Kazahstanski predsednik Kasim-Žomart Tokajev opisao je smrtonosno nasilje prošle nedelje kao pokušaj državnog udara.
On je liderima vojnog saveza bivših sovjetskih država rekao da je taj pokušaj koordiniran „iz jednog centra“, ali nije naveo kog.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je rekao da je „Kazahstan bio na meti međunarodnog terorizma“, dodajući da Rusija nikada neće dozvoliti revolucije u regionu.
Trupe iz Rusije i drugih zemalja nalaze se u Kazahstanu da zavedu red.
Demonstracije, izazvane rastom cena goriva, pretvorile su se u najgore nemire u poslednjih 30 godina od sticanja nezavisnosti.
Izveštava se da je poginulo desetine ljudi, među kojima i 16 pripadnika snaga bezbednosti.
Protesti su počeli 2. januara i narasli su kao odraz nezadovoljstva vlade i bivšeg predsednika Nursultana Nazarbajeva, koji je vodio Kazahstan tri decenije i za koga se smatra da i dalje ima značajan uticaj.
- Predsednik Kazahstana podneo ostavku
- Kako živi pravoslavni Kazahstanac u Beogradu
- Evroazijska unija i Srbija: Šta donosi dogovor
Vlasti kažu da se situacija sada stabilizovala, a vojnici nastavljaju operacije „čišćenja“ i čuvaju strateške objekte.
I dalje je na snazi vanredno stanje i policijski čas širom zemlje.
Skoro 8.000 ljudi privedeno je širom zemlje, saopštilo je u ponedeljak Ministarstvo unutrašnjih poslova.
U Kazahstan su stigle mirovne trupe, predvođene ruskim vojnicima, a američki državni sekretar Entoni Blinken doveo je u pitanje odluku Kazahstana da zatraži vojnu pomoć od Rusije, u pokušaju da se izbori sa talasom nasilnih nemira.
Blinken je rekao da Sjedinjene Države smatraju da se kazahstanske vlasti i same mogu izboriti sa protestima.
On je dodao da nije jasno zašto su trupe poslate.
Prvi kontingent od oko 2.500 ruskih vojnika stigao je tokom vikenda u Kazahstan.
Zvaničnici u Moskvi naveli su da se slanje trupa odvija u okviru Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), evroazijske vojne alijanse koju čine pet bivših sovjetskih republika, i da je privremenog karaktera.
Na brifingu u Stejt Departmentu, Blinken je upozorio da je „jedna lekcija iz nedavne prošlosti pokazala da, kada su vam Rusi jednom došli u kuću, teško iz nje odlaze“.
U ranijem televizijskom obraćanju, kazahstanski predsednik Kasim-Žomart Tokajev je rekao da su na njegov zahtev iz Rusije i susednih država poslate mirovne snage i da su u zemlji privremeno kako bi osigurale bezbednost.
Tokajev je „posebno zahvalio“ ruskom predsedniku Vladimiru Putinu za slanje trupa.
Nemiri su počeli u nedelju kada se cena tečnog naftnog gasa (TNG) – koji mnogi ljudi u Kazahstanu koriste za gorivo svojih automobila – udvostručila, što je izazvalo masovne proteste.
Kazahstanske vlasti prethodno su saopštile da će vratiti ograničenja cena goriva za vozila na šest meseci, posle nekoliko dana smrtonosnih nemira izazvanih upravo rastom tih cena.
Iako su prvobitno izazvani porastom goriva, protesti su prerasli u političke, sa drugim zahtevima.
Kazahstanski autoritarni lider kaže da je ovlastio snage bezbednosti da „pucaju bez upozorenja“ usred nasilnog gušenja antivladinih protesta.
Tokajev je takođe rekao da je „20.000 bandita“ napalo glavni grad Almati, epicentar protesta izazvanih povećanjem cene goriva.
On je okrivio strance obučene „teroriste“, ne dajući bilo kakve dokaze za tu tvrdnju.
Ministarstvo unutrašnjih poslova kaže da je do sada u nemirima ubijeno 26 „naoružanih kriminalaca“ i 18 pripadnika obezbeđenja.
Kazahstan se često opisuje kao autoritaran, a na izborima pobeđuje vladajuća partija sa skoro 100 odsto glasova.
Ne postoji efikasna politička opozicija.
Analitičari su za BBC rekli da ovi protesti nisu iznenađujući u zemlji u kojoj nema izborne demokratije – gde ljudi moraju da izađu na ulice da bi se čuo njihov glas.
Kako su nemiri eskalirali u sredu, kancelarija gradonačelnika Almatija i predsednička rezidencija su zapaljeni, prenosi agencija Rojters.
Iako je Tokajev došao na vlast 2019. godine, demonstranti su bes usmerili na njegovog prethodnika Nursultana Nazarbajeva, koji je imao moćnu ulogu u državnoj bezbednosti otkako je napustio predsedničko mesto.
Čuli su se demonstranti kako uzvikuju Nazarbajevo ime, a snimak na kojem se vidi kako ljudi pokušavaju da sruše džinovsku bronzanu statuu bivšeg lidera deljen je na društvenim mrežama.
On je otpušten 5. januara u pokušaju da se obuzdaju nemiri.
Kazahstan: Profil zemlje
Gde se nalazi?
Kazahstan se graniči sa Rusijom na severu i Kinom na istoku. To je ogromna država veličine Zapadne Evrope.
Zašto je Kazahstan važan?
Bivša sovjetska republika, uglavnom nastanjena muslimanima i sa velikom ruskom manjinom, ima ogromna izvorišta minerala i proizvodi oko 1.6 miliona barela nafte dnevno – što čini oko tri odsto globalnih rezervi nafte. Poseduje i velika nalazišta uglja i gasa i do sada je privukla strana ulaganja vredna više milijardi dolara.
Međutim, velike su razlike u prihodima stanovnika, čija je prosečna godišnja zarada oko 3.000 evra godišnje.
Zašto se pojavljuje u vestima?
Neredi inicirani rastom cena goriva, koji su eskalirali u šire proteste protiv vlade, doveli su do ostavki na vrhu i krvavog obračuna sa demonstrantima.
Politička situacija
Kazahstanom je 18 godina vladao predsednik Nursultan Nazarbajev, bivši član politbiroa Komunističke partije, čvrsto povezan sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Statue Nazarbajeva podignute su širom zemlje a on je naredio gradnju novog glavnog grada zemlje, Astane, kasnije preimenovane u Nur-Sultan u njegovu čast.
Nazarbajev se povukao sa vlasti 2019, a na položaju šefa države ga je zamenio sadašnji predsednik Tokajev.
Međutim, zadržao je važnu poziciju u vlasti, kao šef Saveta bezbednosti Kazahstana.
Posmatrači ocenjuju da ćerku Darigu priprema za buduću liderku zemlje.
Rusija
Ruski vojni specijalci poslati su u Kazahstan na zahtev predsednika Tokajeva da bi pomogli u „stabilizaciji zemlje.“
Slanje trupa je dozvoljeno u skladu za pravilima Zajedničke bezbednosne organizacije koju čine Rusija, Kazahstan, Belorusija, Tadžekistan, Kirgistan i Jermenija.
Organizacija, nastala posle raspada Sovjetskog saveza kojom trenutno predsedava Jermenija, za proteste u Almatiju je optužila „banditske grupe obučene u inostranstvu“.
Rusija nastoji da pojača postojeće vojno prisustvo u Kazahstanu da bi zaštitila gasovode koji prolaze kroz zemlju. Ruske vojne baze i svemirska stanica nalaze se u Bajkonuru,
Šta se desilo u Almatiju?
U Almatiju je policija ispaljivala šok bombe i suzavac na više hiljada demonstranata, ali nije uspela da ih spreči upad u kancelariju gradonačelnika, prenosi AFP.
Kanat Tajmerdenov, načelnik gradske policije, rekao je da su „ekstremisti i radikali“ napali 500 civila i opljačkali stotine preduzeća.
Nepotvrđeni izveštaji govore i da su se ljudi okupili u blizini drugih vladinih zgrada u Almatiju i u drugim gradovima u zemlji.
Masovne demonstracije su zabeležene u utorak u nekoliko oblasti.
Predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev proglasio je vanredno stanje u Almatiju, glavnom gradu Nursultanu, i u zapadnoj Mangistauskoj oblasti.
Predsednik je takođe izdao dekret kojim prihvata ostavku vlade zbog nemira.
Zamenik premijera, Alihan Smailov, privremeno je imenovan za novog premijera.
U video obraćanju u utorak, predsednik je rekao da su napadi demonstranata na vladine kancelarije „apsolutno nezakoniti“.
Demonstracije su počele pošto su vlasti u zemlji bogatoj naftom podigle gornje granice cena tečnog naftnog gasa koji koriste vozila, što je izazvalo skok potrošačkih cena.
U pojedinim izveštajima se takođe govorilo o prekidima interneta širom zemlje.
ФОТО: что происходит в Алматы. В крупнейшем городе Казахстана действует чрезвычайное положение: протестующие поджигают автомобили, блокируют автомагистрали. Подробнее: https://t.co/IXDw04EcMd pic.twitter.com/ZbNKh6BwL1
— bbcrussian (@bbcrussian) January 5, 2022
Predsednik Tokajev je kasno u utorak tvitovao da će vlasti vratiti niže cene goriva „kako bi osigurale stabilnost u zemlji“.
Protesti su retki u Kazahstanu, zemlji koja je 1991. proglasila nezavisnost usled raspada Sovjetskog Saveza.
Međutim, grad Žangaozen, u provinciji Mangistau, bio je poprište velikih nemira 2011.
Najmanje 14 radnika u naftnoj industriji ubijenoje u policijskom razbijanju protesta organizovanih zbog niskih plata i uslova rada.
Ovaj grad je takođe bio jedan od glavnih centara poslednjih protesta.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
