Parlamentarni izbori u Crnoj Gori: Izabrana nova Vlada, prvi put bez DPS-a predsednika Mila Đukanovića

Nova Vlada Crne Gore izabrana je tri meseca posle parlamentarnih izbora koji su označili kraj vladavine Demokratske partije socijalista predsednika Mila Đukanovića.

Novi premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić predvodi vladu za koju je od glasao 41 poslanik, 28 je bilo protiv, a jedan poslanik uzdržan.

Krivokapić je bio na čelu liste Za budućnost Crne Gore, najjače od tri koalicije koje su zajedno osvojile tesnu većinu – 41 od 81 poslanika u parlamentu.

Jedno od glavnih polazišta nove crnogorske vlade biće, kako su poručili, beskompromisna borba za zaštitu državne kase i stvaranja građanske i evropske države.

Đukanovićev predsednički mandat traje do 2023. godine.

• Da li Crnu Goru čeka kohabitacija
• Ko su ljudi u vrhu dosadašnje crnogorske opozicije
• Dritan Abazović: „Mi smo srušili balkanskog Lukašenka“

Rasprava u parlamentu

U obraćanju poslanicima, Krivokapić je poručio je da želi da od Crne Gore napravi Luksemburg.

Jedini potpredsednik u novoj vladi Dritan Abazović se nadovezao da Crna Gora možda ne može da bude Luksemburg, ali da treba težiti da „ne odemo svi u Luksemburg ili u SAD“.

„Ovo je vlada poštenih ljudi. Crnom Gorom više neće vladati kriminalci“, poručio je Abazović sa skupštinske govornice.

Sastav Vlade Crne Gore

Za razliku od prethodne, nova Vlada Crne Gore imaće pet ministara i dva potpredsednika manje.

U Krivokapićevom kabinetu biće samo jedan potpredsednik – Dritan Abazović, kao i 12 ministara.

Abazović će biti zadužen za bezbednosni sektor i koordinaciju službi.

Ministar unutrašnjih poslova – Sergej Sekulović, advokat, civilni aktivista i politički analitičar.

Bio je savetnik u Vladi izbornog poverenja koja je prethodila parlamentarnim izborima 2016. godine.

Prethodno je bio član Pokreta za promjene Nebojše Medojevića i savetnik bivšem predsedniku Skupštine Crne Gore Ranku Krivokapiću (SDP).

Ministarka odbrane – Olivera Injac, predavačica na predmetu bezbednosti na privatnom Univerzitetu Donja Gorica. Od 2000. do 2008. godine bila je savetnica u Upravi policije.

Ministar pravde i manjinskih prava – Vladimir Leposavić, advokat, pravni zastupnik Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve i član pravnog tima koji je u prethodnom periodu radio na ukidanju Zakona o slobodi veroispovesti.

Ministar spoljnih poslova – Đorđe Radulović koji je zaposlen u tom Ministarstvu od 2011. godine. Bio je zamenik crnogorskog ambasadora u Rumuniji.

Ministar finansija i socijalnog staranja – Milojko Spajić, magistar finansijskog inženjeringa koji je deset godina radio u inostranstvu.

Po povratku u Crnu Goru bio je član savetničkog tima mandatara Zdravka Krivokapića.

Ministar ekonomskog razvoja – Jakov Milatović, koji je magistrirao ekonomiju na Univerzitetu Oksford.

Kao stipendista britanske vlade radio je kao ekonomista u Evropskoj banci za obnovu i razvoj.

Ministar kapitalnih investicija – Mladen Bojanić, nekadašnji je predsednički kandidat opozicije (2018. godine).

Posle tih predsedničkih izbora, trećim otkako je Crna Gora samostalna, na kojima je osvojio 33,8 odsto glasova, Bojanić se nije bavio politikom.

Ministarka prosvete, nauke, kulture i sporta – Vesna Bratić, profesorka Filološkog fakulteta Univerziteta Crne Gore.

Vesna Bratić je postala poznata široj javnosti na osnovu desničarskih objava na društvenim mrežama i izjava medijima, u kojima je vatreno branila političke aktivnosti Srpske pravoslavne crkve, govorila o potrebi rušenja Njegoševog mauzoleja na Lovćenu, tvrdila da su se Crnogorke venčavale „u crnini zbog žala za Kosovom“…

Ministarka zdravlja – doktorka Jelena Borovinić Bojović.

Bila je na udaru dela javnostiu Crnoj Gori kada je, kao načelnica odeljenja na kome se lečio mitropolit Amfilohije, dozvolila ulazak sveštnika i civila tokom iznošenja njegovih posmrtnih ostataka.

Sahrani Amfilohija je prisustvovala ne poštujući mere zaštite.

Ministarka javne uprave, digitalnog društva i medija – Tamara Srzentić, koja je završila studije u Sjedinjenim Američkim Državama.

Ministar ekologije, prostornog planiranja i urbanizma – Ratko Mitrović, univerzitetski profesor arhitekture.

Bio je direktor izgradnje hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, pa je u toj bogomolji oslikana freska sa njegovim likom.

Nekada je učestvovao u projektovanju više malih hidroelektrana u Crnoj Gori, ali je u međuvremenu te poslove prekinuo, ocenjujući „takav model proizvodnje električne energije neprihvatljivim“.

Ministar poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede – Aleksandar Stijović koji radi u Institutu za šumarstvo Crne Gore.

Abazović: „Jedina istina – ovo je vlada poštenih ljudi“

Potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović u govoru u Skupštini u četvrtak optužio je dosadašnju vlast za „deportaciju i ratne zločine“, kao i za „državnu pljačku koju je vršila 30 godina“.

„Mi vladu preuzimamo sa 600 miliona evra nedostajućih nedostajućih sredstava za 2021. godinu i sa četiri milijarde evra duga, dok se vaši funkcioneri bahate u vilama od po nekoliko desetina miliona evra“, rekao je on.

Obraćajući se poslaničkom klubu Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića, Abazović je povišenim tonom rekao da su „30 godina radili sve da opljačkaju, podele i posvađaju Crnu Goru“.

„Ali znate šta je tragedija? Vi nastavljate nas iz opozicije da gurate u sukobe, vi crtate mete ljudima, vi i kriminalni klanovi meni crtate metu“, rekao je Abazović.

Odgovarajući na opaske da li je vlada „ekspertska“, „apostolska“, „građanska“, „pripravnička“, „vlada Srpske pravoslavne crkve“ ili „Dritanova vlada“, Abazović je poručio:

„Da vam kažem jednu stvar koja je najveća istina – ovo je vlada poštenih ljudi“.

Ponovo se obratio poslaničkom klubu DPS:

„Da li je Jakov Milatović ukrao nekome nešto? Ili Tamara Srzentić ili Mladen Bojanić? Nikome ništa, a u vašim poslaničkim klupama sede ljudi koji su ukrali nekome nešto“.

Poručio je da će, ako bude zadužen za bezbednosni sektor i za koordinaciju službi, odgovarati svako ko je nešto ukrao ili oštetio državu i narod.

Na dobacivanje iz poslaničke klupe DPS-a, Abazović se okrenuo poslaniku partije Mila Đukanovića i odbrusio:

„I vi ste na spisku!“

Priča Dajane i Dženisa, do sada duga koliko i vlast Demokratske partije socijalista:

„Obećao sam 30. avgusta da Crnom Gorom više neće vladati mafija.

„Isto važi i za ministre koji budu izabrani – niko više ne sme da ukrade nijedan evro iz državnog budžeta, a da zbog toga ne snosi disciplinske i svake druge posledice“.

„Ideja ove vlade je da vladaju pošteni ljudi, da ne vladaju kriminalci, ljudi iz senke, da ne vladaju ljudi koji su oštetili budžet i za to dobili debelu nagradu“, poručio je Abazović.

„Mi želimo da budemo normalna država. Možda ne možemo da budemo kao Luksemburg, ali treba da težimo da ne odemo svi u Luksemburg ili u SAD“, dodao je.

Rekao je i da ga zanima vizija države 2024. godina i da predstavlja građane koji žele građansku, evropsku i ekološku Crnu Goru.

„Vi hoćete da nas svađate, da objasnite kulturnu matricu da neko ko je Albanac ne može da sarađuje sa Srbima. Može! Šta je problem? Ovo je zajednička država“, rekao je Abazović ponovo se okrenuvši ka poslanicima DPS-a.

„Vi hoćete privatnu državu. Ne može, privatne države više nema“.

Šta je prethodilo sastavljanju vlade?

Mandatar za sastav nove vlade Zdravko Krivokapić izazvao je gnev dela snaga na čijoj je listi bio nosilac.

Krivokapić je odlučio da napravi, kako je izjavio, vladu sastavljenu od stručnjaka, a ne političara.

Zbog toga je došao u sukob, pre svega, sa najjačom strankom u predizbornoj opozicionoj koaliciji – Demokratskim frontom – koji je javno izrazila neslaganje sa idejama Krivokapića oko sastava vlade, ali ga je ipak podržala u parlamentu.

Demokratski front je očekivao „ministarstva sile“ – policije i vojske, ali to nije dobio.

Potom je tražio, kako kažu, funkcije „po dubini“, odnosno mesta pomoćnika ministara ili direktora.

„Niko iz koalicije Za budućnost Crne Gore nije učestvovao u kreiranju i pisanju Sporazuma o programskim prioritetima ekspertske vlade“, naveli su čelnici Demokratskog fronta.

Ocenili su i da je Sporazum o prioritetima ekspertske vlade „privatna inicijativa ili nečija podvala“.

Jedan od najistaknutijih političara u toj koaliciji, Andrija Mandić, poručio je da „neće dozvoliti da crnogorski tajkuni ukradu narodnu volju i sastavljaju Vladu Crne Gore“.

Crnogorske Vijesti objavile su ranije da se Krivokapić sastao sa liderima Demokratskog fronta i da im je saopštio da Mandić, Milan Knežević i Nebojša medojević ne mogu da budu u vladi, jer je obećao da će vlada biti ekspertska.

Na kritike, Krivokapić je odgovorio preko Tvitera: „(…) Insistiranje na pojedincima iz tih koalicija nije interes građana ni države! Crnu Goru čekaju teški i istorijski izazovi koje samo Vlada sa ekspertskim karakterom može prevazići“.

Nijedna stranka pobjedničke koalicije ne isključuje se iz procesa formiranja Vlade. Ali insistiranje na pojedincima iz tih koalicija nije interes građana ni države! CG čekaju teški i istorijski izazovi koje samo Vlada sa ekspertskim karakterom može prevazići.

— Zdravko Krivokapić (@ZdravkoKrivokcg) October 24, 2020

Nova vlast, obećao je on, napraviće sistem koji nije u funkciji jedne partije i da „živimo u državi koja služi čoveku i u kojoj će čovek služiti njoj“.

Uprkos razmimoilaženjima, pobednička koalicija u Crnoj Gori podržala je predlog mandatara Zdravka Krivokapića, uz kritike.

Jedan od lidera opozicione koalicije Nebojša Medojević više puta je ušao u otvoreni sukob sa Krivokapićem.

Za njega je rekao da je „bio glasač doskora vladajuće Demokratske partije socijalista“ i da ga je „nametnula Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori“.

U intervjuu Televiziji Nova S, Medojević je rekao i da se Demokratski front i Krivokapić razmimoilaze u viđenju nove Crne Gore.

Dok se Demokratski front, kaže Medojević, zalaže se za potpunu demontažu sistema i radikalne reforme, dotle je Krivokapić za „evolutivne promene“.

„On misli da je Đukanovićev sistem dobar i da ga samo treba našminkati, osvežiti i da on u stvari ne predstavlja nikakav problem“, rekao je Medojević.

Uloga Crkve

Uspehu opozicije prethodile su višemesečne litije u organizaciji ogranka SPC u Crnoj Gori, tačnije protesta zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti.

Od 26. decembra 2019. godine, kada je sporni zakon usvojen u Skupštini Crne Gore, počeli su protesti sveštenstva SPC, vernika i stanovništva, koji su ocenili da se time otvara put „podržavljenju imovine crkve“.

Protesti, odnosno litije, su organizovane do juna 2020. godine kada su zabranjena javna okupljanja usled pogoršanja epidemiološke situacije izazvane epidemijom korona virusa.

Nova vlada predvođena Krivokapićem već je najavila, a to je stavila i u Sporazum o programskim prioritetima ekspertske vlade, da će ukinuti članove zakona zbog kojih su protesti inicirani.

Prema oceni analitičara, SPC u Crnoj Gori, a pogotovo mitropolit Amfilohije, koji je u međuvremenu preminuo od korona virusa, značajno je doprinela talasu koji je doveo do toga da do tada neprikosnovena Demokratska partija socijalista izgubi vlast.

• Ko je bio mitropolit Amfilohije
• Šta usvojeni Zakon o istopolnom partnerstvu znači za Crnogorce
• Po čemu će ostati upamćen patrijarh Irinej

I Krivokapić je u intervjuu „Nedeljniku“ rekao da ga je upravo donošenje Zakona o slobodi veroispovesti inspirisalo da se uključi u politički život Crne Gore.

„Opozicija nije nudila nešto konkretno, novo i bolje. I birači su išli logikom da je bolje da ne talasaju“.

„I godinama se održavala ista garnitura sa jedne i sa druge strane. Bile su samo promene pojedinih igrača“.

Rekao je da je to demotivisalo i birače, ali i potencijalne učesnike u političkoj borbi.

„Takav sam bio i ja do donošenja Zakona o slobodi veroispovesti“.

Jedan zakon izveo je hiljade ljudi na ulice širom Crne Gore:

Mitropolit Amfilohije je vrlo negativno govorio o predsedniku Crne Gore Milu Đukanoviću, a jednom je i pozvao vernike da „ne glasaju za bezbožnu vlast koja bi otimala svetinje„.

Da uticaj crkve na dešavanja na izborima jeste bio jak, pokazuje i predloženi sastav nove Vlade Crne Gore, u kojoj ima ljudi bliskih Mitropoliji crnogorsko-primorskoj.

Vladimir Leposavić, član pravnog tima Mitropolije, biće ministar pravde, manjinskih i ljudskih prava.

A na čelu Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma je Ratko Mitrović, profesor Arhitektonskog fakulteta u Podgorici čiji je lik oslikan u ktitorskoj fresci Hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici zbog velikog doprinosa pri gradnji te bogomolje.

Za objedinjeno Ministarstvo prosvete, nauke, kulture i sporta predložena je profesorka Vesna Bratić koja je povodom smrti mitropolita izjavila Radio Svetigori „da smo Amfilohijevom smrću svi postali siročići“, uporedivši ga sa Mojsijem.

Odnos sa Beogradom

Vlasti u Beogradu imaju dobre odnose sa liderima Demokratskog fronta, pre svih sa Andrijom Mandićem i Milanom Kneževićem.

Njih dvojica su često u Beogradu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je obojicu pozvao na unošenje badnjaka u Predsedništvo Srbije 6. januara 2019. godine.

Godinu dana kasnije, Andrija Mandić je dobio orden i sablju Ministarstva odbrane Srbije „za doprinos sistemu odbrane Srbije“ u vreme NATO bombardovanja 1999. godine.

Za razliku od Mandića i Kneževića, Nebojša Medojević ne gleda blagonaklono na režim u Beogradu i često iznosi kritike.

A Zdravko Krivokapić, koji je bio u Beogradu na sahrani patrijarha Irineja, često je meta beogradskih tabloida naklonjenih vlastima, pogotovo posle otklona od lidera Demokratskog fronta u Crnoj Gori.

Krivokapić je 12. novembra izjavio da se „iz Crne Gore iznose stotine miliona, i to patriote koje su se zaklinjale u Crnu Goru i to najčešće završava na račune u Srbiji gde se kupuju vile, stanovi na ekskluzivnoj lokaciji koju zovu Beograd na vodi“.

„Na taj način se blago Crne Gore pretače u drugu državu…

„Imam konkretna saznanja i vrlo brzo ćemo imati i dokaze za to jer smo napravili zahtev koji će vrlo brzo pokazati da li su te informacije tačne. To ne ide preko Centralne banke Crne Gore nego direktno jedna banka iz Crne Gore koja je sestrinska drugoj prebacuje ogromna sredstva u Srbiju“, rekao je Krivokapić.

U predvečerje izbora nove crnogorske vlade, došlo je do novih tenzija na relaciji Beograd – Podgorica

Najpre je Crna Gora uskratila gostoprimostvo ambasadoru Srbije Vladimiru Božoviću zbog nekih njegovih izjava koje su u Podgorici protumačene kao nedobronamerne i kao negiranje crnogorske države i identiteta.

Beograd je uzvratio istom merom – proterao je ambasadora Crne Gore Tarzana Miloševića, ali je ubrzo povukao odluku.

Krivokapić je reagovao na ovaj diplomatski sukob, navodeći da „takvi akti nisu u duhu evropskog puta i dobre regionalne saradnje prijateljskih država“.

„Odlazeći režim u Crnoj Gori ni u svojim poslednjim danima ne preza od polarizacije društva i produbljivanja podela“, napisao je on na svom nalogu na Tviteru.

„Nova Vlada će raditi na ozdravljenju odnosa Crne Gore sa Srbijom, promovisaćemo istinski dobrosusedsku politiku s Beogradom, kao i sa svima u regionu, po principu suverenosti, nezavisnosti i nemešanja u unutrašnje stvari drugih država“.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]