Za veliki broj prodatih albuma, nekada se dobijala Zlatna ploča, a danas zahvaljujući Zoranu Mihajloviću, vlasnici skupocenih gramofona širom sveta, ručke u boji ovog plemenitog metala s natpisom „proizvedeno u Srbiji“, mogu da naslone na vinil.
U gradu Prve petoletke od 2016. prave se ručke za gramofone koji koštaju po nekoliko desetina hiljada evra i za koje njihov tvorac tvrdi da su među najboljima na svetu.
„Možda niste znali, ali na kvalitet i zvuk muzike sa ploče utiče svaka sitnica – a sama ručka umnogome može da ga promeni.
U pravljenju ručki, koristi se matematička formula, kako bi se utvrdilo koja ručka je najbolja za koju glavu i iglu. Međutim, za ručke Suprim analog takav proračun nije potreban, kaže Zoran.
„Postoje različite vrste ručki u zavisnosti od vrste gramofona, glave i igle. Pokazalo se da naša ručka može da se prilagodi svakoj od njih i da ni najmanje ne utiče na kvalitet zvuka“, priča za BBC na srpskom Zoran Mihajlović, tvorac gramofonske ručke kojoj je dao ime tangenta.
Trsteničke ručke posebne su, kaže on, po dinamici kvaliteta i u visokim i niskim tonovima, kao i u prirodnosti zvuka.
„Ručka ništa ne dodaje zvuku, samo se trudi da zvuk kakav se nalazi na ploči, prenese do zvučnika, odnosno pojačala“, kaže Zoran.
Tehnologija za izradu švajcarskih satova
U fabrici gramofonskih ručki Suprim analog radi na švajcarskoj tehnologiji.
Svi delov ručke bitni su za zvuk – a verovali ili ne više, ih je od 95 – izrađuju se i ugrađuju ručno.
„Reč je o vrlo sitnim delovima koji se rade na časovničarskim mašinama švajcarske marke. To su jako precizne mašine, strugići, glodalice.
„Sve je mikrometarski precizno. Ako nešto fali u ručki, bilo šta, ona neće da radi. Sve mere moraju da se precizno ispoštuju“, kaže Zoran.
Sve delove ručke, osim žica, izrađuju se u njegovoj fabrici, a potrebni sastojci su mesing, bronza, prohrom i drvo.
„Drvo je ukrasni materijal, pa je svaka ručka unikatna. Imamo pet modela, sve ručke su iste, samo je finiš drugačiji“, kaže Zoran.
Finiš se radi u kombinaciji srebra i zlata, u mat i varijanti visokog sjaja.
„Stalno nešto unapređujemo, poboljšavamo, probamo nove materijale. U gramofonskoj ručici je najbitnija stvar odnos masa pojedinih delova i materijala“, kaže Mihajlović.
Visoko kvalitetna i skupa roba
Ručke koje on izrađuje na kraju se prodaju i za iznos od 15.000 evra.
„Ne prodajemo ih direktno na tržištu, već imam saradnike i distributere, koji krajnjem kupcu prodaju ručku i za taj iznos. Moja prodajna cena je znatno niža.
„Tako se posluje i zato imam posla. Da ne radimo tako, možda bismo imali istu zaradu i mnogo manje bismo radili, ali je važno da smo stalno u poslu, da dižemo proizvodnju, upoznajemo nove ljude, da dolazimo do novih kupaca i distributera. Mi, kao proizvođači, sada uslovljavamo distributere.“
Obavezuje ih da moraju da poruče određenu količinu, a i da obezbede da se ručke nađu na skpocenoj tehnologiji.
Zoran kaže da kada bi direktno prodavao proizvod kupcima, mogao bi da proda nekoliko ručki godišnje po visokoj ceni i da od toga lepo živi.
Ipak, nije poenta u tome.
- Muzika u Srbiji i korona virus: Umesto da sviraju, rade na građevinama, u kafićima…
- U bekstejdžu sa Dejvidom Bouvijem
Trenutna dinamika proizvodnje je četiri ručke mesečno, a sve što napravi, unapred je prodato. Na lageru trenutno nema nijednu.
„Nikad ne radimo samo jednu ručicu, ali ako bismo izračunali koliko je vremena potrebno za proizvodnju jedne, to je negde oko 180 do 200 sati rada.
„Samo za poliranje, da bismo došli do vrhunskog sjaja, treba između 30 i 50 sati.“
Jedini deo koji ugrađuje u ručku, a koji nije njegovih ruku delo, jesu žice.
„Žice su jako specifične i za nas ih radi jedna od najvećih firmi za proizvodnju kablova. To su bakarni kablovi velike čistoće s nekim specijalnim premazima“, kaže Zoran i dodaje da po zahtevu kupaca nekad prodaje i ručke bez žica, pa ih oni naknadno ubacuju.
Zoran ima kupce širom sveta, a kaže da visoke cene mogu da se dostignu samo na određenim tržištima.
„Evropa je jako loše tržište u svetu hajfaja. Svako ima neku lokalnu proizvodnju, pa ako hoćete da prodate nešto skupo, jedino možete u Aziji, Rusiji, Americi i Kanadi.“
Pre nego što je i sam uplivao u ove vode, Zoran je bio u prilici da sluša gramofone sa dve tada najkvalitetnije ručke – jedne proizvedene u Nemačkoj, druge u Švedskoj.
„Nisam imao taj osećaj koji inače treba da se ima kada se sluša muzika – da se opustim i relaksiram. Bilo je napeto. Bio sam na velikom sajmu tehnologije u Minhenu i kada sam se vratio, odlučio sam da se oprobam u ovom poslu.
„Mi smo ispitivali neke materijale i došli do toga da je kombinacija drvo – mesing najbolja za zvuk. Od mesinga i drveta prave se, uostalom, svi muzički instrumenti.“
Pogledajte i priču o tome kako u Srbiji svirati instrument od 20.000 evra
Gramofonsku ručicu izdvajaju detalji, zvučna slika i dubina zvuka.
„Sve je tu jasno, svi znaju šta je dobro i kako treba da se napravi. Međutim, zbog velike produkcije i cene, neki to malo aljkavije rade, pa zato i nemaju vrhunske ručke.
„Ovde nema falširanja, ni na materijalima, ni u obadi.“
Najskuplja ručka koju je napravio bila je od crne ebonovine iz Gabona, jednog od najskupljih drveta na svetu.
„Ono je kao kamen. Kada ga prerežete na cirkularu i pipnete prerezanu površinu, to je kao staklo. Nema piljevine, već izlazi samo prah, kao da brusite kamen.“
Dečački snovi
Zoran se oduvek interesovao za hajfaj, a gramofon ga je, kaže oduvek impresionirao.
„Impresionirao me je i magnetofon, ali je on bio jako skup, pa ga je retko ko imao. Gramofon je, pak, imao skoro svako u kući.“
Razvijajući interesovanje prema tehnologiji gramofona, iznenadilo ga je kako neki elementi menjaju zvuk.
Zavirite u jedinu fabriku gramofonskih ploča na Balkanu
„Stavite teg na ploču i odmah se čuje drugačiji zvuk, promenite kabl i odmah se čuje drugačiji zvuk. To je jako slab signal, jako je nežan i dosta uticaja može da ima spoljašnja sredina, postavljanje, dužina kabla. To me je opčinilo.“
Slično, kaže, i kvalitet i vrsta ručke menja kvalitet muzike s vinila.
Zahtev koji Zoran ima kada prodaje ručku je da ona mora da se nađe na skupom gramofonu.
„Naša produkcija je jako niska, pa je velika privilegija da se dobije naša ručka.
„Ona mora da se nalazi na skupom gramofonu, u dobrom sistemu, da ima dobru gramofonsku glavu na sebi. Ja ne radim za novac, radim za svetsku slavu“, kaže sagovornik BBC-ja.
Pandemija gramofona i ploča
U poslednjih nekoliko godina prodaja gramofonskih ploča naglo je skočila, a pandemija korona virusa dodatno je doprinela tome.
Prodaja analognog nosača zvuka u Americi prvi put je ove godine nadmašila prodaju kompakt diskova još od 1980-ih. Stručnjaci kažu da je korona virus delimičan krivac za to.
Zoran, koji redovno posećuje sajmove haj faja, kaže da na njima najčešće viđa starije od 60.
- Spotifaj stigao na Balkan: Šta znači dolazak novog muzičkog servisa
- Jutjub Premijum: Još jedan striming servis u Srbiji
„Kako postaješ stariji, shvataš da je to veliki luksuz, naročito analogija. Ne postoji digitalni zvuk koji će da zvuči kao zvuk sa ploče. Oni su limitirani frekvencijom.“
Ploča, kaže sagovornik BBC-ja, ima prirodnost, nema uštogljenost zvuka koju ima kompakt disk na primer.
„Kod digitalne muzike, sve je plastično i nerealno, čisto, kao da dođete na koncert i nema nikakve greške, šuma. Osnovno stvar hajfaja je da se što bliže prikaže koncert u vašem stanu. To je poenta.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
