Shakira

Getty Images
Šakira je jedna od najpopularnijih pevačica iz Latinske Amerike svih vremena

Kolumbijska pevačica Šakira je poslednja u nizu muzičkih umetnika koji su prodali prava na pesme za više miliona dolara.

Svih 145 njenih pesama, među kojima su i najveći hitovi Hips Don’t Lie, Whenever, Wherever i She Wolf, uključene su u ugovor.

Pesme su je učinile najprodavanijom latino umetnicom svih vremena, sa 80 miliona prodatih ploča širom sveta.

Dogovor je sklopljen sa kompanijom Hipnozis Song fand (Hipgnosis Song Fund) koja je nedavno kupila muziku Boba Dilana i Nila Janga.

Nisu saopšteni detalji ugovora, ali se uobičajeno plaća suma jednaka 15-godišnjim prihodima i to unapred.

Uz poreske olakšice, mnogi odjednom zarade novca koliko bi za 25 godina, rekao je prošle godine osnivač kompanije Merk Merkurijadis za BBC.

To umetnicima pruža trenutnu finansijsku sigurnost, dok se kompanija – koja je postala vlasnik pesama – nada da će profitirati kroz prodavanja prava na korišćenje pesama za filmove, TV, reklame, od izvođenja ili ako neko želi da uradi obradu.


Zašto Šakira?

Shakira

Getty Images
Šakira je prošle godine nastupila u poluvremenu najvećeg sportskog događaja u Americi – Superboula

Hipnozis je u poslednjih nekoliko godina potrošio oko milijardu dolara na otkupljivanje prava na muziku od umetnika poput Nila Rodžersa, Boba Dilana, Blondi, Barija Meniloua, Krisi Hajnd i Lindzi Bakingem iz grupe Flitvud Mek (Fleetwood Mas).

Šakirini hitovi su novijeg datuma od stvaralaštva pobrojanih, ali ona je jedna od najuspešnijih kantautorki u poslednjih 25 godina.

Otkako je 1991. godine objavila prvi album, kada je imala samo 13 godina, prodala je više od 80 miliona ploča, osvojila tri Gremi nagrade i 12 Gremi nagrada u Latinskoj Americi.

Njen prvi album na engleskom jeziku, Laundry Service, kupilo je više od 13 miliona obožavalaca 2001. godine, dok su hitovi poput Whenever, Wherever, Underneath Your Clothes, Hips Don’t Lie i himna Svetskog fudbalskog prvenstva 2010. godine Waka Waka (This Time For Africa), osvojili vrhove muzičkih lista u 15 zemalja.

https://www.youtube.com/watch?v=pRpeEdMmmQ0

Njen poslednji album El Dorado dobio je dijamantsku oznaku u SAD.

Ona je jedna od samo tri umetnice koje imaju dva video snimka koja premašuju dve milijarde pregleda na Jutjubu.

Njen najnoviji singl, Girl Like Me, inicirao je plesnu pomamu na Tik Toku.

Prošle godine je nastupila u poluvremenu najvećeg američkog sportskog događaja – finala lige američkog fudbala SuperBoul – zajedno sa Dženifer Lopez, čime je samo podigla vrednost pesama.


Zašto svi ovi umetnici prodaju prava na pesme?

Stevie Nicks

Getty Images
Stivi Niks je nedavno prodala prava na pesme Dreams, Rhiannon i Edge Of Seventeen

Finansijska bezbednost je svakako očigledan razlog.

Umesto da se kockaju da li će njihove pesme i dalje zarađivati tantijeme tokom sledećih 25 godina, pevači poput Šakire dobijaju paušalni iznos unapred.

Kompanija Hipnozis se predstavlja muzičarima ne kao tradicionalni izdavač koji iskorišćava prava na kompoziciju, već „kompanija za upravljanje pesmama“ koja će pažljivim upravljanjem očuvati njihovo umetničko nasleđe.

Na primer, nakon što je kupio 50 odsto stvaralaštva Nila Janga, Merkurijadis je obećao da klasik Heart of Gold nikada neće biti iskorišćen u reklami za pljeskavice.

Nije Hipnozis jedina kompanija u igri.

Ranije ove nedelje, investiciona kompanija KKR (Kohlberg Kravis Roberts) kupila je prava na 500 pesama koje je napisao Rajan Teder, poput Happier koju izvodi Ed Širan, Into It u izvođenju Kamile Kabeljo i Sucker Braće Džonas.

A američki Prajmeri vejv (Primary Wave) nedavno je kupio prava na muziku Stivi Niks, Leona Rasela, Lea Sajera i soft-rok dvojca Er Suplaj (Air Supply).

Još jedan razlog zašto se Šakira odlučila na prodaju mogao bi da bude račun za porez u iznosu od 14,5 miliona evra sa kojim se nedavno suočila u Španiji.


Zar umetnici ne žele da zadrže pravo na pesme?

Prince

Getty Images
Prins se lavovski borio da zadrži prava na pesme

Svakako. Mnogo muzičara je ratovalo oko prava na sopstvenu muziku.

Čuvena je bila svađa Pola Makartnija i Majkla Džeksona kada je otkupio prava na pesme Bitlsa 1980-ih godina.

Džekson i Makarti su početkom 1980-ih bili veoma dobri prijatelji, čak su i jednu pesmu uradili zajedno, ali svađa je nastala kada je Majkl od Pola tražio da mu plaća za izvođenje pesama Bitlsa.

U međuvremenu, vrednost pesama je porasla, pa je tako kompanija Soni 2005. godine od Majkla Džeksona otkupila polovinu pesama za 95 miliona dolara.

Prins je proveo veći deo devedesetih boreći se sa izdavačkom kućom Vorner Braders zbog vlasništva nad njegovom muzikom – čak je na licu ispisao reč „rob“ u znak protesta.

A Tejlor Svift užurbano snima svih prvih šest albuma koje je izdala, pošto su originalni snimci prodati privatnoj investicionoj kompaniji protiv njene volje.

Neko poput Svift verovatno neće prodati izdavačka prava (koja pokrivaju muziku i tekstove), ali drugi umetnici će zauzeti drugačiji stav.

Sofisticirani kupci rade ruku pod ruku sa muzičarima, definišući kako se njihove pesme i snimci mogu (i ne mogu) koristiti.

A neki umetnici, poput Nila Janga, prodali su samo deo prava – što znači da zadržavaju određeni nivo kontrole na upotrebu pesama.


Šta je rekla Šakira?

Shakira

Getty Images

U saopštenju, Kolumbijka je navela da će Hipnozis biti „sjajan dom“ za njenu muziku i poetski se izrazila o pisanju pesama.

„Biti kantautorka je postignuće koje smatram jednakim i možda čak i većim od toga što sam pevačica i umetnica“, rekla je.

„Svaka pesma je odraz osobe koja sam bila u vreme kada sam je napisala, ali kada pesma izađe u svet, ona pripada ne samo meni već i onima koji je vole.

„Zahvalna sam što mi je pisanje pesama dalo privilegiju da komuniciram sa drugima, da budem deo nečega većeg od sebe.“

Pa sad znate.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

close
Muzika: Šakira poslednja u nizu zvezda koja je prodala prava na pesme 1

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.