Može li Moldavija ujedinjenjem sa Rumunijom da uđe u EU?

Nakon što je nedavno primila Orden za zasluge Evropskog parlamenta zajedno sa bivšom nemačkom kancelarkom Angela Merkel, Sandu je izjavila da članstvo u EU ostaje ključno za demokratski opstanak Moldavije.

Na pitanje da li bi ponovno ujedinjenje sa Rumunijom moglo postati alternativni put ka EU, Sandu je rekla da će Kišinjev „razmotriti druge opcije“ ako proces pristupanja bude blokiran. Ovo je najmanje treći put ove godine da je javno pomenula tu mogućnost u međunarodnom kontekstu, ukazuje Euraktiv.

Ponovno ujedinjenje pravno nije nemoguće, ali bi bilo politički i geopolitički veoma složeno.

„Međunarodno pravo dozvoljava mirnu promenu granica ako se obe zemlje slože, tako da tu nema pravnog problema“, rekao je Iulian Fota.

Moldavija, koja deli jezičke i kulturne veze sa Rumunijom, ali je veći deo poslednja dva veka bila pod vlašću carske Rusije i Sovjetskog Saveza pre nego što je postala nezavisna 1991. i dalje je duboko podeljena po ovom pitanju.

Podrška ujedinjenju iznosi oko 40 odsto u Moldaviji gde oko 850.000 od 2,4 miliona stanovnika ima rumunske pasoše dok je u Rumuniji oko 70 odsto.

Fota je za Euractiv rekao da je nedavni rast podrške u Moldaviji „značajan“, posebno imajući u vidu da je referendum o EU članstvu 2024. prošao sa tesnih 50,46 odsto podrške.

Međutim, i dalje postoje veliki izazovi, pre svega finansijski kapacitet Rumunije da nakon eventualnog ujedinjenja podrži razvoj Moldavije.

„Moldavci očekuju da plate i penzije budu na nivou Rumunije od prvog dana“, rekao je on.

Nekoliko stručnjaka smatra da sve otvorenije reference Sandu na ponovno ujedinjenje predstavljaju signal upućen Briselu.

Sandu je više puta vodila kampanju na obećanju članstva u EU do 2030. cilju koji su javno podržali lideri EU, ali koji postaje sve složeniji zbog šire debate o pristupanju Ukrajine, zamora od proširenja EU i činjenice da veliki deo građana već poseduje rumunske pasoše.

„Sandu je pokrenula opciju 2030. ulaska u EU kako bi mobilisala birače, ali ne vidim da je to izvodljivo“, rekao je Fota, dodajući da moldavska predsednica sada pokušava da izvrši pritisak na Brisel.

Dionis Cenusa tvrdi da Sandu takođe pokušava da politički zaštiti sebe pred buduće izbore, u slučaju da se EU pomeri vremenski okvir.

„Predsednica je svesna da je malo verovatno da će pristupanje EU biti pre 2030. čak ni posle toga“, rekao je on, dodajući da Sandu koristi mogućnost ujedinjenja sa Rumunijom kao sredstvo pritiska na Brisel.

On je dodao da uticaj Rumunske pravoslavne crkve, zajednički jezik i rastuće rumunske investicije u prekograničnu infrastrukturu stvaraju uslove za takav scenario, iako otpor u delovima moldavskog društva i dalje čini ujedinjenje malo verovatnim.

Faktor Pridnjestrovlja

Stručnjaci upozoravaju da bi ponovno ujedinjenje donelo i ozbiljne pravne i bezbednosne komplikacije, pre svega zbog nerešenog statusa Pridnjestrovlja – proruske separatističke enklave van kontrole Kišinjeva, u kojoj su stacionirane ruske trupe i koja ostaje jako zavisna od Moskve.

Rusija je dodatno učvrstila svoj uticaj pre dve nedelje olakšavanjem dobijanja ruskog državljanstva za stanovnike Pridnjestrovlja.

To otvara mogućnost da ruske vojne snage praktično završe na teritoriji EU ili NATO u slučaju ujedinjenja.

„Sandu sigurno ne dobija politički kapital iz ovoga“, rekao je Valeriu Paša, tvrdeći da je ruska propaganda iskoristila temu da prikaže Sandu kao nepatriotkinju.

Paša smatra da sve otvorenije pominjanje unije od strane Sandu odražava zabrinutost zbog dugoročne putanje Moldavije u kontekstu sve većih sumnji u proširenje EU.

Osvrćući se na nedavni predlog nemačkog kancelara Fridriha Merca o „asocijativnom članstvu“ za Ukrajinu, rekao je da takvi predlozi izazivaju zabrinutost među liderima zemalja kandidatkinja.

„Sandu traži način da sačuva ono što je postigla, umesto da gleda kako se njen životni rad raspada“, dodao je on.