Prosečna porodica u Srbiji broji tri člana – mama, tata i jedno dete, pokazuje zvanična statistika.
Da Međunarodni dan porodice, 15. maj, ipak i u drugačijem sastavu dočekuju familije u Srbiji – pokazuje život. I svakodnevne priče o kojima je u prethodnih više od godinu dana izveštavala redakcija BBC-ija na srpskom.
Od vesti da je sama premijerka ove godine zasnovala porodicu sa partnerkom, preko humanih hranitelja koji svake godine menjaju broj članova familije pa do dece koja su prinuđena da odrastaju bez roditelja, pa im svratište postaje – jedina kuća.
Za to vreme Srbija je dobila i zakon kojem u imenu stoji „finansijska pomoć porodici“, ali drugi koji je doneo olakšice za roditelje bolesne dece.
Od statistike i pravnih okvira do realnosti – ovako sve žive porodice u Srbiji, ali i regionu.
1. Kako LGBT osoba može da bude roditelj u Srbiji, ako nije Ana Brnabić
Partnerka srpske premijerke Ane Brnabić rodila je dečaka u februaru ove godine, a iz njenog kabineta su rekli da je ovo prvi takav slučaj u istoriji.
Brnabić je prva gej osoba na položaju predsednice vlade Srbije, a čak i njeno imenovanje je izazvalo brojne komentare u Srbiji i regionu, gde se većinom ne priznaju istopolni brakovi.
Upravo je rođenje dečaka Igora otvorilo pitanje u javnosti – koliko LGBT ljudi u Srbiji mogu da budu roditelji.
Za većinu njih roditeljstvo je nedostižno – neudate žene ne mogu na veštačku oplodnju, surogat majčinstvo je zabranjeno, za one koji nisu u braku skoro je nemoguće da usvoje dete.
LGBT zajednica je mahom čestitala Ana Brnabić na prinovi, ali su aktivisti istakli bolnu činjenicu – vest da je Brnabić dobila dete je „divna, ali da prema zakonu Republike Srbije ona nije majka tom detetu“.
2. Kako izgleda dan hraniteljske porodice u Srbiji
Da porodica ne moraju da budu samo roditelji i njihova deca, pokazuju Nataša i Toma Novaković iz Bariča kod Obrenovca.
Oni su roditelji tri dečaka. Ipak, mamom i tatom zove ih još šestoro dece.
Već godinama su hranitelji. Ovo je dom u koji deca stalno dolaze i iz njega stalno odlaze. U njemu je odrastalo još četvoro mališana koji su zatim usvojeni.
Primer porodice Novaković otvara i pozivitivnu priču o napretku hraniteljstva u poslednjih 15 godina kao institucije u Srbiji, ali i smanjivanju stigme.
Početkom 2000-tih sa hraniteljima je živelo 25 odsto dece bez roditeljskog staranja, dok danas živi 90 odsto. U više od 4.000 hraniteljskih porodica u Srbiji slično živi gotovo 6.000 dece i mladih.
Kad mladi odlaze iz porodične kuće: Balkan i EU
U Srbiji šestoro od desetoro mladih živi u roditeljskom domu, a u EU tek svaki četvrti starosti od 25 do 34 godine, objavila je Evropska statistička služba povodom Međunarodnog dana porodice.
U EU u proseku trećina mladih ljudi živi sa roditeljima, a u Srbiji gotovo dve trećine.
Najviše mladih koji žive sa roditeljima je u Severnoj Makedoniji, 61 odsto, a na nivou EU u Hrvatskoj, gotovo 60 odsto.
Mladi ljudi u EU roditeljski dom napuštaju u proseku sa 26 godina. Najsamostalniji u EU su mladi u Danskoj – samo tri procenta onih između 25 i 34 godine živi u roditeljskom domu.
Najduže u EU sa roditeljima žive mladi Hrvati i Slovaci koji do 32. odnosno 31. ne napuštaju dom u kom su rođeni.
Oko 30. se osamostaljuju i iseljavaju iz roditeljske kuće mladi na Malti, u Italiji, Bugarskoj, Španiji, Grčkoj i Portugaliji, pokazuju podaci Eurostata.
3. Zakoni i realnost: Porodiljsko odsustvo i pomoć za bolesne
Iako očevi u Srbiji mogu da odsustvuju sa posla zbog nege deteta tokom prve godine bebinog života, većina njih to pravo ne koristi.
Dobrivoje Lale Erić iskoristio je ovu mogućnost sa oba deteta. Priznaje da mu u početku nije bilo lako i dodaje da je bio „predmet mnogih dobrih šala“.
Na osnovu podataka dobijenih od ogranaka lokalne samouprave i ranije rađenih anketa, pretpostavlja se da u prošloj godini pravo na odustvo koristilo svega 300 očeva. Očevi nisu ni obavešteno da im je ta mogućnost dostupna, a oni koji znaju često ne koriste ovo pravo iz kulturoloških razloga.
Proteklih godinu dana obeležila su i neka zakonska rešenja koja se odnose na porodicu.
Prvi je Zakon o finansijskoj pomoći porodici, koji je podelio sve postojeće i buduće majke u Srbiji na gubitnice i dobitnice zakona.
Trku su izgubile trudnice koje nisu bile zaposlene za stalno duže od 18 meseci pre nego što su otišle na bolovanje, preduzetnice i poljoprivrednice, kao i majke sa više dece koje su se porodile u „pogrešno vreme“, odnosno pre donošenja zakona.
Kroz imaginarni porodični cilj su prve prošle one koje su četvrto dete isplanirale – malo pre ovog leta i tako dobile 18.000 evra u narednih deset godina.
Iako su iz nadležnih ministarstava nekoliko puta obećavali da će izmeniti sporne odredbe zakona, to se još nije promenilo.
Pozitivna regulativa ove godine je bila izmena Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Usvajanjem izmena roditelji teško bolesne dece stekli su pravo da na bolovanju budu do izlečenja ili do detetove 18. godine i da, umesto 65 odsto, a dobijaju punu platu.
4. Porodične vrednosti – i izvan porodice
Humanost, dobročinstvo i lepi maniri – ovo su prepoznatljive vrednosti koje se mahom uče od detinjstva.
Neke srpske familije odlučile su da ih iz izmeste iz porodičnog doma i presele na viši nivo.
Priča o jednoj Ireni, koja u SAD vozi autobus, a spasila je dete na ulici, nedavno je obišla čitav svet. Njena porodica sada sprema neka nova dobra dela, o čemu je pisao BBC na srpskom.
Familija je sada pokrenula humanitarnu akciju „Budi kao Irena“, kojom želi da pomogne deci ulice u SAD i Srbiji.
Irenina porodica u akciji – pomaže deci ulice SAD i Srbije
Cilj je prikupiti 50.000 dolara, od čega bi 35.000 išlo Kovenant hausu, organizaciji koja se brine o deci ulice širom SAD, a 15.000 Svratištu za decu u Srbiji.
„Heroji ne moraju da budu poput filmskih zvezda ili da savršeno govore engleski“, piše na sajtu akcije.
BBC na srpskom je izveštavao i o porodici iz Umke, naselja na periferiji Beograda, koja je pozvala komšije da zajedno očiste obalu Save.
Ali, ne rade oni to samo na Dan čišćenja planete Zemlje, njima je zaštita životne sredine način života.
Marija i Filip, zajedno sa ćerkama Isidorom, Magdom i Žankom, čine deo Walking By the Earth, mlade i ambiciozne organizacije za širenje ekološke svesti građana.
5. Svratište – mesto gde deca ulice mogu da budu deca
Neka deca u Srbiji nemaju dom.
U Svratištu za decu koja žive i rade na ulici u Beogradu nema njihove porodice, hranitelja, niti ljudi koji žele da postanu roditelji, a zakon im to ne dozvoljava.
Radno vreme je od osam do 18 časova – vikendom od 10 do 18 – a vodi ih udruženje građana Centar za integraciju mladih.
Veliki problem je siromaštvo u kojem deca žive, ali i samo Svratište često ima problem sa novcem.
Pored ljubavi i pažnje, ovoj deci su svakodnevno neophodni i – tople čizme, jakne, sapuni, donji veš i čarape.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
