„Elita“, „intelektualci“, „krug dvojke“, „drugosrbijanci“ – brojni su sinonimi za pojam građanske Srbije kojim se ističe posebnost jednog dela društva.
Ipak, ni u okvirima tako podeljene Srbije, političkih sukoba ne nedostaje.
„Građanska Srbija se u moru sukoba potpuno pogubila, pa taj termin služi nečemu što ne služi svojoj svrsi.
Građanska Srbija kao razbijena vojska luta – jedni idu na izbore, drugi bojkotuju, ne mogu ništa da urade ni zajedno ni odvojeno“, opisuje Đorđo Žujović iz Liberalno demokratske partije (LDP).
U toj vojsci sada su stranke, pokreti, nezavisni pojedinci, zajedničke liste i koalicije.
„Od dolaska naprednjaka na vlast i raspada Demokratske stranke, kao stožera građanske Srbije, građani jesu zbunjeni“, kaže Natan Albahari iz Pokreta slobodnih građana.
- Demokrate i socijalisti – dva lica srpskih stranaka
- Boris Tadić: „Ja nikad neću nestati iz politike”
- Šta bi bilo da nije bilo 12. marta
Lider LDP-a Čedomir Jovanović najavljivao je da će njegova stranka učestvovati na izborima, za šta su se opredelile i novoformirana lista Ujedinjena demokratska Srbija (UDS), Nova stranka Zorana Živkovića i Pokret slobodnih građana (PSG) Sergeja Trifunovića – predstavnici ovih stranaka za BBC na srpskom govore o ciljevima.
S druge strane, DS je u bloku stranaka Saveza za Srbiju koje pozivaju da se izbori bojkotuju – bar oni na republičkom, ako ne i na lokalnom nivou.
Šta je uopšte „građanska Srbija“
Iako su dubinski podeljene o ideji izlaska na izbore, a jedinstva nema ni među onima koji su se opredelili da ne bojkotuju glasanje, ove stranke su saglasne bar oko toga šta je uopšte „građanska Srbija“.
„To su ljudi koji delimično ili potpuno baštine standarde Evrope 21. veka – imaju razumevanje za drugo mišljenje, žele i mogu da dođu do informacija, a u odlučivanju gledaju da nekome učine dobro, a nikome ne učine loše“, kaže Zoran Živković.
On dodaje da je njegova Nova stranka osnovana upravo da bi nastavila petooktobarsku politiku ubijenog premijera Zorana Đinđića.
UDS i PSG na izbore izlaze odvojeno, ali gotovo identičnim rečima navode osobine građanske Srbije.
„Građansku Srbiju čine svi koji se godinama zalažu da napravimo Srbiju evropskom državom vladavine prava, u kojoj postoji solidarnost, poštuju se ljudska i manjinska prava, sarađuje sa svima u svetu ali želi da bude deo EU, sarađuje sa susedima i ne izaziva napetosti“, navodi Marko Đurišić, nekad član Demokratske, pa Socijaldemokratske stranke, a danas na listi UDS-a.
„To je vrlo širok pojam, a treba ga definisati po zajedničkim vrednostima – demokratskim, pa i evropskim, iako u građanskoj Srbiji ima konzervativnih i liberalnih delova“, napominje Natan Albahari, internacionalni sekretar PSG-a.
Za LDP, sa nepunih 15 godina najstariju među ovim strankama, problem nisu vrednosti već podele.
„Ljudi kojima je građanska orijentacija bliska, teško će se snaći u šumi svega i svačega.
Za sve greške koje je načinila, građanska Srbija sama snosi odgovornost“, kaže Žujović.
Šta je razlika među strankama?
Za građanske opcije u Srbiji, zajedničko je poreklo – gotovo sve stranke i liste sa ovog dela političkog spektra vode poreklo iz Demokratske stranke.
„Programski među nama nema velike razlike, razlika je u suštini što mi godinama dosledno zastupamo te vrednosti i da od njih nikada nismo odustali.
Opredelili smo se na početku izborne kampanje da, i pored svih neregularnih uslova, učestvujemo u borbi u prvom redu i ne ostavimo građane da se sami bore protiv ovog režima“, kaže Marko Đurišić.
On je bio važan saradnik Borisa Tadića dok je predvodio Demokratsku stranku, a potom sa Tadićem osnovao i SDS.
Na slične adute računa i Zoran Živković koji smatra da je prednost koalicije „Neka maske padnu“, u kojoj su Nova stranka i Zelena stranka, upravo dugogodišnji rad na pitanjima od interesa za građansku Srbiju.
S druge strane, u Pokretu slobodnih građana kažu da se prednost stiče na potpuno suprotnoj strani.
„Velika je razlika što mi jesmo novi, malo ljudi sa naše liste se ranije bavilo politikom na način kako su se bavili ljudi sa drugih lista.
Mi imamo nove, mlade, obrazovane ljude, sa iskustvom u svojim karijerama“, kaže Natan Albahari.
Ipak, za Đorđa Žujovića iz LDP-a problem je i u definisanju političkih igrača koji žele da predstave ovo biračko telo.
„Ne znam identitete partija koje učestvuju na izborima, ne znam ništa o PSG-u, ne znam nijedan njihov politički stav, ideološki temelj – ne mogu da nešto izmerim ili da kažem da se sa nečim slažem, što mislim da ne bi bilo loše.
Ili se sve svelo na one koji su tužni jer ih (predsednik Srbije i SNS-a Aleksandar) Vučić nigde nije zvao, pa su se setili da budu protiv njega ili pričaju o temama koje ljude ne zanimaju, nisu im bitne i neće zbog toga izađi na izbore“, zaključuje Žujović.
„Problemi postoje na ličnom nivou“
Uprkos smanjenju cenzusa za ulazak u parlament sa pet na tri odsto, za mnoge političke aktere će i ovaj prag biti nedostižan.
„Naša želja je bila da se svi nađemo na jednoj listi, ali to što sad ima više lista, što neki nisu želeli da idemo zajedno, neki što su se predomislili – nije dobro.
Ali to je odgovornost onih koji su nas do takve situacije doveli“, kaže Marko Đurišić.
On otkriva i gde se, zapravo, nalazi najveći problem stranaka građanske orijentacije.
„Mi smo spremni za saradnju sa svima – ideološki, delimo vrednosti i one nisu problem.
Problemi postoje na ličnom nivou – ali kod drugih, za nas to nikad nije bilo sporno.“
Za Pokret slobodnih građana, sporni su oni koji su dugo na političkoj sceni.
„Nama je najprirodniji partner na republičkom nivou Nova stranka Zorana Živkovića i sa njima na lokalnom nivou izlazimo zajedno na nekoliko mesta.
LDP, kao i UDS, čine političari koji su tu dvadeset godina i daju mnogo obećanja od kojih se malo sprovede“, kaže Natan Albahari.
Upravo Živković ima dopunski uslov za sve koji bi da sarađuju sa njegovom koalicijom.
„Prvi uslov je da apsolutno nema saradnje sa Vučićem, njegovom partijom ili nekim ko je zagađen prisustvom u njegovoj vlasti.
Oni koji žele da rade, imaju dovoljno energije i hrabrosti da Srbija više ne bude samo lepa zemlja nego i dobra država – dobrodošli su kao naši partneri“
Konačno, u LDP-u kažu da imaju kriterijume za izbor budućih partnera.
„Za budućnost će mnogo važnije biti na kojim temeljima i ideološkim osnovama se neko okuplja, a biće važno i koji su to pojedinci koji nemaju prilike da nešto kažu.
Posle izbora, sarađivaćemo sa onima koji znaju ko su – građanska opozicija je prošla težak put očekivanja, hvatanja za mesije i razne pokrete, da bi došla do toga da se bori za goli život i vazduh.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
