji su povređena i tri druga inženjera i oni se sada nalaze u bolnici, rekao je Rosatom.

Eksperti u Rusiji i na Zapadu kažu da je proba najverovatnije imala veze sa 9M730 Burevestnikom, što znači „burnica“, vrsta morske ptice. Predsednik Vladimir Putin opisao je projektil u svom govoru u ruskom parlamentu u martu 2018. godine. NATO mu je dodelio ime SSC-X-9 Skajfol.

Mark Galeoti, vodeći analitičar i istraživač za Rusiju pri Kraljevskom institutu za ujedinjene usluge (Rusi), kaže da nuklearna propulzija predstavlja ogroman tehnički izazov. „Tu je brzina naprema težini sistema, a veliki je rizik da će projektil ispuštati radioaktivne izduvne gasove gde god da prođe“, rekao je on za BBC.

„Ovi novi sistemi korene vuku još iz sovjetskog sistema – skinuti su sa police i dobili nova ulaganja.“

Nuklearna propulzija Burevestnika, prema Putinovim rečima, omogućila bi mu „neograničeni“ domet. Ali eksploziju u Nionoksi moglo je da izazove i drugačije oružje, jednako sposobno da isporuči nuklearnu bojevu glavu:

·nova protivbrodska dalekometna krstareća raketa po imenu Cirkon, koja je hipersonična – može da leti i do osam puta brže od brzine zvuka, tvrdi ruska vojska

·novi dalekometni podvodni dron, lansiran sa podmornice, po imenu Posejdon

Šta se zna o eksploziji?

Pet nuklearnih inženjera koji su poginuli bili su „elitni“ eksperti i „heroji“ koji su znali za rizik i vršili prethodne probe u „izuzetno teškim uslovima“, rekao je viši zvaničnik Rosatoma Valentin Kostjukov.

On vodi nuklearni centar Sarov – tajno postrojenje iz vremena Hladnog rata zaslužno za ruski arsenal hidrogenskih bombi.

On je petoricu naveo kao: Aleksej Vjušin (dizajner i specijalista za softver); Jevgenij Korotajev (viši inženjer elektrotehnike); Vjačeslav Lipšev (šef naučničkog tima za probe); Sergej Pičugin (inženjer za probe); Vladislav Janovski (zamenik šefa naučničkog tima za probe).

Prvobitno je ministarstvo odbrane saopštilo da je u eksploziji od 8. avgusta učestvovao raketni motor na tečno gorivo i pomenulo dve žrtve, ne navodeći njihova imena.

Kasnije je Rosatom saopštio da je u probi učestvovao „izvor radio-izotopske propulzije“ i da se ona vršila na platformi nedaleko od obale mora.

Inženjeri su dovršili probu, ali je najednom izbio požar i motor je eksplodirao, odbacivši ljude u more, saopštio je Rosatom.

Ubrzo posle eksplozije, administracija Severodvinska saopštila je da je došlo do 40-minutnog skoka u nivou radijacije u gradu, a ta vest je navela meštane da u gradskim apotekama počnu da kupuju zalihe joda.

Pilule joda nude izvesnu zaštitu od radioaktivnog joda – a za njima je postojala ogromna potražnja tokom Černobiljske katastrofe 1986. godine.

Pred probu, ministarstvo odbrane uspostavilo je zonu isključenja u Zalivu Dvina – vodama severno od probnog poligona Nionoksa. Zona će ostati zatvorena za civilne brodove sve do početka septembra.

Internet stranica za vesti sa norveškog Arktika Barenc obzerver, javila je da se ruski specijalizovani brod za nuklearni tovar Serebrjanka nalazio unutar zone isključenja 9. avgusta.

Spekuliše se da je brod poslat da pokupi radioaktivni otpad u slučaju neuspele probe i da je upravo to ono što bi mogao da radi u ovom trenutku.

Ali zatvorena zona mogla bi da bude i mera predostrožnosti od mogućeg izlivanja otrovnog raketnog goriva u vodu, gde mešani odlaze da ribare.

Da li je projektil na nuklearni pogon revolucija?

Mark Galeoti sa instituta Rusi kaže da je „mnogo skepticizma povodom toga da li će Burevestnik ikada ugledati svetlost dana“.

On ističe da je još jedan najsavremeniji ruski projektil Bulava „imao za sobom godine i godine neuspešnih proba“.

Projektili Cirkon i Posejdon su napredniji projekti. Podvodni dron Posejdon već postoji kao prototip.

Ali Posejdon, baš kao i Burevestnik, deluje kao „apokaliptično“ oružje, kaže Galeoti – nepraktično za bilo šta sem za potpuni nuklearni rat.

List ruske vlade Rosiskaja gazeta prošlog meseca je opisao Burevestnik kao „oružje osvete“. To je izraz koji su koristili nacisti da opišu svoje V-rakete, ispaljene na Veliku Britaniju u poznim stadijumima Drugog svetskog rata.

List je rekao da bi Burevestnik – sposoban za duge letove i izbegavanje vazdušne odbrane – bio usmeren ka preostalim vitalnim infrastrukturama nakon što ruske interkontinentalne balističke rakete već pogode neprijateljsku teritoriju.

Posle nedavnog neuspeha sporazuma o Nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) , SAD će se sada usredsrediti više na „razvijanje arsenala srednjeg dometa, što je zamalo pa priprema za potpuno ratno stanje“, rekao je Galeoti.

„Ruska vojska takođe želi tu sposobnost, zato što i njih brine Kina“, dodao je on.

DO NOT DELETE – DIGIHUB TRACKER FOR [49332795]