gitara

BBC

Pre početka epidemije korona virusa Ivan Stanković je svirao džez i rok muziku na kontrabasu u beogradskim klubovima i restoranima.

„Imali smo za proleće i leto dogovorene festivale, svirke, gostovanja i odjedanput ništa… Sve smo poslove izgubili“, govori za BBC na srpskom Stanković, apsolvent na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu.

Mnogi muzičari, izvođači, tonci, tehničari, menadžeri i drugi radnici u muzičkoj industriji ostali su bez posla i primanja zbog epidemije.

„Mislim da smo mi u muzičkoj industriji Srbije sigurno najugroženiji pošto smo prvi stopirani, a verovatno ćemo poslednji krenuti ponovo da prihodujemo i da radimo“, kaže za BBC na srpskom Predrag Ivanović iz koncertne agencije i izdavačke kuće Odličan hrčak.

Gotovo svi veći muzički festivali i turneje i su pomereni ili otkazani, a jedini izvori prihoda koji nisu presušili jesu platforme za slušanje muzike i Jutjub preko kojih izvođači i izdavačke kuće i dalje zarađuju.

Ipak, krajem leta, kada su i određene zdravstvene mere počele da popuštaju, ponovo je oživela muzička scena.

Sporadično se organizuju manji koncerti na otvorenom i nastupi bendova uz ograničen broj ljudi, a jedini veći festival ovog leta koji će biti održan je Nišvil u Nišu.

Gradske vlasti u Nišu i organizatori Nišvila su se dogovorili da festival bude održan od 17. do 21. septembra, ali za značajno manji broj posetilaca – samo 20 stolica u publici, prenele su Južne vesti.

Program je besplatan, a poštovanje mera obavezno – ograničen broj mesta i obavezno nošenje maski.

Od obećavajućeg do tužnog leta

„Leto je bilo poprilično obećavajuće. Imali smo zakazane nastupe u zemlji i inostranstvu za jul i avgust“, kaže 27-godišnji Ivan Stanković.

On je ostao bez posla uoči vanrednog stanja, kada klubovi i restorani nisu radili, ali se situacija popravila u junu kada su ukinute mere i dozvoljena okupljanja, proslave i koncerti.

„U međuperiodu smo i mogli nešto da radimo jer se nije vodilo toliko računa. Ljudi su bili željni, zvali su nas i onda se sviralo“, objašnjava Stanković.

Tada je sa džez sastavom svirao na proslavi u jednom restoranu u Skadarskoj ulici i na Šumadijskom bluz i džez festivalu u Kragujevcu.

Nakon što je broj zaraženih počeo da raste, a Vlada Srbije počela da uvodi nove mere, Stanković je ponovo ostao bez zarade, što ga je nateralo da otkaže stan u Beogradu i vrati se u rodni Zaječar.

„Tako gledam na to – kad brod tone, pa šta ćeš prvo da odbaciš. Višak troškova Beograda mi ne treba jer ako sedim gore treba da kupujem hranu svaki dan i plaćam kiriju“, dodaje Stanković. Njegov matični rok bend Medžik Buš (Magic Bush) imao je za leto imao zakazane koncerte i festivale u Srbiji i regionu, kako samostalno, tako i sa Srđanom Gojkovićem Giletom, pevačem Električnog orgazma.

Epidemija je pomerila i izlazak novog studijskog albuma grupe, koji su delimično snimali tokom vanrednog stanja.

Stanković je više puta svirao i na koncertima klasične muzike u Zadužbini Ilije M. Kolarca, čiji je opstanak ugrožen, kažu iz Sindikata muzičkih umetnika.

Sindikat je nedavno uputio apel Vladi Srbije, Ministarstvu kulture i gradu Beogradu u kome se traži „dugotrajno i održivo rešenje u cilju opstanka i nastavka sa radom ove institucije od ogromnog državnog i kulturno obrazovnog značaja“.

Kolarčeva zadužbina se suočila sa finansijskim problemima usled obustave rada zbog korone i odlaganja, odnosno otkazivanja 160 programa.

Nastupi orkestara sa velikim brojem članova od početka epidemije takođe nisu održavani, pa tako ni vojnog orkestra Stanislav Binički u kojem Ivan Stanković svira kao zamena.

„Što se tiče velikih orkestara oni uglavnom ne rade jer 60 ljudi jedni drugima dišu u lice, tu su i duvači, nije zgodno i niko ne želi da rizikuje“, objašnjava on.

Maja Cvetković iz grupe I-plej (E-Play) kaže da je pandemija ugrozila mnoge delatnosti, ali da je muzička industrija jedna od najpogođenijih.

„Kao da niko ne obraća pažnju, a mnogi muzičari, tonci, tehničari, koji žive ili su živeli od ovog posla, sad su pred finansijskim krahom“, rekla je ona za BBC na srpskom.

Ona je primetila da se „cela muzička industrija godinama urušavala“ i „svela na to da su koncerti jedina mogućnost zarade za muzičare“.

„Sada, kada su i koncerti stavljeni ‘na čekanje’, svi smo dovedeni u nekakvo šok stanje“, kaže Maja.

Dodaje da bi sve bilo posmatrano kao anegdota ili čak inspiracija za neke nove pesme da je ovo stanje trajalo dva, tri meseca.

„Međutim, ovo traje već dugo i bojim se da će ostaviti veliki ožiljak na umetnike koji su već godinama na margini u ovoj zemlji“.

Na pitanje kako se bend I-plej snašao u vremenu pandemije i kako pronalazi inspiraciju i motiv za dalji rad, Maja Cvetković je odgovorila da je grupa u vreme izolacije objavila spot za pesmu „Sloboda“, a potom i istoimeni album i još jednu pesmu.

Grupa je održala i jedan koncert, a o tome kako sada rade, Maja Cvetković navodi da kreativnost ne nedostaje, ali da još nisu ušli u studio, jer je za to potrebno „zatvoriti finasijsku konstrukciju a to u ovom periodu nije moguće iz već poznatih razloga“.

„Mogu samo da kažem da ovo za nas nije hobi već ozbiljan posao od koga mi živimo tj. živeli smo do sada“.

Sa festivalskih bina, na gradilišta

I za Milan Čekrdžina, 37-godišnjeg tehničara, tonca i organizatora koncerata iz Zrenjanina, proleće i leto 2020. godine bilo je „puno dešavanja i posla“.

Imao je kao tonac zakazane koncerate sa novosadskim pank sastavom Atiest rep, evropsku turneju sa hardkor bendom Lazarat i desetak koncerata po Vojvodini u njegovoj organizaciji.

Međutim, najveću zaradu donosio mu je posao tehničara na velikim festivalima u Srbiji i regiona poput Egzita, Bir festa i Nišvila.

Taj posao zahteva da bendovima na pripremi opremu na bini kao što su zamislili, poveže sva pojačala i mikrofone i da vodi računa o satnici.

Egzit je zvanično pomeren za 2021. godinu zbog čega je Čekrdžin, kako kaže, ostao bez prihoda.

Kaže da je najveći problem sa njegovom strukom to što nije definisana i zakonski regulisana.

Za 18 godina koliko radi kao tehničar, naglašava, nema nijedan dan radnog staža.

Zarađuje honorarno, nema zdravstveno osiguranje, a „sindikati i zaštita ne postoji“.

„Samo najveće kompanije imaju po nekoliko zaposlenih, na plati, i po 50 ljudi koji rade na terenu. To je veliki problem i kad nije korona, a kamoli sad“, objašnjava Čekrdžin za BBC na srpskom.

Tokom vanrednog stanja je, kaže, „preživljavao od krckanja zaostalih honorara“, da bi nakon ukidanja policijskog časa imao posla na samo jednom muzičkom događaju.

Ipak, uspeo je, „za svoju dušu“, da organizuje jedan koncert u Novom Sadu, a planira i mini festival u vojvođanskoj prestonici.

„Dozvolili su dešavanja, ukinuli sve zabrane i nama se potrefilo da smo napravili koncert koji je bio rasprodat i koji je pobedio.

„Imali smo ludu energiju i pozitivu cele noći jer su ljudi bili zatočeni dva meseca i videlo se da im druženje prija“, osmehujući se objašnjava Čekrdžin.

Međutim, sve je to bilo kratkog daha, jer su nove mere stupile na snagu krajem juna zbog čega je ponovo ostao bez posla.

„Snalazi se ko kako može. Ja trenutno pomažem drugaru u štampariji, dok 80 odsto mojih kolega radi na građevini za dnevnicu, u kafićima, a neki su se vratili kući, otkazali stanove“, dodaje.

Ne gubi nadu, ali smatra da će se njegova struka još „dugo vremena snalaziti“. „Kad sve krene, zabava je poslednja na pameti.“

Koji su sve muzički festivali u Srbiji otkazani?

Najprestižniji i najveći festival u Srbiji – Egzit – dugo se borio da i ove godine bude održan.

Zajedno sa još nekim festivalima, poput Bir festa i Nišvila, tražio je još početkom jula neki model koji bi bio prihvatljiv i sa stanovišta epidemioloških mera.

Organizatori ova tri festivala predlagali su da nastupi bendova budu pred nekoliko stotina ljudi, a ne pred hiljadama kao do sada.

Međutim, nadležni nisu odstupili od odluke da svi veći događaji, a takvi su muzički festivali, budu otkazani kako se epidemiološka situacija ne bi pogoršavala.

Gluvo i tužno je bilo i u Dragačevu, gde je otkazan tradicionalni festival Sabor trube.

Lov fest u Vrnjačkoj Banji je najpre samoinicijativno pomerio održavanje manifestacije sa avgusta na septembar, da bi potom odlučio da ceo festival ipak odloži za celu godinu.

„Pokušali smo da na sve načine napravimo model bezbedne i sigurne zabave za sve one koji su se nadali festivalu i strpljivo čekali svih ovih meseci zajedno sa nama“, navedeno je bilo u saopštenju organizatora ovog festivala.

Organizatori su dodali da im je „zdravlje posetilaca bilo ispred svega“ i da je zato doneta odluka o pomeranju festivala.

U zajedničkom saopštenju, objavljenom 6. jula ove godine, organizatori Egzita, Bir festa i Nišvila, naveli su da su oni važan segment srpskog turizma, a da bi zbog potpunog zaustavljanja pretpreli maksimalan pad od 100 odsto, uz pretnju potpunog gašenja i „katastrofalnih posledica po desetine hiljada ljudi koji žive od njih“.

Tada su navedeni i primeri iz drugih zemalja, čije su vlasti ranije već bile donele pakete mera za pomoć tamošnjoj muzičkoj industriji.

Britanska vlada je objavila da će muzičku industriju pomoći sa 1,57 milijardi funti, Nemačka je još na početku krize uključila kulturni i kreativni sektor u paket pomoći vredan čak 50 milijardi evra, a jedna od najteže pogođenih zemalja korona birusom – Italija – je za muzičku i filmsku industriju opredelila 130 miliona evra.

Sedam dana posle ovog saopštenja odlučeno je da Egzit bude pomeren za 2021. godinu.

Za razliku od Egzita, Nišvil će se desiti.

Pomoć države i udruženja

Vlada Srbije je početkom maja usvojila zaključak kojim je opredeljena bespovratna pomoć od 90.000 dinara za mart, april i maj mesec za 2.353 samostalna umetnika.

Izdvojeno je blizu 212 miliona dinara.

Iz Ministarstva kulture su sredinom juna najavili da će opredeljena sredstva preneti lokalnim samoupravama, posle čega će biti omogućena isplata novčane pomoći.

Do objavljivanja ovog teksta iz Ministarstva kulture nismo dobili odgovor da li su novčana sredstva preneta opštinama i da li je novčana pomoć isplaćena.

Iz Udruženja muzičkih umetnika Srbije kažu za BBC na srpskom da su samostalni umetnici dobili predviđena novčana sredstva, ali da su i pored toga njihovi članovi nastavili da im se javljaju i traže pomoć.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.