Polje deteline u selu Selačka, pokraj puta Zaječar-Knjaževac

Zeleni biljni tepih, posađen tik uz put Zaječar – Knjaževac, na istoku Srbije, ispresecan je njivama pod detelinom, kukuruzom, pšenicom i drugim kulturama.

Po jednom od delova ovog vegetacionog mozaika gazi Miomir Krstić iz Selačke, sela smeštenog na krajnjim obroncima Stare planine, nedaleko od reke Beli Timok, koji se decenijama bavi zemljoradnjom za vlastite potrebe kako bi prehranio stoku.

„Ovde je ovas, a ranije je bila detelina“, govori penzionisani radnik železnice rođen u ovom mestu, na 25 kilometara od Zaječara, za BBC na srpskom.

„To je moje, a pored je još jedna njiva koju sam uzeo u zakup, ukupno šest hektara, dok ja imam četiri“, dodaje Krstić pokazujući na obližnji proplanak gde je „polegla“ detelina, usled obilnih padavina.

Zato je njegov sin Saša tog junskog dana, na traktoru starom skoro pola veka, izašao tek na prvu, zakasnelu kosidbu ove biljke, inače glavne poslastice za krave koje uzgajaju.

Međutim, vremenske neprilike, gde su im mahom vezane ruke, i zastarela mehanizacija nisu jedine brige koje more zemljoradnike ovog kraja – najveći problem je radna snaga.

„Nemaš čoveka da nađeš da mu platiš da ti pomogne“, revoltirano naglašava Krstić.

Njegovo selo je neposredno posle Drugog svetskog rata imalo skoro 1.000 stanovnika, dok je po popisu iz 2011. godine u Selačkoj živelo tek 210 stanovnika.

Problemi sa kojima se srpski zemljoradnik susreće su i ovogodišnje niske cene proizvoda, ali visoke cene sirovina, prvenstveno đubriva, pa i nafte, semena i hemikalija za prskanje.

BBC se obratio Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ali do objavljivanja teksta nisu stigli odgovori na pitanja kako država može pomoći zemljoradnicima.

Srpski poljoprivrednici su nezadovoljstvo već iskazali blokadom puteva u maju, nakon koje je usledio dogovor sa vladom posle višečasovnih pregovora.

Za zemljoradnike su postojeće subvencije po hektaru obradive površine povećane sa 9.000 na 18.000 dinara, dok su dažbine za navodnjavanje prepolovljene, uz dogovor da će od 1. januara biti ukinute.

Dogovoreno je da od istog datuma prestane obračunavanje akcize i poreza na dodatu vrednost (PDV) na dizel gorivo za 100 litara po hektaru.

Zemljoradnja sa stočarstvom čini poljoprivredu i deli se na ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, livadarstvo, cvećarstvo i druge grane.

‘Na kraj sela, mala (i skoro pusta) polja’

Miomir Krstić živi na selu sa suprugom Božicom i „poljoprivredom se bavi isključivo“ kako bi pripremio hranu za krave, svinje i kokoške koje uzgaja.

Na njivama je posejao žito, ječam, kukuruz i detelinu „bez koje nema ništa, jer je kvalitetnija nego prosto seno“.

Nekada su njive vrvele od ljudi, ali odumiranjem sela i preseljenjem mladih u gradove, broj onih koji bi da zasuku rukave i sabajle se upute na polje sveden je gotovo na minimum.

„Mi nekako uspevamo da se pokrijemo jer su sada i unuci porasli, pa mogu da pomognu.

„Dovoljno je da pomeri balu do bale sena i puna kapa“, smešeći se dodaje Krstić, u penziji već sedam godina.

Zahvaljujući zaradi od poljoprivrede, kupili su i stan u obližnjem Knjaževcu gde živi njihov sin sa porodicom, koji mu je i glavna pomoć, kada ne radi.

Prema poljoprivrednom popisu iz 2012. ova grupa vlasnika do pet hektara zemlje čini 77,4 odsto od ukupno 631.522 gazdinstva u Srbiji.

Srednja poljoprivrednih gazdinstva, od pet do 20 hektara, čine 19,5 odsto, dok velika, u čijem je posedu više od 20 hektara, obuhvataju svega 3,1 odsto.

Mala i srednja gazdinstva, prema važećem Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, ostvaruje prava za subvencije za do 20 hektara „obradivog poljoprivrednog zemljišta“.

Bezmalo trećina poljoprivrednih gazdinstava se bavi biljnom i stočarskom proizvodnjom, dok je skoro 130.000 specijalizovano za ratarstvo.

Naredni popis poljoprivrednih dobara u Srbiji najavljen je za jesen 2023, a prema procenama, broj gazdinstava je smanjen na oko 570.000.

Agroekonomista Milan Prostran smatra da su „usitnjena poljoprivredna gazdinstva kritična tačka“ karakteristična za centralnu Srbiju, izuzev Mačve i Stiga, i u južnim krajevima gde se najčešće bave „proizvodnjom za sopstvene potrebe“.

„Ta mala poljoprivredna gazdinstva nisu kreditno sposobna, već žive od dohotka usled prodaje robe koju proizvode u domaćinstvu – najčešće mlečnih proizvoda i malo voća i povrća“, govori Prostran za BBC na srpskom.

Kaže da ih je najviše „u devastiranim selima“ gde se mahom nalazi više od 150.000 napuštenih kuća u Srbiji, za koje Ministarstvo za brigu o selu dodeljuje bespovratna sredstva za kupovinu.

Niske cene poljoprivrednih proizvoda

Za razliku od prošle, ove godine cena pojedinih poljoprivrednih proizvoda je dvostruko niža.

Pavel Brezina, zemljoradnik iz Padine, južnobanatskog sela udaljenog 40 kilometara od Beograda, kaže da su najviše pogođene kulture koje pristižu za žetvu – pšenica, ječam i uljana repica.

„Cene su se maltene vratile na period pre pandemije kovida, a tada je sve ostalo bilo jeftinije – sada je skuplja proizvodnja, život, mašine za nabavku“, govori Brezina za BBC na srpskom.

Prošle godine su, kaže, ječam prodavali za 35 dinara, dok se sada trguje po ceni od 16,5 dinara uz osam odsto PDV-a što je „vrlo nisko“.

Trenutna cena pšenice iz prošlogodišnjeg roda je oko 22 dinara, dok je prema podacima novosadske Produktne berze u oktobru 2022. kilogram bio 42 dinara.

Kukuruz je u novembru 2022. dosegao maksimum od 36 dinara, a sada je nešto više od 20 po kilogramu.

Razlog za ovoliku razliku u ceni Brezina objašnjava „zakonom ponude i potražnje“.

„Navodno kada je skočilo, mnogo robe se izvozilo, jer su mnoge finansijski jake zemlje koje nemaju sopstvenu proizvodnju pravile zalihe, dok su sada one očigledno napravljene, a verovatno ima i uticaj rat u Ukrajini“, smatra.

Vlada Srbije je marta 2022. donela odluku o „privremenoj zabrani izvoza osnovnih poljoprivrednih prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo“, između ostalog pšenice i kukuruza, zbog „tržišnih poremećaja i rasta tražnje, kako na svetskom, tako i na domaćem tržištu“.

Zabrana je ukinuta u julu 2022.

Prema nekim podacima, opala je i cena malina, te se ovogodišnji otkup po kilogramu kreće između 150 i 250 dinara, dok je 2022. išao i do 650 dinara.

Razlog je, navodno, dobar rod u Poljskoj i Čileu, zemljama koje su uz Srbiju najveći proizvođači maline na svetu.

Kukuruz je prošle godine u novembru koštao 36 dinara, dok je sada njegova cena nešto viša od 20

Visoke cene sirovina

Miroslav Matković iz Male Bosne, sela kraj Subotice, kaže da će ove godine, samo da bi se razdužio za veštačko đubrivo, morati da proizvede četiri puta više pšenice, „što je nemoguće“.

„A gde su tu hemikalije, gde je život i da othraniš porodicu, gde su servis, krediti, porez, zakup i ostala ulaganja“, pita se ovaj vojvođanski zemljoradnik za BBC na srpskom.

Cena veštačkog đubriva, uree, dodaje, bila je oko 900 evra po toni, dok se sada taj iznos gotovo prepolovio.

„Ne znam kako ću se razdužiti, kao i većina, zadužio sam se za prošlu godinu i sad u pšenici moram da vraćam“, dodaje Matković, predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača iz Subotice.

Zbog rata u Ukrajini, obustavljen je izvoz ove sirovine iz Rusije, odakle je Srbija uvozila oko 60 odsto veštačkog đubriva.

Od nekadašnjih sedam fabrika veštačkih đubriva u Srbiji, trenutno radi samo jedna, u Šapcu.

Agroekonomista Prostran kaže da su „visoke cene odvratile male farmere da koriste veštačko đubrivo, pa se više oslanjaju na plodno zemljište“.

„Poljoprivrednici koji imaju stoku, imaju i stajnjak (stajsko đubrivo) i koliko-toliko održavaju plodnost zemljišta na relativno dobrom nivou“, objašnjava.

Matković ukazuje da veliki problem zemljoradnicima stvara i „pšenična rđa“, retka bolest koja se poslednji put pojavila u Srbiji 2014. i izazvala značajnu štetu.

Dotrajala mehanizacija

U garaži Miomira Krstić su dva traktora stara blizu pola veka.

Kupio ih je polovne, baš kao i ostalu opremu – dve prikolice, setvospremač, berač kukuruza, drljače…

„Jedino nam fali kombajn, ali ima zet i onda s njim sarađujemo“, kaže.

Brezina ima više traktora – najstariji je proizveden pre četrdesetak godina, a mlađi pre petnaestak.

Nedavno je kroz program pomoći Evropske unije IPARD koji se realizuje preko Ministarstva poljoprivrede kupio novi traktor.

„Za kombajne nema konkursa, velika su investicija i nema ni evropskih, ni domaćih fondova za pomoć.“

Prema podacima popisa iz 2012, srpski zemljoradnici imali su gotovo 411.000 traktora, čak 390.000 starijih od 10 godina.

Svega oko 4.500 manjih traktora i motokultivatora je mlađe od decenije.

„Naša poljoprivredna gazdinstva imaju amortizovanu poljoprivrednu mehanizaciju, sa više od 80 odsto.

„Ali je počela da se obnavlja“, kaže Prostran.

Vremenske (ne)prilike

Problem na koji zemljoradnici ne mogu da utiču su vremenske prilike – ove godine obilne kiše, a prošle – suša.

„Prošle godine smo imali sušu u kukuruzu i soji, ali je bila pšenica, i uljana repica je rodila. Sad će biti još teže nego prošle godine.

„Prvi će ‘pucati’ oni što su u kreditima“, smatra Miroslav Matković.

Brezina kaže da će velike padavine uticati na prinose, posebno ječam, kome je sada vreme žetve.

Jake kiše su ječam koji je sazrevao „polegle, čime se prekinuo dotok hranljivih materija“, kaže, baš kao i uljana repica koja se „nagnula i popadala“ pod udarom košave.

Neki usevi su stradali i od grada.

Obilne padavine na istoku Srbije omele se i Krstića da na vreme obavi prvu kosidbu.

„Do sada je trebalo 2.000 bala da uđu, a nemamo ništa“, kaže.

Prošle godine su zbog suše morali da kupuju seno od drugih, i te zalihe i danas koriste.

Novac, novac, novac

Budžet za poljoprivredu za 2023. godinu bio je oko 4,3 odsto ukupnih državnih prihoda, što je skoro 80 milijardi, da bi sredinom juna ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković izjavila da prema poslednjim podacima iznosi 113 milijardi dinara.

Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, smatra da je opredeljeni budžet mali, te da bi izdvajanja iz državne kase trebalo da budu identična učešću poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u BDP-u.

„Država mora da prepozna da poljoprivreda može da bude strateška grana razvoja privrede Srbije.

„Imamo izuzetno uslove, ali to nismo iskoristili“, govori Keserović za BBC na srpskom.

On smatra da stručnjaci moraju da budu uključeni u institucije da bi dali „dati preporuke šta treba da se radi i kojim putem ići“.

„Moramo da imamo jake obrazovne, naučne institucije, međutim, plašim se da nismo to prepoznali.“

Projekat u Vojvodini u kojem je Keserović učestvovao pre desetak godina doneo je odlične rezultate u uzgajanju trešanja u zapadnom delu Bačke.

„Moraju podsticaji da se daju za one poljoprivredne kulture koje tu daju najbolje rezultate“, ukazuje.

Prostran ukazuje da najmanja poljoprivredna gazdinstva uglavnom proizvode za vlastite potrebe i ne izlaze na tržište.

Mali broj prodaje robu na pijaci i ima verne mušterije, dok često njihove proizvode pazare i nakupci.

Tako kupac voće i povrće neretko plati skuplje od cene koju bi dobio direktno kod zemljoradnika.

Mnogi zemljoradnici su kreditno nesposobni, zbog čega „ostaju na ekstenzivnoj poljoprivredi“, objašnjava agroekonomista.

Neki se ipak opredeljuju za subvencionisane kredite koje, u saradnji sa ministarstvom, mogu da podignu u bankama.

Krediti se nude za investicije, poput ulaganja u novu poljoprivrednu mehanizaciju i opremu, kao i nabavku životinja, hrane, semena i ostalog materijala.

Narodna banka Srbije je početkom godine usvojila odluku o odlaganju izmirivanja obaveza prema banci najviše 12 meseci, na zahtev malinara.

Do decembra prošle godine reprogramirano je 15,5 milijardi dinara u agraru.

Rešenja u zadrugama i učešću države

Jedno od mogućih rešenja mnogobrojnih problema je povratak sistema zadruga – kooperativa, smatra Prostran.

„One moraju biti dobro kadrovski opremljene i dobar servis malim poljoprivrednicima“.

Potrebno je pronaći i novu kopču, dugoročnu i stabilnu, sa prerađivačkom industrijom, koja je nekada postojala, ali je privatizacijama pokidana ili da sama zadruga obezbedi hladnjače, klanice i mlinove, kaže.

Poljoprivrednik Brezina smatra da je rešenje u boljoj „politici podsticaja“.

„Uticaj na visinu subvencija bi trebalo da ima i klasa zemljišta jer nije svejedno proizvoditi na petoj i na prvoj klasi.

„Na petoj imate veće troškove i manje prihode, a na prvoj obrnuto“, ocenjuje Brezina, čija porodica poseduje oko 100 hektara zemlje.

Zoran Keserović kaže da je potreban veći angažman države, kao i zaokret ka ulaganju u radnointenzivne grane poljoprivrede.

„To je, pre svega, voćarstvo, gde je možda napravljen najveći pomak u Srbiji, uz vinogradarstvo, zatim povrtarstvo, proizvodnja sadnog materijala, lekovitog, aromatičnog i ukrasnog bilja, intenzivno stočarstvo i pčelarstvo“, objašnjava.