Mohamed bin Salman, kontroverzni princ Saudijske Arabije, bio je malo poznat javnosti pre nego što je postao de fakto vladar zemlje. Rašid Sekai sa arapskog servisa BBC-ja, koji je podučavao Mohameda bin Salmana kad je bio dete, donosi nam ekskluzivni pogled na život unutar kraljevskog dvora.
Predavao sam u prestižnoj školi Al Andžal u Džedi početkom 1996. godine kada sam dobio neočekivan poziv. Guverner Rijada, princ Salman bin Abdul Aziz al Saud, preselio se sa porodicom na određeno vreme u ovaj lučki grad na Crvenom moru i bio mu je potreban učitelj engleskog jezika za decu.
Saudijska Arabija otvara vrata stranim turistima
Padaju neke, ali ostaju mnoge zabrane: Šta mogu žene u Saudijskoj Arabiji
Čovek, koji će kasnije postati kralj, kontaktirao je školu, pa su me ubrzo poslali u kraljevsku palatu kako bih postao privatni učitelj nekoj od dece iz njegovog trećeg braka: princu Turkiju, princu Najefu, princu Kalidu i, naravno, princu Mohamedu.
Živeo sam u stanu u živoj i sve popularnijoj gradskoj četvrti. Šofer bi me sačekao u sedam ujutru da bi me odvezao u školu Al Andžal. Kada bi se popodne završili časovi, odvezao bi me u palatu.
Kad bismo prošli kroz strogo čuvane kapije, kola bi vijugala pokraj vila od kojih zastaje dah, okruženih besprekornim baštama koje su održavali radnici u belim uniformama. Tu je bio i vozni park – čitava flota luksuznih automobila. Tad sam prvi put video pravi pravcati ružičasti kadilak.
Na ulasku u kraljevsku palatu, sačekao bi me direktor objekta, Mansur el Šari – sredovečni muškarac sa kojim je tada jedanaestogodišnji princ Mohamed bio izuzetno blizak.
Toki-voki
Muhameda je više zanimalo da provodi vreme sa kraljevskim stražarima nego da prati moje časove. Pošto je bio najstariji od sve dece, delovalo je kao da može da radi šta god hoće.
Još se sećam kako bi na času pričao koristeći toki-voki koji je pozajmio od jednog stražara. Pravio bi nestašne komentare na moj račun i prenosio šale braći i stražarima na drugoj strani.
Danas tridesetčetvorogodišnji princ je ministar odbrane Saudijske Arabije, zamenik premijera – svog oca, i naslednik kraljevskog prestola.
Kad je 2017. godine postao de fakto vladar Saudijske Arabije, Mohamed bin Salman je pokušao da se predstavi kao onaj koji će modernizovati kraljevstvo. Uprkos protivljenjima konzervativnih verskih vođa, bio je predvodnik uvođenja preko potrebnih ekonomskih reformi i odvažio se na pokretanje programa liberalizacije u ovoj duboko tradicionalnoj zemlji.
Dok su ga za neke mere hvalili, kritikovali su ga zbog stanja ljudskih prava u Saudijskoj Arabiji, zbog naizgled beskrajnog rata sa Jemenom, kao i zbog ubistva saudijskog novinara i kritičara vlasti Džamala Kašogija u kraljevskom konzulatu u Turskoj, u oktobru 2018. godine.
U decembru 2019. godine, petoro ljudi osuđeno je na smrt zbog Kašogijevog ubistva.
Jednom prilikom, začudio sam se kad mi je Mohamed rekao da je njegova majka rekla kako delujem kao „pravi džentlmen“. Mislio sam da se nismo upoznali – žene sa saudijskog dvora ne pojavljuju se pred strancima – dok je jedina ženska osoba na koju sam naišao tokom podučavanja bila dadilja sa Filipina.
Nisam ni bio svestan da sam pod nadzorom dok budući naslednik trona nije uperio prstom na neke od sigurnosnih kamera po zidovima. Od tog trenutka, na časovima bih se uvek osećao preterano svesno svega što radim i izgovorim.
Vrlo brzo sam zavoleo Mohameda i njegovu mlađu braću. Iako sam predavao prinčevima u svetu punom privilegija, moji kraljevski đaci, slično kao i učenici u mojoj školi, bili su željni znanja, ali i igranja.
Saudijski princ „treba da bude predmet istrage o ubistvu Kašogija“
Crno zlato: Ko zarađuje od sirijske nafte i koliko
Pogrešan potez
Jednog dana, direktor palate Mansur el Šari zamolio me je da se sastanem sa budućim kraljem koji je hteo da zna kako napreduje obrazovanje dece. Smatrao sam da će sastanak biti dobra prilika da pomenem nestašno vladanje princa Mohameda.
Čekao sam pred kancelarijom princa Salmana, zajedno sa drugima učiteljima prinčeva koji su delovali upućenije u dvorske protokole od mene, novajlije.
Kada se ukazao pred nama, nastavnici su skoro pa nagonski ustali, a ja sam zapanjeno gledao kako jedan po jedan prilaze tada guverneru Rijada, klanjaju mu se, ljube mu ruku, u najkraćim crtama ga izveštavaju o deci, a zatim se povlače.
Kada je došao red na mene, nisam mogao nikako da se sagnem pred njim kao oni. Nikada pre to nisam radio. Tako sam, na korak od potpune paralize, ispružio ruku da bih njom stegao šaku budućeg kralja i snažno je prodrmao.
Sećam se blagog osmeha začuđenosti na njegovom licu. Ipak, nije zamerio na mom pogrešnom koraku.
Nisam mu pomenuo kako se princ Mohamed ponaša na mojim časovima, jer sam nešto pre toga odlučio da odustanem od podučavanja i vratim se u London.
Nedugo zatim, El Šari mi je održao oštru bukvicu zato što se nisam pridržavao propisanih dvorskih pravila ponašanja.
Sem princa Kalida, koji je imenovan za ambasadora Saudijske Arabije u SAD, druga kraljevska braća kojima sam držao časove uglavnom su odlučila da se drže podalje od očiju javnosti.
Danas taj kratki učiteljski mandat smatram veoma posebnom epizodom u životu, dok gledam nekadašnjeg učenika kako postaje važna ličnost na svetskog političkoj i društvenoj sceni.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
