Kriza vlade u Rumuniji: Predsednik Nikušor Dan pokušava da stabilizuje zemlju sumnjivim manevrima i apsurdnim savezima

Predsednik Rumunije Nikušor Dan je prema onome što se može čuti strastven i prilično dobar šahista. Međutim, u političkoj krizi koja već mesecima traje u Rumuniji povukao je sada ne samo rizičan potez, koji bi mogao potpuno da preokrene tok partije, već ujedno i potez koji nije u skladu sa pravilima igre. Mnogi posmatrači sada se pitaju šta je nekadašnjeg aktivistu civilnog društva moglo navesti da igra na takav način.

Reč je o vladajućoj koaliciji četiri stranke koja se raspala pre dva meseca i o formiranju nove vlade usred teške finansijske i društveno-ekonomske krize u zemlji. U nedelju (14. jun 2026.) Dan je iznenadio sve i nominovao političara Nacionalno-liberalne partije Adrijana Vesteu kao novog kandidata za funkciju predsednika vlade, nakon što je prethodni kandidat odustao od mandata za sastavljanje vlade.

Vestea, trenutno predsednik veća Okruga Brašov (Kronštat), u prošlosti je pre svega negativno privlačio pažnju zbog nemarnosti, na primer kao diplomac univerziteta poznatog kao „fabrika diploma“, ili zbog toga što nije obezbedio popravku pristupnih puteva ka važnoj rumunskoj vojnoj bazi NATO.

„Neprijateljski čin“

Nova nominacija usledila je bez prethodnih konsultacija predsednika sa parlamentarnim strankama, kako to nalaže ustav. Pre svega dogodila se bez znanja rukovodstva vladajuće Nacionalno-liberalne partije (PNL), kojoj Vestea pripada. Predsednik PNL-a Ilije Boložan, koji predvodi aktuelnu vladu kao vršilac dužnosti premijera, govorio je o „neprijateljskom činu“ i „pokušaju da se PNL podeli“. Neki komentatori nazvali su Danovu odluku „brutalnom“ i „autoritarnom“ i optužili predsednika da upravo on, koji je nastupao kao borac za pravnu državu, sada zanemaruje demokratska i ustavna pravila.

O čemu je reč u ovoj naizgled tako komplikovanoj partiji? Rumunija se godinama nalazi u političkoj krizi sa čestim promenama vlada. Već duže vreme ima jedan od najvećih budžetskih deficita u Evropskoj uniji, koji je delimično prelazio i devet procenata (2024). Zemlja mora da sprovede radikalnu reformu državne uprave i poreskog sistema. Osim toga, neophodno je sprovesti temeljne reforme u pravosuđu koje prati glas da je korumpirano. Bez tih mera Rumuniji preti teška finansijska kriza i gubitak više milijardi evra iz fondova Evropske unije.

Jačanje krajnje desnice

Međutim, politička elita Rumunije teško sprovodi reforme. U većini stranaka vlada mentalitet stavljanja sopstvenih interesa na prvo mesto, koji ima dugu tradiciju. Simbol političke korupcije i nepotizma predstavljaju socijaldemokrate (PSD), stranka koja je prvobitno nastala iz redova postkomunističkih funkcionera iz vremena Čaušeskuove diktature, a danas uglavnom zastupa desničarske nacionalističke stavove.

U pozadini reformskog zastoja u Rumuniji, ali i zasićenosti korumpiranom političkom elitom, poslednjih godina sve više jačaju proruske krajnje desničarske stranke. Na parlamentarnim izborima krajem 2024. godine tri takve stranke zajedno su osvojile oko 35 procenata mandata u parlamentu. Najveća među njima je Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), pri čemu AUR na rumunskom znači i „zlato“.

Koliko je jak bio ruski uticaj?

Takođe krajem 2024. godine, krajnje desničarski, proruski ezoteričar Kalin Đorđesku iznenađujuće je osvojio prvo mesto u prvom krugu predsedničkih izbora. Ustavni sud je ubrzo potom poništio izbore zbog navodnog ruskog uticaja. Istina je da je ruska propaganda veoma prisutna u Rumuniji. Međutim, do danas ostaje sporno da li je njen uticaj na izbore 2024. godine zaista bio toliko snažan i direktan koliko se tvrdilo.
Na ponovljenim predsedničkim izborima u proleće 2025. pobedio je gradonačelnik Bukurešta Nikušor Dan, bivši antikorupcijski aktivista i umereni konzervativac. U svojoj izbornoj kampanji predstavio se kao otvoreni, proevropski patriota. Obećao je da će izvesti Rumuniju iz političke krize i da će zemlju po svaku cenu zadržati na proevropskom kursu. Takođe je obećao veću bliskost sa građanima i veću transparentnost. „Za poštenu Rumuniju!“ bio je njegov izborni slogan.

Nepovoljna aritmetika

Nakon preuzimanja dužnosti u maju 2025. godine, Dan je – uz dosta napora, ali na kraju uspešno – okupio vladajuću koaliciju četiri stranke u kojoj su zajedno vladali nacionalni liberali, socijaldemokrate, zeleno-liberalna stranka Savez za spas Rumunije i Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR). Međutim, prema strogom ekonomskom reformatoru Iliju Boložanu, socijaldemokrate su gotovo od samog početka igrale ulogu opozicije unutar vlade. Posle samo deset meseci, krajem aprila 2026. godine, napustile su vladu i oborile je izglasavanjem nepoverenja – zajedno sa krajnjom desnicom.

Od tada predsednik Dan pokušava da po svaku cenu formira novu proevropsku vladu kako bi izbegao prevremene izbore, na kojima bi krajnje desničarske stranke verovatno osvojile parlamentarnu većinu. Odnos snaga u parlamentu je nepovoljan: PNL i USR izjavili su da više neće vladati zajedno sa PSD-om, pri čemu u PNL-u postoji malo krilo koje bi ipak sarađivalo sa socijaldemokratama. Tom krilu pripada i Adrijan Vestea. Istovremeno, nova većinska vlada u kojoj ne bi učestvovala krajnja desnica ne može biti formirana bez socijaldemokrata.

„Prevarili smo se“

Svestan tog odnosa snaga, predsednik države je sada očigledno odbacio mnoga svoja načela kako bi obezbedio podršku PSD-a. Moguće je čak i da bi za Vesteinu vladu glasali pojedini odmetnuti poslanici krajnje desnice. Za Nikušora Dana, koji se godinama borio protiv PSD-ove građevinske mafije u glavnom gradu Bukureštu, to predstavlja apsurdan, prljav – i na izvestan način čak đavolji pakt.

Mnogi nekadašnji predsednikovi pristalice su zgroženi. Andrej Kornea, filozof i jedan od najistaknutijih političkih publicista Rumunije, podseća da predsednik već duže vreme odstupa od svojih ranijih principa – na primer kada nije potpisao zakon o strožim kaznama za fašističku propagandu. Ili kada je na čelna mesta antikorupcijskih institucija postavljao službenike koji imaju probleme u pogledu profesionalnog integriteta.

„Činilo nam se da Nikušor Dan, kakve god greške da je iz naše perspektive napravio, ostaje demokrata“, piše Andrej Kornea u nedeljniku Revista 22. „Dugo smo verovali da je Nikušor Dan ’naš predsednik’. Još jednom – po koji već put? – prevarili smo se. Sada znamo: on je ’njihov’!“