Julien Tremblay

Julien Tremblay
Džulijen Tremblej je digitalni nomad

Pomislite samo na Dubai: Verovatno ste zamislili luksuzne nebodere, veštačka ostrva i lavirinte tržnih centara.

Ali ako bude bilo po volji lokalnih vlasti, emirat će uskoro postati poznat kao neka vrsta strateškog čvorišta između Evrope i Azije, u kom će hiljade radnika na daljinu pustiti probno korenje.

U pokušaju da privuku nove talente u region, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) su u martu 2021. objavili da pokreću jednogodišnju boravišnu dozvolu za radnike na daljinu.

Ova viza omogućuje stranim profesionalcima, kao što je Džulijen Tremblej, tridesetjednogodišnji softverski inženjer iz Montreala, da žive u Dubaiju dok i dalje rade za poslodavce u inostranstvu.

Ona takođe pruža pridošlicama pristup ličnoj karti rezidenta i većini lokalnih javnih službi.

Tremblej, na primer, može legalno da iznajmi smeštaj ili čak otvori bankovni račun – i sve to dok je istovremeno izuzet od plaćanja bilo kakvog lokalnog poreza na prihode.

„Kad sam postao digitalni nomad pre pet i po godina, bilo je vrlo malo viznih opcija za mene“, objašnjava Tremblej, koji kaže da prilike kao što je ova u UAE menjaju sve.

„To vas izvlači iz sive zone i omogućuje vam da budete potpuno usaglašeni sa mestom na kom ste odseli.

„Ako imate nameru da postanete nerezident u vašoj sopstvenoj domovini, takođe je mnogo lakše dokazati da ste otišli i postali iseljenik.“

Pre toga, digitalni nomadi su često živeli u pravnom limbu.

Tehnički im nije bilo dopušteno da rade u stranoj zemlji, ali nisu imali ni lokalno zaposlenje.

Nove vize za digitalne nomade stvaraju čvršću osnovu, konkretizujući pravni okvir koji donosi veći spokoj radnicima na daljinu i kompanijama koje ih upošljavaju.

A opet, ove vize se ne doživljavaju kao nekakve rupe u zakonu za izbegavanje plaćanja poreza.

Većina nomada ih i dalje plaća u vlastitim domovinama kako bi zadržali državljanstvo ili bili korisnici povlastica u vezi sa zdravstvenim osiguranjem.

Woman sits outside on a laptop

Getty Images
Italija je među zemljama koje žele da privuku digitalne nomade

Više od 25 zemalja i teritorija sada je uvelo vize za digitalne nomade, prema novom izveštaju Instituta za migracionu politiku.

Ovaj trend, koji je pokrenula pandemija, krenuo je u malim evropskim i karipskim zemljama zavisnim od turizma.

Sada i veće ekonomije kao što su UAE, Brazil i Italija pokreću slične inicijative.

Za ove zemlje, vize za digitalne nomade način su da privuku nove ideje i talente na sopstvene obale, kao i da kapitalizuju rast rada na daljinu kako bi se ubrizgao strani kapital u lokalne ekonomije.

Za to vreme, za nomade kao što je Tramble, vize nude stabilnost i priliku da postanu ono što on zove „slou-madi“.

To su nomadi koji ostaju na duže staze i provode više vremena učeći o lokalnoj kulturi „umesto da se prema zemlji domaćinu odnose kao prema privremenim distrakcijama“.

Zahtevi za vize za digitalne nomade variraju od zemlje do zemlje, ali obično sadrže dokaz o zaposlenju na daljinu, putno osiguranje i minimalne mesečne prihode – sve da bi se osigurale da će korisnici viza moći da se izdržavaju bez prihvatanja lokalnih poslova.

Ovi potonji mogu da variraju od 5.000 evra mesečno u UAE do 2.770 na Malti ili 1.500 u Brazilu.

Postoji i naknada za prijavu (od 200 do 2.000 evra), dok dužina boravka varira od šest meseci do dve godine, u zavisnosti od tipa vize.

Neki podnosioci zahteva mogu da povrate taj novac preko povlastica.

Argentina, na primer, planira da ponudi digitalnim nomadima na svojoj novoj vizi diferencijalne stope za smeštaj, deljenje radnog prostora i unutrašnje letove sa Aerolineas Argentinas.

Luka Karabeta, poslanik u italijanskom parlamentu ispred političke partije Pokret pet zvezdica, kaže da Italija kombinuje najbolje elemente drugih viza za digitalne nomade da bi došla do vlastite, za koju kaže da će biti pokrenuta najkasnije u septembru.

Kao jedan od najvećih zagovornika ove vize, on očekuje da u prvoj godini ona privuče pet odsto globalnog nomadskog tržišta, za koje procenjuje da ima oko 40 miliona ljudi.

„Digitalni nomadi mogu da nam donesu veštine u svemu, od arhitekture do inženjerstva, tako da je to dobar način da otvorite zemlju za veštine iz inostranstva“, objašnjava Karabeta.

Sa najstarijim stanovništvom u Evropi, on takođe doživljava privremene vize kao način da se privuku mlađi stanovnici, koji mogu da je iskoriste da testiraju trajniji život u zemlji.

„Naš krajnji cilj može da bude da ih imamo ovde, da, kao goste u Italiji, ali i kao mogućnost da se oni nastane ovde.“

Tokom priprema za novu vizu, Karabeta kaže da je Italija potrošila više od milion evra na pojačavanje IT mreže, poboljšanje prevoza i modernizaciju infrastrukture u ruralnim zajednicama.

To je urađeno u nadi da će digitalni nomadi koje privlače pastoralniji krajevi Italije pomoći njihovom privrednom razvitku.

Gradovi kao što su Venecija i Firenca već su uveli programe pomoći digitalnom nomadima da bi se lakše prilagodili kad stignu.

Pritviradž Čoduri, čije se istraživanje za Poslovnu školu na Harvardu bavi promenljivom geografijom rada, kaže da je korist po zemlje kao što je Italija ogromna.

„Kao prvo, radnik na daljinu troši novac za život u lokalnoj privredi“, objašnjava on.

„Više od toga, on se povezuje sa lokalnim preduzetnicima.“

Čoduri smatra da je deljenje veština jedna od najvećih prilika za zemlje, napomenuvši da će im biti važno da pokušaju da privuku pravu vrstu nomada koji mogu da donesu vrednost lokalnoj zajednici.

On navodi program Start-ap Čile kao istorijski primer.

Pokrenut 2010, on je nudio podsticaj u vidu vize i gotovine stranim preduzetnicima da provedu godinu dana u Čileu razvijajući vlastite start-apove i služeći kao mentori za lokalne talente.

U to vreme, start-ap scena u Čileu bila je tek u povoju.

Deceniju kasnije, zahvaljujući razmeni ideja, čileanski preduzetnici pokrenuli su start-apove koji se vrednuju na više od milijardu dolara, među kojima i tehnološka kompanija za vegansku hranu NotKo i aplikaciju za dostavu namirnica po zahtevu Korneršop.

„To je dobar primer kako može da se stvori ekosistem ako pozovete talentovane strance u svoju zemlju čak i na samo godinu dana“, objašnjava Čoduri.

Julien Tremblay

Julien Tremblay
Džulijen (31) je softverski inženjer iz Montreala, ali živi u Dubaiju sa nomadskom vizom dok nastavlja da radi za poslodavce u inostranstvu

Oni koji mogu da imaju najviše koristi od viza za digitalne nomade su privrede u razvoju ili manje zemlje koje tradicionalno gube talente zbog odlaska u veće zemlje, dodaje on:

„Ranije su se kompanije borile za talente. Sada se za talente bore i zemlje i regioni.“

Čoduri predviđa da bi čak i veće ekonomije uskoro mogle da ponude vize digitalnim nomadima da bi ostale konkurentne.

I on smatra da će one koje stvore najbolje ekosisteme za radnike na daljinu imati najviše koristi od svega.

„Morate da im pomognete tokom njihovog boravka povezujući ih sa srodnim dušama i srodnim preduzetnicima“, kaže on.

„Jednom kad odu, morate da pokrenete alumni programe da bi ti ljudi ostali u vezi, nastavili da doprinose zajednici i nastavili da se vraćaju.“

Vize za digitalne nomade nude mnoge prilike koje obećavaju, ali bi mogle da stvore i nove izazove.

One bi, na primer, mogle da izazovu rast lokalnih troškova, povećaju konkurenciju za resurse i stvore „mehure privilegije“, prema Kejt Harper i Megan Benton, autorkama izveštaja za Institut za migracionu politiku.

Ove istraživačice navode Bali, Indoneziju i Gou kao primere postojećih centara za digitalne nomade koji su poslednjih godina imali problema sa ovim pitanjima.

Kad dobijete klasu radnika koji koriste lokalnu infrastrukturu i usluge, ali ne plaćaju porez na njih, to može da stvori i nezadovoljstvo među građanima koji plaćaju porez.

Neki eksperti takođe dovode u pitanje da li će se vize za digitalne nomade uopšte primiti.

Dejniš Sumro, osnivač i izvršni direktor baze podataka globalne mobilnosti visadb.io, kaže:

„Veći segmenti nomada i dalje koriste turističku vizu od tri do šest meseci iz raznoraznih razloga, kao što su komplikacije prilikom podnošenja zahteva za vize za digitalne nomade.“

Sumro kaže da zahtevna papirologija, skupi medicinski pregledi i problemi prilikom dokazivanja mesečnih prihoda (posebno za frilensere) mogu da navedu mnoge nomade da samo uđu kao turisti i da odrade brzi „vizni prelazak“ preko granice kad god se za tim ukaže potreba.

Oni su, na kraju krajeva, lutalice po svojoj prirodi.

Nakon što je upravo to radio pet godina, međutim, Tramble kaže da je srećan što se prijavio za vizu za digitalne nomade u Dubaiju.

„Sjajan je osećaj kad se prema vama ophode kao prema ravnopravnom građaninu uprkos tome što tu niste zaposleni ili ne ulažete novac“, objašnjava on.

Ovaj softverski inženjer planira da koristi Dubai kao bazu u doglednoj budućnosti – što će reći, sve dok dugogodišnji nomad ne pronađe novi dom.


Pogledajte video

Šta je inflacija
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.