Kada razmišljamo o životima bogatih i slavnih, uvek nas privlači da saznamo šta je zapravo tajna njihovog uspeha.

Evo jedne mozgalice: šta je zajedničko kuvarici Džuliji Čajld, piscu Gabrijelu Garsiji Markesu, pevačici Tejlor Svift i osnivačima Gugla Leriju Pejdžu i Sergeju Brinu?

Tačan odgovor je da su svi oni pohađali Montesori škole kad su bili deca.

U Americi, uticaj ovih škola na svet umetnosti i tehnologije davno je primećen.

Međutim, efekat ove obrazovne metode je daleko širi.

Vođa pokreta za indijsku nezavisnost Mahatma Gandi bio je pristalica ove škole i smatrao je da deca koja je pohađaju „ne osećaju teret učenja, jer sve uče dok se igraju“.

Rabindranat Tagore, pesnik ovenčan Nobelovom nagradom, uspostavio je mrežu Montesori škola, čiji je cilj bio da deci omoguće da se kreativno izraze.

Ali, da li ova metoda zapravo postiže to?

Prošlo je više od jednog veka od kada je italijanska doktorka i edukatorka, Marija Montesori osmislila čuvene principe ove škole, s ciljem da ohrabri decu da razviju autonomiju od ranih nogu.

Njen život je inspirativna priča o feministkinji koja se suprotstavila fašističkom režimu, dok je pokušavala da ostvari svoj san.

Prema nekim procenama, na svetu postoji više od 60.000 škola koje koriste Montesori metod.

Zanimljivo je međutim što prednosti Montesori obrazovanja su i dalje predmet rasprave.

Delimično je to posledica postojećih poteškoća pri vršenju istraživanja u učionici, što znači da su dosadašnje studije bile predmet ozbiljnih kritika skeptika.

Tek su nedavno istraživači uspeli da razreše neke od ovih problema i njihovi zaključci su zanimljivo štivo za učitelje, roditelje i učenike, odnosno za svakoga ko je fasciniran prilagodljivošću dečijeg uma.

Pogledajte video: Kako pravilno spakovati đački ranac

Početak školske godine: Kako pravilno spakovati ranac

Igranje s mrvicama

Montesori je rođena u italijanskom gradiću Kjaravale u progresivnoj porodici, njeni roditelju su se često družili sa najnaprednijim misliocima i naučnicima u Italiji.

Prosvećena porodična sredina omogućila je Mariji mnoge prednosti, koje druge devojčice u to vreme nisu mogle da iskuse.

„Podrška njene majke bila je ključna za važne odluke koje je kasnije donosila, kao što je na primer bio upis u tehničku školu posle završene osnovne škole“, kaže Elide Tavijani, članica Upravnog odbora organizacije Opera Nazionale Montessori u Rimu, koju je sama Montesori osnovala radi istraživanja i promovisanja njenih metoda obrazovanja.

Takođe, podrška roditelja joj je značila kada je odlučila da studira medicinu, što je bila oblast u kojoj su muškarci bili dominantni.

„Porodica Marije Montesori je veoma vodila računa o društvenim problemima“, dodaje Tavijani, poput borbe za žensku emancipaciju, što je borba koju je Montesori nastavila i kao zrela osoba.

„Ona je predstavljala važnu referentnu tačku za žene u toj eri.“

Decu se ohrabruju da sami iniciraju aktivnosti sa što manje učešća odraslih u tom procesu

Ubrzo po diplomiranju 1896, Montesori je počela da radi kao volonterka u psihijatrijskoj klinici pri Univerzitetu u Rimu, gde je brinula o deci koja su imala poteškoće pri učenju.

Sobe su bile oskudno nameštene, uz samo nekoliko komada nameštaja u njima.

Jednom prilikom, otkrila je da se deca s puno entuzijazma igraju sa mrvama koje su im ispale na pod, kaže Ketrin L’Ekjue, istraživačica u oblasti psihologije i obrazovanja pri Univerzitetu u Navari u Španiji i autorka knjige Čudesni pristup (The Wonder Approach).

„Tad joj je palo na pamet da uzrok nekih intelektualnih poteškoća može biti povezan sa siromaštvom.“

Uz prave materijale za učenje, moguće je odnegovati mlade umove, zaključila je Montesori.

Ovaj uvid uticaće na Montesori da osmisli novi metod obrazovanja koji se usredredio na pružanje potrebne stimulacije tokom osetljivih perioda u detinjstvu.

U centru tog metoda bio je princip da svi materijali za učenje treba da budu prilagođeni deci i namenjeni svim čulima.

Takođe, svakom detetu mora biti dozvoljeno da se slobodno kreće i dela, koristi kreativnost i sposobnosti za rešavanje problema.

Učitelji su preuzeli ulogu vodiča, podržavajući decu bez prinude ili kontrole.

Montesori je otvorila prvu Kuću za decu (Casa dei Bambini) 1907, a uskoro se izrodilo još mnogo sličnih institucija.

Tokom vremena, ona je stekla poznanstva sa mnogim vizionarima širom sveta, poput Gandija.

Možda danas deluje čudno, ali kada su fašisti došli na vlast u Italiji 1922, oni su inicijalno prihvatili njen pokret.

Međutim, ubrzo su se suprotstavili metodi naglašavanja dečije slobode izražavanja.

Prema Tavijanijevoj, vrednosti Marije Montesori su oduvek podrazumevale poštovanje prema ljudima, kao i „prava žena i dece“.

„A fašisti su želeli da se okoriste o njen rad i slavu.“

Do tačke pucanja je došlo kada je fašistički režim pokušao da utiče na obrazovni sadržaj u školama, a 1934. Montesori je odlučila da sa sinom napusti Italiju.

Vratila se u domovinu 1947. i nastavila je da piše i razvija njen metod do smrti u 81 godini 1952.

Deca kao odgovorna lica

Danas postoji mnogo različitih vrsta Montesori škola i organizacija Opera Montesori ne prepoznaje ih sve, ali neki od osnovnih principa nisu menjani.

Prvi je ideja da su učitelji neka vrsta nežnih vodiča, koji ohrabruju decu da sami privode kraju aktivnosti sa što manje učešća odraslih u tome.

„Naša deca uče kako da se sama postaraju za sebe“, kaže Mirijam Fero, glavna učiteljica u Ekoškoli Montesori u Palermu na Siciliji, koju pohađaju deca uzrasta od samo nekoliko meseci do šeste godine.

Neki od predmeta koji se predaju u ekoškoli slični su onima koji postoje u drugim predškolskim ustanovama i školama, poput matematike i muzike.

Ali, ovde postoji i segment nazvan „praktični život“ koji se oslanja na originalnu viziju Montesori o dečijoj autonomiji.

On obuhvata svakodnevne praktične zadatke poput služenja napitaka školskim drugarima.

Zbog bezbednosti, učitelji će skuvati vodu, ali deca će imati aktivnu ulogu u čišćenju radne površine i zatim će služiti spremljene napitke drugima.

„Tokom doručka i ručka su i dalje angažovani, jer na smenu postavljaju sto i služe drugare“, kaže Fero.

Ovaj metod podstiče nezavisnost, ali i saradnju.

Deca različitih uzrasta pohađaju nastavu u istoj učionici, tako da šestogodišnjaci, na primer, pomažu trogodišnjacima.

Nema testova ili ocena, kako bi se izbeglo takmičenje među učenicima.

Svaki čas traje tri sata, kako bi deca mogla da se u potpunosti posvete onome što rade.

Materijali za učenje su osmišljeni kako bi se sva čula koristila u rukovanju s njim, slova i brojevi su napravljeni od grubog papira za šmirglanje, kako bi deca mogla da osete njihov oblik prstićima.

Ma koliko ovaj koncept delovao veselo i razumno, ostaje pitanje da li on donosi neke opipljive koristi, značajnije od onih koje se postižu u klasičnoj učionici?

Deluje kao jednostavno pitanje, ali na njega nije lako dati odgovor.

Istraživanje govori da možda postoje koriste od specifičnih aspekata Montesori obrazovanja, ako uvažimo i važne prigovore tim rezultatima.

Razlog tome je što standardni naučni proces, koji se koristi da bi se saznali da li nešto funkcioniše ili ne, nije jednostavno prilagoditi okruženju učionice.

Da biste naučno procenili efekte neke intervencije, uobičajeno biste izveli nasumično kontrolisano ispitivanje.

To znači da se učesnici nasumično podele u dve grupe: „eksperimentalnu grupu“ nad kojom se sprovodi određena intervencija i „kontrolnu grupa“, u kojoj se sprovodi drugačija procedura, koju je takođe moguće proceniti, a čiji cilj nije da dobijete željeni efekat.

Ako su oni nad kojima je primenjena intervencija imali bolje rezultate od onih nad kojima nije, možemo zaključiti da je ova intervencija imala željene efekte.

U medicini, ljudi nad kojima se sprovodi intervencija mogu da dobiju pravu tabletu, dok će kontrolna grupa dobiti placebo pilulu, koja izgleda kao prava stvar, ali ne sadrži aktivne sastojke.

Nažalost, veoma je teško primeniti iste rigorozne standarde na intervencije u obrazovanju.

Pogledajte video: „Mesto u Srbiji koje nauku pretvara u zabavu“

Srbija, deca i obrazovanje: „Mesto koje nauku pretvara u zabavu”

Možete da odlučite da poredite učenike u Montesori školi sa decom koja pohađaju školu u nekom drugom obrazovnom sistemu.

Ali za mnoge Montesori škole plaća se školarina i opredeljenje roditelja za taj metod može biti u vezi sa mnogim drugim faktorima, koji takođe mogu da utiču na napredak deteta.

Prihod roditelja nije jedina važna stvar.

„Roditelji koji šalju dete u Montesori školu više su uključeni u obrazovanje deteta, tako da metode koje primenjuju kod kuće mogu da imaju pozitivan uticaj na uspeh deteta“, objašnjava Havijer Bernaser sa Instituta za kulturu i društvo sa Univerziteta u Navari u Španiji.

Deca koja su išla u Montesori školu uglavnom pokazuju bolje rezultate na testiranju pismenosti, numeričkih sposobnosti i pripovedanja.

Neke od sprovedenih studija uspele su da pokažu da postoji niz koristi za dečiji razvoj u ovom sistemu, ali ne možemo biti sigurni da li je to posledica Montesori metode ili privilegija, koje nosi sredina u kojoj ta deca odrastaju.

Anđelina Lilard, profesorka psihologije na Univerzitetu Virdžinije u Šarlotsvilu pokušala je da razreši ove probleme tako što je proučavala jednu Montesori školu u Milvokiju.

Deca, koja su pohađala školu, izabrana su kroz sistem lutrije.

Ovakav nasumičan izbor eliminisao bi ostale ometajuće faktore, što je dovelo do toga da je Lilard bila sigurnija da razlike koje je uočila su posledica Montesori metode.

Analizirajući napredak dece u petoj godini, Lilard je zaključila da deca koja pohađaju Montesori školu pokazuju bolju jezičku i numeričku pismenost, sposobnosti organizacije i snalaženja u društvu u odnosu na decu iz drugih škola.

U dvanaestoj godini, ova deca su bolje pričala priče.

Koliko god ovi rezultati delovali pozitivno, treba imati u vidu da su zaključci doneti na osnovu posmatranja relativno male grupe đaka.

Kloi Maršal sa Instituta za obrazovanje Univerzitetskog koledža u Londonu kaže da su rezultati istraživanja koje je sprovela Lilard pružili najdetaljnije informacije, ali i da „oni predstavljaju samo jedan deo slagalice, a u nauci je potrebno da se stvari ponavljaju“.

Prednosti „nestruktirisanog vremena“

Međutim, proučavajući literaturu o obrazovanju i psihologiji u malo širem smislu, Maršal se čini da ovaj metod ima izvesne koristi, bez ikakvih loših strana.

Na primer, u nedavno izvedenim studijama pronađeni su dokazi da pružanje deci da koriste nestrukturisano vreme, kada im je dozvoljeno da se bave slobodnim aktivnostima, bez mešanja odraslih, dovodi do većeg stepena nezavisnosti i samousmerenja, a taj pristup je srž Montesori metode.

Postoje dokazi da deca koja u učionicama koriste odobrene Montesori materijale za učenje imaju bolje rezultate od dece u učionicama u kojima se koriste druga učila, što ukazuje da jedinstveni dizajn Montesori materijala doprinosi učenju u ranom periodu.

Solanž Denervo, neuronaučnica u Univerzitetskom bolničkom centru Vadoa u Švajcarskoj i bivša Montesori učiteljica, deli slična pozitivna iskustva.

U studiji koju je nedavno sprovela, zaključila je da deca koja pohađaju Montesori škole poseduju veći stepen kreativnosti, što je povezano sa boljim akademskim rezultatima.

(Iako nije uspela da za ovu studiju obezbedi potpuno nasumični uzorak učenika, pokušala je da poredi decu sličnog stepena inteligencije, koja imaju slično socioekonomsko poreklo, u pokušaju da eliminiše neke od ometajućih faktora).

Marija Montesori je verovala da uz odgovarajuće materijale za učenje, moguće je negovati mlade umove

Denervo pretpostavlja da prednosti potiču iz dečijeg iskustva preuzimanja vođstva u aktivnostima za učenje od ranog uzrasta do sve većih mogućnosti pronalaženja rešenja nekom problemu, kao i učenje iz sopstvenih grešaka,

Da li uspeh učenika iz Montesori škola odražava ove prednosti?

Maršal kaže da je neophodno da o tome još razmislimo, zato što još ne postoje ubedljivi dokazi o dugoročnim koristima.

Denervo o tome razmišlja pozitivnije.

S bzirom na rezultate njenih istraživanja, ona veruje da Montesori obrazovanje može da pomogne ljudima da napreduju u kreativnim industrijama.

„Kada ste u školi, izgrađujete arhitekturu vašeg uma“, kaže ona.

Ima smisla da ljudi koji su naučili da budu motivisani, fleksibilni i da sarađuju s drugima od ranog uzrasta, tvrdi ona, kasnije u životu više napreduju.

Montesori brend

Kakve god bile prednosti ove metode, jasno je da je centralna ideja privlačna i njeni promoteri su napravili veliki uspeh reklamirajući poruku slobodnog, samoregulišućeg detinjstva, oslobođenog od tiranije konvencionalnog obrazovanja.

Marija Montesori je neumorno promovisala njenu metodu i njeni naslednici su nastavili da čine isto to.

„To je postalo i to ne slučajno – brend“, objašnjava Đanfranko Marone, profesor semiotike, discipline koja proučava znakove i simbole, na Univerzitetu u Palermu.

On je ukazao na uspon brendova i marketinga od 1980-ih, koji se preneo i na obrazovne institucije.

Ime Montesori, po njemu, danas je povezano sa visokim kvalitetom obrazovanja, čak i životnom filozofijom, što je privuklo mnoge roditelje.

Međutim, ironično je što mnoge škole danas nose ime Marije Montesori, a da se samo labavo oslanjaju na njene metode.

Razlog tome je što to ime nije zaštićeno kao robna marka.

Iako postoje zvanične Montesori institucije u mnogim zemljama koje pružaju obuku za učitelje i akreditaciju, ali to ne znači da su škole, koje koriste ovaj naziv u svojoj promociji, prošle taj proces.

„Postaje sve teže pronaći autentično Montesori obrazovanje“, kaže L’Ekjue, koja brine da neke od škola samo prate trend, a da ne prihvataju suštinski principe u vezi sa dečijom autonomijom ili dužinu časova, što sve može da utiče na važne ishode obrazovanja.

Nedostatak postojanosti u primeni ovog metoda može da objasni zašto postoje razlike u proceni korisnosti Montesori metode, između ostalog i nemogućnost da se primete prednosti ovog metoda u odnosu na neke druge.

Maršal je više optimistična kada govori o ovim promenama.

Iako se slaže da različiti pristupi mogu da iskrive procenu Montesori metode, ona takođe prepoznaje da ovaj pokret će morati da se prilagodi društvenoj i tehnološkoj promeni.

Možemo da uzmemo za primer, elektronske uređaje i koliko se oni koriste u obrazovanju: „To nije nešto o čemu je ona mogla da piše“.

Ogromna je pohvala radu Marije Montesori što sto godina nakon što je ona otvorila njenu prvu školu, profesori se dalje bave njenom teorijom, što i dalje podstiče istraživače da se time ozbiljno bave.

S obzirom na dobre nedavne rezultate tih istraživanja, ova teorija će pokretati rasprave i u novom veku.

Pogledajte video: Koliko u Srbiji košta polazak đaka prvaka u školu