Narodna skupština: I dalje bez glasanja o izboru Ane Brnabić, u klupama svađe i stihovi

Ko ima kakve odnose sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, dve decenije od martovskog nasilja na Kosovu, nedavni izbori u Srbiji i njihova regularnost – sve to su u protekla dva dana bile teme konstitutivne sednice Narodne skupštine.

A glavna tema za poslanike trebalo je da bude izbor predsednika Narodne skupštine, kao i šestoro potpredsednika.

Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) predložila je Anu Brnabić, premijerku Vlade Srbije u tehničkom mandatu.

Njen izbor je izvestan, imajući u vidu da SNS ima većinu od 250 poslanika u novoizabranom parlamentu.

Međutim, pre glasanja predviđena je rasprava, kada se predstavnici poslaničkih klubova izjašnjavaju o predlogu, zbog čega su za ili protiv.

Raspravu su obeležile svađe, prepucavanja, dobacivanja i buke u poslaničkim klupama, uz brojne međusobne optužbe, pa i psovke narodnih poslanika,

Sve je to u glavnom holu pratio veliki broj novinara, snimatelja i fotografa, čije je kretanje u Narodnoj skupštini ograničeno samo na taj prostor.

Uz Anu Brnabić, očekuje se da bude imenovan i generalni sekretar Skupštine, članovi radnih tela i stalnih parlamentarnih delegacije u međunarodnim institucijama.

• Ako premijerka postane predsednica Skupštine, šta to govori o podeli vlasti u Srbiji
• Iza scene konstitutivne sednice Skupštine Srbije: Kupus, transparenti i zakletve u holu
• Kakva je budućnost srpske desnice posle izbora 2023. godine
• Zašto su važni izbori u Beogradu

Šta se sve moglo čuti iz poslaničkih klupa?

Milenko Jovanov, predsednik poslaničke grupe SNS-a, optužio je opoziciju da su „nacisti i neonacisti“, jer „obeležavaju“ stanove i kuće pristalica i članova njegove partije.

„A sledeći korak biće njihovo odvođenje u nepoznatom pravcu. E, taj film nećete gledati. Ja sam vas upozorio, pa vi vidite šta ćete i kako ćete“, rekao je Jovanov tokom obrazlaganja predloga da Ana Brnabić bude predsednica Skupštine, prenosi Fonet.

Upravo se Jovanov u protekla dva dana najviše obraćao, jer kao predlagač ima pravo da dobije reč kad je zatraži i da govori koliko hoće.

Poslanici opozicije za to vreme su negodovali, žaleći se na neravnopravnost u skupštinskim klupama i da ne mogu da dobiju reč.

U utorak su tokom sednice udarali poslovnicima o stolove dok je Jovanov govorio, a nekoliko puta su i ustajali iz klupa i pokušali da priđu Stojanu Radenoviću, koji kao najstariji poslanik saziva predsedava sednicom.

U tome bi im se uvek isprečilo skupštinsko obezbeđenje.

„Tolika količina verbalnog nasilja nas delić sekunde deli od fizičkog nasilja“, naveo je poslanik Narodnog pokreta Srbije Borislav Novaković za N1.

Opozicioni poslanici optuživali su tokom sednice SNS i njene zvaničnike, kao i predsednika Aleksandra Vučića za neregularnost parlamentarnih i beogradskih izbora, održanih 17. decembra.

Jovanov je na to odgovarao da nema dokaza o krađi izbora, kao i da o tome „ne govori niko osim opozicije“.

• Izbori u Srbiji: Šta je zaključio ODIHR, a šta kaže vlast
• Marinika Tepić za BBC: „Međunarodna revizija izbora je jedini put dalje“
• Da li je Srbiji potreban novi Felipe Gonzales da reši postizbornu krizu
• Zašto se pred svake izbore u Srbiji sumnja u birački spisak

Jedna od tema bilo je i Kosovo.

Miloš Jovanović, predsednik Nove demokratske stranke (NDSS) naveo je da SNS vodi „veleizdajničku kosovsku politiku“.

Miroslav Aleksić iz poslaničke grupe Narodni pokret Srbije takođe je rekao da je aktuelna vlast „Kosovu predala sve što je mogla“, zbog čega „više nema srpske zastave da se vijori na severu Kosova“, kao ni srpskih institucija i dinara.

Sandra Božić, poslanica SNS-a, kritikovala je opozicione poslanike što na konstitutivnoj sednici nisu pričali o „godišnjici pogroma nad Srbima na Kosovu“.

• Dve decenije martovskog nasilja na Kosovu koje je menjalo živote i politike

U međuvremenu je bilo i stihova.

Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas obraćanje je počeo pesmom „Naši dani“ Vladislava Petkovića Disa.

„Razvilo se crno vreme opadanja, nabujao šljam, razvrat i poroci“, rekao je Đilas, na šta mu je Snežana Paunović iz Socijalističke partije Srbije takođe odgovorila stihovima.

„Zlo je vreme orla naćeralo, da zimuje među kokošima“, citirala je Gorski vijenac Petra Petrovića Njegoša.

Sledeća sednica najavljena je za sredu, 20. februar, u 10 časova.

Da li će se tada i glasati – nije poznato.

Šta radi predsednik Parlamenta?

Ako Brnabić dođe na mesto predsednice parlamenta, postaće prva među jednakih 250 narodnih poslanika i drugi čovek po moći u državi.

Dok je uobičajeno zadužen da vodi sednice parlamenta, predstavlja ovu instituciju i raspisuje predsedničke i lokalne izbore, u vanrednim okolnostima prvi čovek Skupštine preuzima i predsedničku ulogu – kada je predsednik sprečen da je obavlja, ili nije izabran.

Takvih primer je bilo u novijoj istoriji Srbije – Nataša Mićić, koja je bila na čelu skupštine, 29. decembra 2002, postala je vršiteljka dužnosti predsednice Srbije pošto ni tokom dva izbora nije izabran naslednik Milana Milutinovića.

Posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića 12. marta 2003, kao predsednica je proglasila vanredno stanje i pokrenula akciju Sablja u kojoj je privedeno i uhapšeno više od 11.000 osumnjičenih za umešanost ili povezanost sa atentatom.

Da bi predsednik Skupštine bio izglasan, potrebna je prosta većina od 250 poslanika, a i u novom sazivu parlamenta većinu ima SNS.

„Predsednik parlamenta je spiker koji predsedava sednicama i kreira diskusiju.

„Moć predsednika parlamenta ne izvire iz Ustava već iz partijske hijerarhije“, napominje Krstić.

Ko je Ana Brnabić?

• Brnabić rođena je 1975. godine u Beogradu
• Za prvi premijerski mandat postavljena je kao nestranačka ličnost, ali je krajem 2019. godine zvanično postala članica vladajuće Srpske napredne stranke
• Posle završenih studija u Americi i Velikoj Britaniji, krajem 2001. vraća se u Srbiju, gde je radila za različite američke konsultantske firme na projektima razvoja lokalne samouprave
• Od 2002. do 2011. radila je u USAID-u, a kao najznačajniju inicijativu u tom periodu, u zvaničnoj biografiji navela je osnivanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) 2006. godine
• Od 2011. radila je u američkoj kompaniji za razvoj vetroparkova Kontinental vind Srbija, a od januara 2013. bila je direktorka kompanije
• U avgustu 2016. izabrana je za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, a u junu 2017. predsednik Srbije Aleksandar Vučić predložio ju je za mandatara nove vlade
• Na funkciji predsednice Vlade Srbije je od 29. juna 2017
• Sa partnerkom Milicom Đurđić ima sina

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]