Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) usvojila je rezoluciju kojom je porobljavanje Afrikanaca tokom transatlantske trgovine robljem definisano kao „najteži zločin protiv čovečnosti“.
Rezoluciju je predložila Gana, a države članice UN, u kojima je robovlasništvo bilo na snazi, pozvane su da razmotre izvinjenje za trgovinu robljem i da plate odštetu.
Ne pominje se konkretan iznos novca.
Predlog je usvojen sa 123 glasa za i tri protiv – Sjedinjene Američke Države, Izrael i Argentina.
Predstavnici 52 zemlje su bile uzdržani, među kojima Ujedinjeno Kraljevstvo (UK) i države članice Evropske unije (EU).
Neke zemlje, poput UK, godinama odbijaju da plate odštetu, tvrdeći da današnje institucije ne mogu da budu odgovorne za greške koje su se davno desile.
UK, jedno od glavnih sila uključenih u transatlantsku trgovinu robljem, saopštila je da priznaje štetu i patnju nanetu milionima ljudi tokom mnogih decenija.
Ali njen ambasador u UN, Džejms Karijuki, rekao je u govoru u Generalnoj skupštini UN da je rezolucija problematična u smislu formulacije i međunarodnog prava.
Za razliku od rezolucija Saveta bezbednosti UN, one koje donosi Generalna skupština zajednice naroda nisu pravno obavezujuće, iako mogu da utiču na stav javnog mnjenja u svetu.
Između 1500. i 1800. godine u Africi je zarobljeno između 12 i 15 miliona ljudi, koji su odvođeni u Južnu i Severnu Ameriku, gde su kao robovi bili izloženi prisilnom radu.
Procenjuje se da je tom prilikom stradalo dva miliona ljudi.
„Neka ostane zabeleženo da smo učinili ono što je bilo ispravno za sećanje na milione koji su pretrpeli poniženje trgovine robljem i za one koji i dalje trpe rasnu diskriminaciju“, rekao je predsednik Gane Džon Mahama uoči glasanja.
„Usvajanje ove rezolucije je zaštita od zaborava“, dodao je on u Generalnoj skupštini UN.
Uoči glasanja, podnosioci predloga rezolucije, rekli su da je ona put ka izlečenju i pravdi.
„Želimo pravdu za žrtve i podršku za ispravne ciljeve poput obrazovanja, obuku ljudi za sticanje veština i za zadužbinarske fondove“, rekao je Samuel Okudzeto Ablakva, šef diplomatije ove afričke države, za BBC.
Prilikom sastavljanja teksta rezolucije, Gana nije pokušala da prikaže njen bol većim od bola drugih zemalja, već je jednostavno sakupila istorijske činjenice, dodao je.
- Užasi kolonijalizma: Kako je i zašto osakaćeno telo jednog od najvećih heroja Afrike Patrisa Lumumbe
- Ukradeno afričko blago, beg od nacista i vraćanje duga istoriji
- Zlatne kočije i mračna istorija – simbol holandskih monarha odlazi u istoriju
‘Platite odštetu, vratite kulturne artefakte koje ste ukrali’
Gana, jedna od država kroz koju prolaze ključni trgovački putevi, dugo najglasnije govori o odšteti za ropstvo.
„Strukture“ i „nejednakost“ nastale tokom robovlasničkog perioda postoje i danas, smatra Ablakva.
„Činjenica da mnoge generacije i dalje pate zbog isključenosti, a zbog rasizma, nastalog transatlantskim ropstvom, milioni su odvojeni od njihovog kontinenta i ostavljeni u siromaštvu“, dodaje.
Rezolucijom se zahteva i vraćanje kulturnih artefakata u zemlje porekla, jer su tokom kolonijalne ere pokradeni.
„Želimo da nam se vrate svi ti ukradeni artefakti, koji su naše nasleđe, kultura i imaju duhovni značaj za nas.
„Svi ti predmeti koji su vekovima kradeni u kolonijalnoj eri treba da budu vraćeni“, kaže šef diplomatije Gane.
Pogledajte raniji video: Povratak kući bebinskih bronzi – hoće li i ostalo ukradeno afričko blago
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
PROČITAJTE I OVO:
- Velika Britanija samo pozajmljuje Gani ukradeno blago naroda Asante
- Duhovi prošlosti Južnoafričke Republike: Masovni ubica koji je „lovio” crnce
- „Oprostite nam za 300.000 ubijenih“: Nemački predsednik o užasnim zločinima u Tanzaniji tokom kolonijalizma
- Mračna prošlost čoveka po kome je nazvan Univerzitet Jejl: Ko je zapravo bio on
- Ropstvo i Afrika: Žena koja se borila protiv robovlasnika na sudu i pobedila
- Francuzi opljačkali, pa vratili posle više od veka: ‘Sveti bubanj’ stigao kući
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
