Poezija u doba korone: Pesnik iz Knjaževca, čuvar lokalnog dijalekta i osmeha

Slađan Ilić živi i piše poeziju u predgrađu Knjaževca. Dvorište mu je poslužilo kao inspiracija da napiše pesmu na dijalektu, posvećenu virusu korona i izolaciji.

IZOLACIJA

Iskočim pred vrata

nema ljuđe da galame

i toj mani noču

al danju stra me.

…

U ovuj izolaciju

od muku ču skapem

ma došlo mi da se

za oko uapem.

Opsetim se kad se

počešam po glavu

kolko sam urasal

ko lajno u travu.

Što ne tolka muka

u ovaj zaman

ja nesam ni bil

tolći lepotan.

Nesam ja na maturu

bil onija mister

mož ču puštim bradu

da postanem hipster.

…

Jedem ko provaljen

i još pre koronu

preripil sam stotku

u crvenu zonu.

A numem se manem

tuj sag nema sečka

ima se dok projde

naprajm ko mečka.

…

jedva čekam kad če

sve ovoj da projde.

Da se mož iskoči

i po drum prošeta

ako me do tag

ne udave pseta.

Ne razumete baš sve?

Onda sigurno niste sa istoka ili jugoistoka Srbije.

Slađan poeziju, osim na standardnom, književnom, stvara i na lokalnom, narodnom jeziku, na prizrensko-timočkom dijalektu.

• Kog je pola NIN-ova nagrada
• Četiri jezika, a jedna književnost
• Kako preokrenuti život u Srbiji: Od ulice do romana prvenca

Pesmu o izolaciji objavio je na Fejsbuku.

„Sretnu me ljudi na ulici i zaustave da mi kažu da se svako, ko je čuo pesmu, nasmejao. Kada preneseš takvu energiju i nekome izmamiš osmeh, u tom trenutku si verovatno srećniji od osobe koju si nasmejao“, kaže Slađan.

Popularnost poezije na dijalektu – „Svi pukli od smejanje“

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=2844321595686012&set=pob.100003245973907&type=3&theater

Popularnost pesama koje je napisao o virusu korona i objavio na Fejsbuku, pokazala mu je da interesovanje za poeziju na dijalektu prevazilazi društvene mreže, kaže Slađan.

Iako su mnogi za vreme vanrednog stanja pratili njegov rad baš na Fejsbuku, stihovi dolaze i do ljudi koji nisu na društvenim mrežama.

„Sretnem ljude na ulici i onda mi kažu: ‘Znaš onu pesmu, čitao sam dedi, pa babi, pa ćaletu – pukli od smejanje’, priča.

Baš u takvim reakcijama i nalazi inspiraciju.

„Kad vidim da je neka pesma imala više od petsto lajkova, znam da sam odgovoran za sigurno hiljadu osmeha. To mi pričinjava ogromno zadovoljstvo“, kaže.

Zadovoljstvo pisanja otkrio je još kao dečak.

„Majka mi je pričala da sam tražio da zapisuje šta joj govorim, još dok nisam znao da pišem“, kaže.

Do danas, Slađan je objavio šest knjiga poezije.

Od šaljivih i ljubavnih pesama na književnom jeziku, do zbirke pesama za decu.

Ipak, poezija na lokalnom dijalektu zauzima posebno mesto.

Šta su dijalekti i koliko ih ima u srpskom jeziku?

Reč dijalekat ima nekoliko značenja, ali u opštem fondu se upotrebljava da označi nekoliko narodnih govora objedinjenih prema zajedničkim osobinama.

U srpskom jeziku su prepoznati sledeći dijalekti:

Dijalekti ekavskog izgovora:

• šumadijsko-vojvođanski
• kosovsko-resavski
• prizrensko-timočki
• smederevsko-vršački

Dijalekti ijekavskog izgovora:

• istočnohercegovački
• zetsko-raški

Dijalekti ikavskog izgovora:

• zapadnohercegovači (mlađi) ikavski
• posavski ikavski

Dr Svetlana Slijepčević Bjelivuk, naučni saradnik Institut za srpski jezik SANU

Bogatstvo sa obronaka Stare planine

„Prva pesma na dijalektu, ‘Torlačka slava’, nastala je kad sam poželeo da opišem obeležavanje slave“, kaže Slađan.

Kada je prva pesma dobila pohvale okoline, shvatio je da pisanje na lokalnom, narodnom jeziku, ima posebnu čar.

Zapisao je jezik koji svi oko njega koriste, ali retko imaju gde da ga pročitaju, kaže.

„Ljudi su mi tada govorio da sam primetio stvari koje svi vidimo, ali ne pomišljamo da ih zapišemo“, kaže.

Objavljivanjem prvih zbirki shvatio, je, kaže, značaj onoga što radi.

„Dijalekat odražava starije stanje jezika i veoma je značajan izvor za izučavanje istorije jezika, ali i tradicije, kulture, folklora, mitologije“, kaže doktorka Svetlana Slijepčević Bjelivuk.

Slađan smatra da se o lokalnom govoru sa obronaka Stare planine malo zna.

„A u stvari, ovo je deo Srbije sa najneiskvarenijim dijalektima“, kaže.

Očuvanost izvornog govora u svom kraju objašnjava geografijom.

„Živimo daleko od velikih puteva. Prilično smo bili, kao i danas, izolovan i zapušten kraj“, kaže.

• Blogerka pravi biblioteke po selima u Srbiji
• Trbuh čuva tradiciju od zaborava
• Rumena Bužarovska o novoj knjizi, dijaspori, starijim i mlađim feministkinjama

Možda baš zbog izolovanosti, Slađan kaže da mu se čini da se mladi ljudi u Knjaževcu i okolini, ne koriste lokalni dijalekt kao nekada.

„Mislim da se mladi stide govora, mada ne bi trebalo“.

Za razliku od govora sa juga Srbije, predstavljenog u popularnim TV serijama, pirotski i knjaževački se retko čuje na nacionalnim frekvencijama, dodaje.

„Kada bi neko snimio seriju sa našim ili pirotskim dijalektom, to bi bio šou“, smeje se.

Upotreba dijalekata na televiziji može da razvije predrasude, smatra Slijepčević Bjelivuk.

„Nažalost, prema dijalektima ima mnogo predrasuda, naročito zbog serija i filmova u kojima se javljaju kao sredstvo karakterizacije likova“, kaže.

Značaj dijalekta mnogo je širi, dodaje.

„Oni su svojevrsni svedoci i čuvari narodnih misli, običaja, verovanja, okruženja, uopšte načina života“.

Kuvar na dijalektu – ukusna zbirka recepata i priča o mentalitetu

Slađanova nova zbirka poezije na dijalektu posvećena je upravo običajima – po selima u okolini Knjaževca sakupio je recepte za tradicionalna lokalna jela i pretočio ih u pesme.

„Kuvar na dijalektu sadrži pesme o lokalnim jelima i tome kako su se spremala nekada i kako se spremaju i sada“, kaže.

Svaka pesma opisuje, ne samo jelo, već i običaj vezan za trpezu.

„Pesme su o tome šta se promenilo u pripremi jel, pojavom frižidera, na primer, ali i kakvi smo mi kao narod“, objašnjava.

„Ja se u pesmama šalim mentalitetom ovdašnjih ljudi, a oni to prihvataju otvorenih ruku i daju mi energiju da nastavim“, kaže.

Sve više pisaca koji stvaraju na dijalektima

Slađan je bio najmlađi učesnik takmičarskog dela festivala stvaralaštva na lokalnim dijalektima, „Preobražanjsko pojanje“, koji se već osam godina održava u Nišu.

„Osvojio sam drugo mesto – takmičenje je bilo na dijalektima iz cele Srbije“, kaže Slađan.

Minja Ilijeva, književnica iz Niša i jedna od organizatorki takmičenja, kaže da je festival jedinstven jer okuplja stvaraoce na dijalektima ne samo iz Srbije, već i iz regiona.

„Cilj je da se sačuva izvori govor od zaborava, a na festivalu smo imali pisce i iz cele Srbije, iz Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine“, kaže.

Ilijeva dodaje da se festival održava na najplodotvornijem mestu za poeziju i prozu na dijalektu.

„Niški govor polako nestaje, ali dobro je što se festival održava baš u Nišu, koji je centar jugoistočnog dela Srbije, dela najbogatijeg dijalektima“.

Iako je broj pisaca koji pišu na lokalnom jeziku neuporediv sa brojem onih koji stvaraju na standardnom jeziku, kaže da je sve više objavljenih knjiga na dijalektima.

„Svake godine je sve veći broj pesnika i prozaista koji se javljaju sa novim knjigama i mi svake godine predstavljamo nove knjige“.

Dok čeka pravi trenutak po okončanju vanrednog stanja kako bi objavio već pripremljen Kuvar, Slađan i dalje poeziju objavljuje na društvenim mrežama.

„Pisanje je ljubav. Od ovoga ne može da se živi, ali pisanjem činim ljude srećnijima ili im bar ulepšam dan“, kaže Slađan.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]