U londonskoj galeriji Sači, u prvoj prostoriji nove postavke pod nazivom „Doživljaj jedne ljubavi Boba Marlija“, naprasno ste suočeni sa obimnim katalogom snimaka na kojima on svira sa svojim bendom The Wailers.

Među gomilom zidnih printova, iz jednog upadljivog zlatnog omota ploče isijava kraljevski status: ključni album Exodus (1977), nastao u vreme kada su Marli i njegovi drugari iz benda živeli u Čelsiju, nedaleko od galerije.

Nakon 45 godina od izlaska, Exodus nepogrešivo beleži veliku promenu, ustoličivši Marlijev status istinske globalne zvezde koju će prigrliti svaka naredna generacija slušalaca.

Duh albuma je slojevit; naslovna tema se oslanja na priču iz Novog Zaveta o Mojsiju koji predvodi svoj narod na putu iz ropstva ka slobodi, povezujući je sa Marlijevom rastafarijanskom verom.

Takođe, ona peva o Marlijevom letu za London, tokom održavanja burnih jamajčanskih izbora; tada se, u decembru 1976, dogodio pokušaj atentata, kada su ranjeni i Bob i njegova žena, pevačica Rita Marli.

Rege velikan je proveo godinu dana u britanskoj prestonici i u tom periodu su nastali Exodus i naredno, relativno življe izdanje iz 1978. godine Kaya.

Magazin Tajm je Exodus proglasio najvažnijim albumom prošlog veka, veličajući ga kao „političko i kulturno žarište koje je, nadahnuto Trećim svetom, tom svetu dala glas koji se svuda proneo“.

U 21. veku, termin „Treći svet“ bi trebalo da pripada prošlosti, ali snaga samog albuma ne jenjava.

Pesme koje su se na njemu našle inspirišu postavku „Doživljaj jedne ljubavi“, a među njima je i inspirativna himna po kojoj je ona dobila ime.

Kada sam je posetila, Marlijeva ćerka, umetnica i promoterka Sedela, nakratko je poslednji put proveravala postavku:

„Džonatan [Šenk, dizajner postavke] je vizionar“, kaže ona.

„U svakoj prostoriji dobijate ponešto od Boba – i ponešto od mamice [Rite Marli], kao i od njihovih dece i unuka.“

Osim londonske postavke, izložba će biti u stalnom pokretu – preko Toronta, Vankuvera, Los Anđelesa, Čikaga, Njujorka i Majamija, nakratko će biti postavljena u Amsterdamu, Seulu, Tel Avivu, Tokiju i Kingstonu (Jamajka); Marlija će moći da vide ljudi širom sveta.

Album je u nekoliko navrata bio ponovo objavljen.

Između ostalog, izdanje koje je objavljeno uoči četrdesetogodišnjice od njegovog izlaska je miksovao Sedelin brat (povremeno i njen kolega iz benda) Zigi Marli.

Ploča i danas zvuči intrigantno; pesme su grupisane u dve celine što je još izrazitije naglašeno na vinilu.

Na strani A su političke i duhovne pesme (od hipnotišućeg gruva u uvodnoj Natural Mystic do podstrekujuće naslovne sa refrenom „pokret Dža ljudi!“ – movement of Ja people).

Na strani B su pesme o ljubavi i optimizmu (među kojima je i nekoliko velikih hitova, poput Jamming; Waiting In Vain – navodno posvećenoj Sindi Brejkspir, Marlijevoj devojci; Three Little Birds i opštepoznate One Love/People Get Ready, u kojoj se prepliću stilovi Boba Marlija i soul pevača Kertisa Mejfilda).

U digitalnom obliku, emocije pesama pokreću empatična osećanja kod slušaoca: strepnju; prkos; iznad svega – mir i ljubav.

Kako je primetila Sedela Marli:

„Poruka je i dalje aktuelna. Nažalost, nije se sve promenilo na bolje, i tokom mog odrastanja, kao i tokom odrastanja moje dece, često bih pomislila: ‘Bože dragi'“.

Jamajka je krajem 70-ih bila u previranju.

„Tata je mogao da snima u bilo kom kraju sveta, ali je, iz nekog razloga, odabrao London. Muzika na toj ploči ne odražava njegov bes, već tugu zbog svih nedaća kroz koje je Bob prošao.“

Bob Marli je globalno poznati muzičar kada je izbegao u London; godine 1975. zajedno sa sastavom The Wailers nastupio je na grupnoj svirci u dvorani Liceum u tom gradu, što je zabeleženo na prvom živom snimku za kuću Island Records.

Do 1977, atmosfera u Londonu je bila turbulentna: grad je bio rastrzan između politike, kraljevskog sjaja, nadirućeg pank pokreta i disko scene.

Na ploču Exodus je zabeležena i ta neprestana kreativna energija, kao i Marlijeva spremnost da iz radoznalosti reaguje na tu situaciju.

Muzička novinarka i spisateljica Vivijen Goldmen je prisustvovala snimanju albuma, a atmosferu iz studija i ono što se dešavalo oko njega je zabeležila u knjizi The Book Of Exodus (2006); između ostalog, zapisala je:

Exodus je bio kreativni iskorak, pomeranje od dobro poznatog stila i načina sviranja radi traganja za nepoznatom drugošću – iako se drži idioma, muzika na Exodus je odsvirana tako da zainteresuje širu publiku.“

Sedela Marli se priseća:

„Kada je Bob stigao u London, bila sam besna, ostavio nas je na Jamajci… ali ovde je stvorio nešto posebno.“

„Kadgod čujem pesmu Punky Reggae Party [originalno snimljena za potrebe B strane singla Jamming, uvrštena je na sve kasnije verzije albuma Exodus], zamišljam ga u nekom stanu, ovde negde u Londonu, i gomilu ljudi koji kod njega svraćaju: duvanje, muzika i atmosfera. Eksperimentisao je sa stilovima, nije se držao samo regea. Bio je hrabar.“

„Buntovni dred“

Marlijev boravak u Londonu je snažno uticao na Dona Letsa iliti „bejbi dreda“ (u engl. dread kao imenica označava „strah“, „strepnju“, dok u sociološkom i urbanom žargonu označava ljude koji na poseban način uvijaju kosu u repove.

Pripadnici brojnih antičkih plemena su gajili taj stil, a u ovom kontekstu, pojam se posebno odnosi na pripadnike pokreta Rastafari, čiji su propovednici tvrdili da je Hajle Selasije „Isus koji se vratio na Zemlju“.

Pokret je bio široko prihvaćen na Jamajci u prvoj polovini prošlog veka i Marli je bio njegov sledbenik.

Lets je didžej i Marlijev saborac-reditelj koji je zabeležio nastup rege velikana u Liceumu 1975.

„Nesumnjivo, doživeo sam epifaniju“, kaže Lets, koga je nastup opčinio toliko da je pratio Marlija i njegovu ekipu nazad u hotel, gde je upoznao jamajčanskog umetnika.

Do 1977. snimci rege izvođača su činili dobar deo setova koje je puštao u protopank klubu „The Roxy“.

Kada su se upoznali na Kings roudu, njegove pomodne vrećaste tregerice su kod Marlija izazvale bes („Ličiš na te podle pank rokere“).

Taj sudar kultura je na zabavan način prikazan u novom dokumentarcu Buntovnik dred o Letsovom životu i stvaralaštvu (između ostalog, i o odlično prihvaćenim filmovima o bendovima i umetnicima u rasponu od sastava The Clash do Marlija i Elvisa Kostela).

Film je premijerno prikazan u martu ove godine.

„Živeo je u susednom bloku, posvađali smo se oko panka; narednih meseci je ublažio stavove, zahvaljujući novinarima kao što su Viv Goldmen i [Marlijev biograf] Kris Salevic; zatim je, pošto se bolje informisao, napisao pesmu Punky Reggae Party„, kaže Lets za BBC Kulturu.

„Suština je u tome da sam imao petlju da otvoreno zauzmem stav koji je suprotan njegovom. Isprva je potpuno odbacivao pank – a ja sam rekao: ‘pogrešno si razumeo, ortak; dešava se nešto važno.’ I onda je i sam to shvatio.“

„U Londonu je postojala ta supkultura koja se vrtela oko mode i menjala na svake četiri godine; tako nešto nije postojalo nigde drugde. To je direktna posledica klasnog sistema, ali to je nešto pozitivno što proističe iz negativnog.“

Na albumu Exodus Marli je pobunu iskazao pomoću najdivnijih melodija, što je podstaklo obrade i reference iskazane pomoću najrazličitijih žanrova, od brojnih protestnih pesama.

Tu su bili razigrani hit Master Blaster (Jammin’) Stivija Vondera iz 1980, kao i različite internacionalne obrade, među kojima je i ovovekovna „globalna ajmo svi zajedno“ obrada One Love, kojoj su doprinos dali, između ostalih: alternativni latino kantautor Manu Čao, zimbabveanski gitarista Lui Mlanga i losanđeleski bluzmen Keb Mo.

Nesumnjivo šarenoliko nasleđe; od izlaska albuma Exodus do danas, lik rege velikana se pojavljivao posvuda – od fudbalskih majica do logoa za ukus sladoleda, a doživljaj Jedne ljubavi nudi nekolicinu prilika da brzo preko Instagrama podelite svoje iskustvo sa izložbe ili slogane iz pesama.

Šenk objašnjava:

„Voleli su ga na različite načine različiti ljudi iz različitih generacija, i tako je i danas. Najviše me zapanjuje to što kad odštampate njegove tekstove, oni su aktuelniji nego ikad.“

Istovremeno, izložba ističe važnu poziciju albuma u okviru savremenih političkih procesa, a to isto važi i za poslednja izdanja koja je potpisao sa bendom: Survival (1979), Uprising (1980) i Confrontation (objavljenog 1983, dve godine nakon što je Marli umro od posledica raka).

Pesme zvuče savremeno u trenutku kada nebrojeno mnogo ljudi ostaje bez domova usled političkog konflikta ili nepravde, a tome treba pridodati i skandal Vindraš (britanska vlada je 2018. utvrdila da je prekršila ljudskih prava kao i zakone o državljanstvu prema delu karipske emigracije koje je odlučila da deportuje, zbog čega je 2018. uputila izvinjenje i obavezala se da će ponuditi kompenzaciju žrtvama – prim. prev.).

Muzika i danas duboko prožima slušaoca jer njenu lepotu prožima zastrašujući plamen.

Lets je na sebi svojstven način direktan kada govori o tome zašto Exodus uvek zvuči savremeno:

„To najviše ima veze sa tim što i dalje postoji ogromna disproporciji broja onih dobrostojećih i onih koji žive u nemaštini.“

„Broj njegovih obožavalaca će se uvek meriti milionima – ne zato što je prodao više ili manje, već zato što je prosta činjenica da češće oni bez kinte bivaju prevareni. Dok god je takvo stanje stvari – Bob je glavni.“


Pogledjte video: Japan i ples: Kako je afrobit stigao u zemlju izlazećeg Sunca

Japan i ples: Kako je afrobit stigao u zemlju izlazećeg Sunca
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.