Dok se Nigerija priprema za proslavu godišnjice nezavisnosti, BBC novinar Nduka Orjinmo bira šest fotografija, po jednu iz svake decenije, koje predstavljaju prelomne trenutke tokom 60 godina samoupravljanja u ovoj zemlji.

Short presentational grey line

BBC

1960-teStvaranje afričkog giganta

A cultural troupe performs during celebrations to mark Nigeria's independence in 1960

Getty Images

Nakon decenija britanske kolonijalne vladavine, premijer Abubakar Tafava Baleva preuzeo je vlast i poveo novu nezavisnu koalicionu vladu Nigerije. Proslave su trajale nedeljama u nekim delovima zemlje, a za prisutne na Trkačkoj stazi (danas Trg Tafava Baleva) u Obalendeu u Lagosu, 1. oktobra 1960, bilo je to jedno nezaboravno iskustvo.

„Neposredno pred ponoć, ugasili su svetla i spustili nacionalnu zastavu Ujedinjenog Kraljevstva“, za BBC je rekao Ben Iruemiobe, tada 16-godišnji student blistavih očiju koji je bio svedok podizanja nigerijske zastave.

„Tada su u ponoć svetla ponovo uključena i zeleno-belo-zeleno je stajalo veličanstveno, da svi vide. Usledila je salva vatrometa, zatim je svirao vojni orkestar, a mi smo se radovali.“

1970-teGrađanski rat koji je odneo milione života

Africa, Nigeria civil war, Biafra, at the front line, young officer ordering an attack.

Getty Images

Sedam godina posle proglašenja nezavisnosti, izbio je građanski rat dok je istočni region Nigerije pokušavao da formira secesionističku državu Bijafru.

Trogodišnji sukob, završen predajom Bijafrana, rezultirao je smrću više od dva miliona ljudi, većinom žena i dece umrlih od gladi u istočnoj Nigeriji.

Za mnoge ljude sa istoka zemlje, sedamdesete su bile period oporavka i u emotivnom i u finansijskom smislu, posebno za one koji su izgubili kuće – nazvane napuštenim imanjima – i svu njihovu ušteđevinu.

Američki romanopisac Okei Ndibe, koji je bio dete tokom ovog rata, opisuje to kao presudan događaj u teškoj istoriji Nigerije.

„Glavni cilj [vlade] je postignut, ali uz tešku ljudsku i moralnu cenu.

„Duh Bijafre i dalje proganja Nigeriju. Sve veće nasilje u severoistočnoj zoni, novo agitovanje za Bijafru i zahtevi stanovnika delte Nigera bogate naftom za kontrolom resursa, posledice su toga što Nigerija ne koristi pravdu kao arbitra javnih politika „, rekao je za BBC.

1980-te – „Gana mora da ode“

West African refugees at Benin border

Getty Images

Tokom 1983. vlada Šehu Šagarija naredila je da više od milion zapadnoafričkih migranata, većinom Ganjana, da napuste Nigeriju u kratkom roku jer se zemlja suočila sa ekonomskom krizom.

Crvena, bela i plava kockasta plastična torba u kakvim su očajni Ganjani, koji su odlazili, nosili svoje stvari, postala je poznata kao „Gana mora da ode“. Ali sada ih u Nigeriji češće doživljavaju kao simbol ljigavosti, torbe koje korumpirani političari preferiraju da prevoze ogromne količine novca.

1990-tePovratak demokratije posle više godina vojne vladavine

Olusegun Obasanjo standing alongside Abdulsallam Abubakar

Getty Images

Posle 16 godina brutalne vojne vladavine, sa prekidom od 82 dana civilne vlade 1993. godine, demokratija se vratila u Nigeriju 1999. godine. General Abdulsalam Abubakar predao je vlast Olusegunu Obasanjou, koji je pobedio na nacionalnim izborima.

Devedesete su bile intenzivna decenija u nigerijskoj političkoj istoriji – uključujući poništavanje vojnih izbora 1993. godine, globalnu osudu vešanja devet aktivista za zaštitu životne sredine 1995. godine, među kojima i Kena Saro-Vive, po naredbi vojnog vladara generala Sanija Abače, kao i smrt samog Abače 1998.

Mnogi su na prelaz u demokratsku vladavinu gledali kao na vrhunac ova tri događaja. Naredna 21 godina predstavlja najduže neprekidno postojanje republike u istoriji Nigerije.

2000-te – „Crni smo, lepi smo i traženi smo“

Agbani Darego

Getty Images

Kada se 16. novembra 2001. godine grupa žena nadmetala za pažnju sudija na izboru za lepotu Mis sveta u Južnoj Africi, samo je nekolicina Nigerijaca znala za događaj.

Ali do kraja dana, milioni u najmnogoljudnijoj afričkoj zemlji saznali su ime 18-godišnje Agbani Darego – prve crnkinje Afrikanke koja je krunisana kao Mis sveta.

„Pre nego što je Agbani pobedila, nije bilo lako naterati Nigerijce i Afrikance da učestvuju na takmičenjima, jer nisu videli sebe kako pobeđuju.

„Ali od 20 do 50 učesnika, došli smo do stotine hiljada onih koji su želeli da učestvuju. Sada svet želi afričku muziku, ljudi žele afrički ples. Mi smo crnci, lepi smo i traženi smo“, Ben Marej-Bruse, bivši organizator takmičenja Najlepša devojka u Nigeriji, rekao je za BBC.

2010-teOtmica devojčica iz Čiboka

Members of Bring Back Our Girls group with fists up during a march

Getty Images

U aprilu 2014. godine, islamistička militantna grupa Boko Haram otela je 276 devojčica iz njihove škole u Čiboku na severoistoku Nigerije, gde još uvek traje pobuna.

Boko Haram je i ranije kidnapovao mnoge devojke i žene, ali je otmica učenica pokrenula globalnu kampanju sa heštegom #VratiteNašeDevojčice (#BringBackOurGirls)

Buki Šonibare, jedan od vođa grupe Vratite naše devojčice u Nigeriji koja je neumorno protestovala tražeći intervenciju vlade kako bi pomogli oslobađanju devojčica, kaže da je otmica u velikoj meri uticala na obrazovanje na severu Nigerije.

„Deca – dečaci i devojčice – uplašila su se odlaska u školu, a roditelji su morali da odluče da li će decu održati živim ili ih poslati u školu.

„Ovo je nanelo ogromnu štetu naporima u postizanju rodne ravnopravnosti. Prethodni zabeleženi uspesi, posebno u oblasti obrazovanja devojčica, izuzetno su narušeni“, rekla je ona.

Posle šest godina, više od 100 devojčica i dalje se vodi kao nestalo.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.