Sve ove godine otkako radim kao novinar, imao sam sreću da upoznam neke briljantne ljude i naučim štošta o uzbudljivim naprecima u tehnologiji – uz neke usputne ćorke. Ali svako malo naletim na nešto što me pogodi na duboko ličnom planu.

Tako je bilo i u oktobru 2018. godine, kad sam posetio kompaniju po imenu Medoped, čije je sedište smešteno visoko u londonskom Milbenk Taueru.

Ova medicinski-tehnološka firma sarađuje sa kineskim tehnološkim gigantom Tensentom na projektu korišćenja veštačke inteligencije za postavljanje dijagnoze Parkinsonove bolesti.

Ovo degenerativno stanje pogađa oko 10 miliona ljudi širom sveta. Postoji čitav dijapazon simptoma i prilično ga je teško dijagnostifikovati, a potom pratiti njegov razvoj.

Medopedov rad podrazumeva praćenje pacijenata preko aplikacije na pametnom telefonu i nosivim uređajima. On potom koristi sistem mašinskog učenja da prepozna obrasce u podacima umesto da pokuša da ih identifikuje analizom koju vrši čovek.

U njegovim kancelarijama zatekli smo jednog člana osoblja kako ubrzano otvara i savija prste – ukočenost u takvoj vrsti pokreta jedan je od simptoma Parkinsonove bolesti.

Dok smo snimali kako njega snimaju, stajao sam tamo pitajući se da li da stanem pred kameru i isprobam istu vežbu.

Naime, u to vreme već nekoliko meseci sam vukao desno stopalo dok hodam i počinjao da osećam blago podrhtavanje u desnoj šaci.

Mirenje sa stanjem

Prvo sam to odbacio kao puki sastavni deo starenja, ali sam na kraju ipak otišao na pregled kod svoje lekarke opšte prakse.

Ona mi je ispisala uput za neurologa, ali sam u vreme snimanja još uvek čekao da moj zakazani pregled dođe na red.

Dok smo odlazili iz Medopeda, stiskao sam i otpuštao prste u liftu razmišljajući o onome što sam upravo video. Nekoliko dana kasnije, moj prilog o projektu pojavio se na internet strani BBC-ja.

Tri meseca kasnije, u januaru ove godine, konačno sam stigao na pregled kod neurološkinje.

Ona mi je potvrdila nešto što sam već dugo podozrevao – verovatno patim od idiopatske Parkinsonove bolesti. „Idiopatska“ znači da joj je uzrok nepoznat.

Dok sam se mirio sa svojim stanjem i započinjao terapiju lekovima, ubrzo sam saznao da postoje razne vrste nepoznanica kod ljudi koji pate od Parkinsonove bolesti.

Zašto sam je dobio? Koliko brzo će se razni simptomi razvijati? Kakve su moje nade za izlečenje?

Nema pouzdanih odgovora.

Moja reakcija bila je veliko interesovanje za to kako tehnologija i farmaceutska industrija istražuju ovo stanje.

Napredak u veštačkoj inteligenciji, zajedno sa dostupnošću pametnih telefona, otvaraju razne nove mogućnosti, a ove nedelje vratio sam se u Medoped da vidim koliko su tačno oni uznapredovali.

Pitao sam izvršnog direktora firme Dena Vahdata da li je primetio bilo šta što bi sugerisalo da me posebno zanima Parkinsonova bolest kad sam im prvi put došao u posetu.

„Ne verujem da smo primetili bilo šta konkretno“, rekao je on.

„Ali – i strašno je neobično što vam ovo govorim – imao sam intuitivnu želju da vas testiram.“

To se, naravno, nije desilo, ali je tokom prošle godine izvršeno probno ispitivanje u kojem je učestvovala londonska Bolnica kraljevskog koledža.

Ljudi sa Parkinsonovom bolešću dobili su aplikaciju za pametni telefon, koji njihova rodbina koristi za snimanje ne samo te vežbe stiskanja pesnice, već i druge aspekte načina na koji se pacijenti kreću.

„Mi mislimo da ova tehnologija može da pomogne da kvantifikujemo bolest“, objasnio je Den.

Bez momentalnog poboljšanja

„Jer ako možete da kvantifikujete bolest, to znači da možete da pratite kako ona napreduje.“

„To vam pruža razne mogućnosti, u smislu prilagođavanja, intervencija u pravom trenutku i potencijalnog snimanja veće grupe pacijenata uz pomoć tehnologije na načine koji nisu bili mogući ranije.“

To me je navelo na razmišljanje o mojoj vlastitoj situaciji.

Od februara, ispisan mi je sinemet – jedan od najčešćih lekova za Parkinsonovu bolest – u obliku dve tablete koje se uzimaju triput dnevno.

I dok neki pacijenti dožive gotovo momentalno poboljšanje, ne mogu reći da sam lično iskusio mnogo promena.

Ako ništa drugo, moj glavni simptom, povlačenje desnog stopala, blago se pogoršao. Kad odlazim kod lekara svaka četiri meseca, pričamo o tome da li treba modifikovati moje uzimanje lekova, ali mi je teško da kvantifikujem vlastite simptome.

Den mi je rekao da je to upravo scenario kojim oni pokušavaju da se bave.

„Mi smatramo da ćete na kraju putem mašine imati neprekidno posmatranje i lekari mogu da vas gledaju na daljinu. Tako će oni moći da prilagode vaše lečenje, ukoliko za tim ima potrebe, jer u ovom trenutku vi potencijalno ili uzimate premalu, ili preveliku dozu.“

Trenutno treba da dobijem pristup probnoj aplikaciji i jedva čekam da vidim šta će ona reći za mene.

Ovo je samo jedan od mnogih projekata koje vode razne kompanije u kojima se sakupljaju podaci iz realnog vremena od ljudi sa Parkinsonovom bolešću i drugim stanjima preko njihovih nosivih uređaja.

Potraga za lekom za Parkinsonovom bolešću i dalje je u toku. Čini se da smo još daleko od njega, ali u međuvremenu kvantifikovanje stanja kao što je moje može mnogo da pomogne u tome kako ja i mnogi drugi ljudi izlaze na kraj sa simptomima.

Za mene lično uzbudljivo je to što revolucija pametnih telefona, koju beležim otkako sam 2007. godine gledao kako Stiv Džobs prvi put predstavlja ajfon, sada obećava da će izmeniti zdravstveni sistem baš kao što je transformisao mnoge druge aspekte naših života.

I nadam se da ću nastaviti da izveštavam o toj revoluciji još mnogo, mnogo godina.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.