Proširenje EU: Dve decenije obećanja i red koji je sve duži, Srbija kao nespretni partner

Ta fraza zaslužuje pažnju. Nijedan građanin nijedne trenutne države članice EU nije pitan da li želi da živi u bloku od 35 ili više zemalja. Nije održan referendum. Nijedan manifest nije postavljen biračima.

Datum 2030. je politički, a ne ugovorni. Nijedan ugovor ga ne čini obavezujućim i ne postoji mehanizam da se Brisel pozove na odgovornost ako prođe bez pridruživanja ijedne nove članice. Zapadnom Balkanu je na samitu u Solunu 2003. godine rečeno da je njihova evropska budućnost osigurana. Većina njih još uvek čeka, ukazuje briselski portal Brussels Signal.

Geopolitika prikazana u ruhu vrednosti

Kalas je bila iskrena u vezi s tim šta pokreće obnovljenu inicijativu. „Globalni poredak se menja, a bezbednost Evrope je sve više ugrožena“, rekla je. Proširenje, prema njenom mišljenju, ne tiče se prvenstveno demokratije ili prosperiteta. Tiče se suprotstavljanja Rusiji.

To je značajna promena u odnosu na retoriku, zasnovanu na vrednostima koju je EU godinama koristila da opravda proces pristupanja koji zahteva od zemalja kandidata da transformišu svoje pravne sisteme, pravosuđe, medijsko okruženje i ekonomije pre nego što budu primljene. Kada geopolitika postane glavno opravdanje, pitanja o demokratskom pristanku, institucionalnim kapacitetima i fiskalnim posledicama imaju tendenciju da postanu sekundarna.

Predvodnici: Male zemlje, duga čekanja

Crna Gora pregovara o članstvu od 2012. godine. Otvorila je sva 33 poglavlja potrebna u okviru procesa pristupanja, a sedam je provizorno zatvoreno. Komisija kaže da bi mogla da zatvori sve pregovore do kraja 2026. godine – što bi i dalje ostavilo ratifikaciju od strane svih 27 zemalja članica, proces koji sam po sebi može trajati godinama.

Albanija je ostvarila brži napredak u skorije vreme, otvorivši četiri grupe poglavlja od septembra 2024. Brisel obe zemlje smatra dokazom da proces funkcioniše. Mogle bi se podjednako smatrati dokazom koliko dugo traje.

Srbija: Nespretni partner od koga Brisel ne može da odustane

Nijedna zemlja bolje ne ilustruje jaz između navedenih kriterijuma EU i njene prakse od Srbije. Beograd je u pregovorima o pristupanju od 2014. godine. Od 35 poglavlja u procesu pristupanja, 22 su otvorena, a samo dva su provizorno zatvorena. Napredak je iz praktičnih razloga zaustavljen.

Srbija odbija da uvede bilo koji od 19 paketa sankcija EU Rusiji. Predsednik Aleksandar Vučić prisustvovao je paradi Dana pobede Rusije u Moskvi u maju 2025. i kineskoj vojnoj paradi u Pekingu u septembru. Kompatibilnost spoljne politike njegove vlade sa stavovima EU iznosi 63 odsto u odnosu na više od 90 odsto za svakog drugog balkanskog kandidata.

Odgovor EU bio je da se nastave razgovori. Predlog Mađarske za unapređenje pregovora sa Srbijom odbile su krajem 2024. godine Nemačka, Holandija i nordijske zemlje – ne da se proces okonča, već samo da se jedna njegova faza pauzira. Pregovori su i dalje zaglavljeni. Pretpristupni fondovi nastavljaju da pristižu.

Ukrajina i Moldavija: Ratna premija

Ukrajina i Moldavija su dobile status kandidata u junu 2022. godine, nedeljama nakon što je počela ruska invazija u punom obimu. Brzina te odluke – godinama brža od bilo koje druge kandidature u skorije vreme – pokrenula je pitanja o tome da li je proces zasnovan na zaslugama toliko dosledan koliko Brisel tvrdi.

Moldavija je postigla istinski napredak u pravosudnim i administrativnim reformama. Situacija Ukrajine je kategorički drugačija. Pregovori o pristupanju se vode sa zemljom koja je još uvek u ratu, čiji je deo teritorije pod stranom vojnom okupacijom, a čije institucije funkcionišu pod uslovima za koje nije osmišljen nijedan okvir za pristupanje.

Praktične posledice ukrajinskog članstva – za budžet EU, za poljoprivrednu politiku, za strukturne fondove koji se trenutno prilivaju u postojećim državama članicama – ne raspravljaju se ozbiljno u javnosti.

Gruzija: Kako zaista izgleda moć EU

Kalas je navela Gruziju kao primer šta se dešava kada zemlja ostane u „sivoj zoni“. Opis Komisije trenutnog statusa Gruzije je manje diplomatski – „zemlja kandidat samo po imenu“.

Gruzija je dobila status kandidata u decembru 2023. godine. U roku od nekoliko meseci vladajuća stranka Gruzijski san usvojila je zakon o stranim agentima po uzoru na rusko zakonodavstvo. EU je obustavila napredak i zamrzla finansijsku podršku. Usledili su masovni protesti.

Ova epizoda je pokazala ograničenja procesa pristupanja kao alata uticaja. Obećanje o eventualnom članstvu funkcioniše samo dok vlade to dovoljno cene da plate političku cenu reformi. Kada to ne čine, Brisel ima ograničena sredstva za reagovanje.

Turska: 26 godina i i dalje broji

Turska je podnela zahtev za članstvo u EU 1987. godine. Status kandidata joj je dodeljen 1999. godine. Pregovori o pristupanju otvoreni su 2005. godine. Oni su efikasno zamrznuti već deceniju zbog zabrinutosti u vezi sa vladavinom prava, slobodom štampe i sporom oko Kipra.

Komisija i dalje opisuje Ankaru kao „zemlju kandidata i ključnog partnera“. Turski dosije je korisna referentna tačka – u proširenju EU vremenska ograničenja retko su mnogo značila, rokovi nisu bili obavezujući, a status kandidata, kada se jednom dodeli, gotovo nikada se formalno ne povlači.

Problem reformi same EU

Kalas je priznala da se blok mora reformisati pre nego što bude mogla da apsorbuje nove članice. Donošenje odluka u spoljnoj politici EU trenutno zahteva jednoglasnost 27 vlada. Dodavanje još osam ili deset zemalja članica, svaka sa pravom veta, otežalo bi postizanje dogovora. Unutrašnje reforme za rešavanje ovog problema razmatraju se godinama bez rezultata, delom zato što promena pravila glasanja zahteva saglasnost istih vlada koje imaju koristi od svog trenutnog prava veta.

Fiskalne posledice proširenja su podjednako nerešene. Integracija Ukrajine same po sebi – najveće zemlje u Evropi izvan Rusije, sa značajnim poljoprivrednim kapacitetima i značajnim ekonomskim potrebama – zahtevala bi ili značajno povećanje budžeta EU, ili restrukturiranje sredstava na koja se oslanjaju trenutne države članice.

Kalas je u sredu govorila o tome da Evropa postane „bezbednija, jača i stabilnija“. Da li se proširenjem u ovim razmerama to postiže ili se komplikuje pitanje je koje još nije postavljeno ljudima na koje odgovor najviše utiče.