Predsednički izbori: Šta za Crnu Goru znači pobeda Jakova Milatovića nad Milom Đukanovićem

Jedna era politike u Crnoj Gori je završena.

Jakov Milatović, kandidat Evrope sad, ubedljivo je pobedio Mila Đukanovića, lidera Demokratske partije socijalista (DPS) i postao novi predsednik Crne Gore.

Dugogodišnji lider bio je simbol dugotrajne vlasti na Balkanu, noseći sa sobom politički uticaj bez obzira koju funkciju je obavljao – predsednika ili premijera Crne Gore, od 1998. predvodeći više od dve decenije vodeći DPS.

Novi predsednik, s druge strane, dolazi iz stranke koja je osnovana pre godinu dana, a u čijem imenu je reč Evropa, što može da otkrije i buduće puteve kojima bi Milatović mogao da vodi Crnu Goru.

U predizbornom intervjuu za BBC na srpskom, on je napomenuo da mu je članstvo u EU prioritet, da članstvo zemlje u NATO-u smatra veoma važnim – i tu nema promene.

Promenu Milatović najavljuje kroz bolje odnose sa susedima, posebno sa Srbijom, ali i pozitivnim signalima prema regionalnoj inicijativi Otvoreni Balkan, čemu se Đukanović žestoko protivio smatrajući ovo udruživanje širenjem uticaja zvaničnog Beograda.

Novo glasanje je odmah iza ćoška – vanredni parlamentarni izbori, na kojima će Crna Gora tražiti izlaz iz duge institucionalne krize, zakazani su za 11. jun, pa će posle njih biti jasnije da li će Milatovićev predsednički mandat biti osnažen podrškom vlade koja suštinski vodi politiku zemlje.

• Izbori za predsednika Crne Gore: Jakov Milatović ubedljivo pobedio, Milo Đukanović priznao poraz
• Sudar političkih generacija: Milo Đukanović i Jakov Milatović za BBC na srpskom
• „Čiji si ti mali“: Zašto je pitanje državljanstva tako važno na izborima u Crnoj Gori

U taboru DPS-a bilo je i suza, dok su pristalice Milatovića, kao i stranka koje su ga podržale, slavile na podgoričkim ulicama – zastave Crne Gore, Srbije, pa i poneka trobojka Savezne Republike Jugoslavije, nekadašnje zajedničke države, vijorile su se iz automobila.

„Sa jedne strane imamo anti-DPS i anti-Đukanović osećaj koji je počeo da se konstituiše posle parlamentarnih izbora 2020, kada je DPS prvi put izgubio većinu – dakle, tu je reč o negativnoj motivaciji birača“, kaže politikolog Predrag Zenović u razgovoru za BBC.

A pored toga, navodi, veliki deo glasača je i „pozdravio i nagradio Milatovića za ekonomski program Evropa sad“, kojim su u Crnoj Gori, pre svega na uštrb obaveznog doprinosa za zdravstveno osiguranje, povećane minimalna i prosečna plata.

Iako je DPS pojedinačno i dalje među partijama sa najvećom podrškom, njihova moć je posle gubitka vlasti 2020, potom i loših rezultata na lokalnim izborima 2022, dodatno okrnjena ubedljivim porazom Đukanovića.

„Nema sumnje da će ovi rezultati biti veoma destimulišući za birače DPS-a, da će kod njih doći do daljeg opadanja – ne u tako velikim procentima, ali će oni biti značajni“, smatra Zenović.

Šta Milatović kao predsednik donosi Crnoj Gori

„Večeras je noć koju smo čekali više od 30 godina i neka nam je sa srećom ova pobeda svih nas“, izjavio je Milatović u prvom obraćanju javnosti.

Pored njega u tom trenutku stajali su dosadašnji premijer Dritan Abazović, lider pokreta URA, bivši premijer Zdravko Krivokapić, lider Demokratskog fronta Andrija Mandić i Aleksa Bečić iz Demokratske Crne Gore.

Svi oni važni su akteri parlamentarnih izbora iz 2020, kada je DPS prvi put posle 30 godina ostao bez vlasti.

Krivokapić je tada postao premijer, ali je njegova vlada brzo pala i usledio je period institucionalne krize, kada su svi međusobno više vremena proveli u sukobima nego u političkoj stabilnosti.

„Ako predsedničke izbore posmatramo kao lakmus papir za one 11. juna, onda ovo definitivno znači konsolidaciju parlamentarne većine iz 2020, iako će deo kolača svakako otići Evropi sad“, navodi Zenović, profesor na humanističkim studijama Univerziteta Donja Gorica.

Reč je o pokretu osnovanom je 2022, čiji su lideri – Milojko Spajić i Milatović – bili ministri u Krivokapićevoj vladi.

„Posebno će tu biti važna stabilizacijska uloga Milatovića“, dodaje.

„Funkcija predsednika u Crnoj Gori ograničena, ali on ipak daje mandat za sastavljanje nove vlade – u tom novom angažmanu, bez kohabitacije, lakše može da usledi formiranje nove izvršne vlasti.“

Kohabitacija označava situaciju kada predsednik zemlje ne dolazi iz koalicije koja čini vladu, što uglavnom znači dosta političkih komplikacija.

Takva postavka u Crnoj bila je od 2020, sa Đukanovićem kao predsednikom, a njegovim protivnicima u dve vlade – Krivokapićevoj i Abazovićevoj (iako je DPS drugoj dao manjinsku podršku).

Abazovićeva vlada pala je u avgustu 2022, kada joj je DPS uskratio podršku zbog potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, dokumenta kojim se SPC garantuje svojina nad crkvama i manastirima na teritoriji Crne Gore.

Zenović dodaje da bi Milatovićevom pobedom moglo da dođe i do još jedne promene, a koju naziva „simboličkom“.

„Mislim da će se voditi značajno umerenijom, tolerantnijom i inkluzivnijom političkom retorikom nego Đukanović.“

Poraz neprikosnovenog DPS-a na izborima 2020. dogodio se na talasu protesta srpske zajednice – koja Đukanovića već dugo optužuje za diskriminaciju – pre svega zbog spornog Zakona o slobodi veroispovesti.

Đukanović za to vreme tvrdi i da u njegovim stavovima „nema antisrpstva“, već da je samo „protiv velikosrpske politike“.

„To zaoštravanje na nacionalnom, verskom, identitetskom i etničkom smislu donelo je poraz DPS-u, a činjenica da se veliki broj ljudi mobilisao oko jedne versko-identitetske teme puno je koštala Đukanovića“, smatra Zenović.

„Nije bio predsednik svih građana.“

U prvom obraćanju, Milatović je često pominjao pomirenje: „Neka nam je na sreću pobeda pomirene Crne Gore“, rekao je.

Iza kulisa predsedničkih izbora

„Oseća se nešto u vazduhu, da će se nešto desiti“, rekao mi je samouvereno u nedelju pre podne jedan od podgoričkih taksista.

Celo jutro ga, kaže, zovu penzioneri da ih vozi na glasanje, sačeka ispred biračkog mesta i posle vrati kućama.

Tokom jednog od tih vožnji i on je, dodaje, časkom završio šta ima.

Znači nije bilo dvoumljenja?

„Ma kakvi, za osam sekundi sam sve obavio – ušao izašao i gotovo.“

Iznenadio se kada je u tom trenutku, posle jednog skretanja, ispred biračkog mesta zatekao čitav niz televizijskih kamera u stavu mirno.

Nije znao da Milatović tu glasa.

„Đukanović glasa u 12, tamo u Osnovnoj školi…

„Savo Pejanović, znam“, prekinuo je časkom taj pokušaj informisanja i uz osmeh dodao: „A imali smo vala kad i naučit'“.

Milatović je ubrzo – nakon što je morao da se vraća kući po ličnu kartu – glasačko pravo obavio praćen škljocanjima fotoaparata.

Isti aranžman bio je i kada je Đukanović trebalo da glasa.

Poređane kamere, fotoaparati na gotovs i jedan pas koji je pred svima pozirao, uživajući na prolećnom suncu.

„Predsedniče, predsedniče“, vikali su snimatelji i fotoreporteri koji tren kasnije, ne bi li se Đukanović okrenuo baš ka njihovom objektivu.

Dvojica dečaka ubrzo su dobila i selfi sa predsednikom.

Nekoliko sati kasnije kamere su novi špalir pravile u dva izborna štaba.

U DPS-u ih je bilo već oko 19 časova, ali se osim nervozne šetnje novinara zagledanih u telefone, tamo dugo nije ništa dešavalo.

Đukanovićeve pristalice, ogrnute crnogorskim zastavama, počele su da se okupljaju tek nešto posle 21 čas, sat vremena po zatvaranju birališta.

I atmosfera je bila prilično sumorna.

„Ovo je večna, ponosna, zemlja naša, ovde smo po srećnom zvezdom rođeni.

„Ovo je hrabra, gorda, majka naša, a mi smo njeni brižni sinovi“, zapevala je grupa mladih u jednom trenutku.

Kada je najavljeno da će se Đukanović pojaviti, brzo su ih poređali na binu, da budu odmah iza lidera stranke.

„Ljudi, samo dostojanstveno“, čuje se iz prvog reda.

Međutim, jedna devojka je ubrzo bila na ivici suza.

„Marija, siđi dole onda“, doviknuo joj je neko i smirila se.

Kada se Đukanović pojavio počelo je skandiranje: „Milo, Milo, Milo“.

„Crna Gora je izabrala, ja taj izbor poštujem. Čestitam Milatoviću na poverenju koje je dobio.

„Želim mu da bude uspešan predsednik, jer ako on bude uspešan biće uspešna i Crna Gora“, rekao je Đukanović u prvom obraćanju.

Podgoričkim ulicama za to vreme odjekivale su automobilske sirene i vatrometi.

Kroz prozore su se vijorile zastave Srbije i Crne Gore, često uz podignuta tri prsta, dok je muzika treštala sa radija.

„Ko je pao? Milo pao, bre, Milo pao“, vikala je jedna devojka sedeći na prozoru automobila, pridržavajući se rukama za krov.

A u izbornom štabu Evrope sad – slavlje i ogromna gužva.

„Nek se čuje sa nebesa, nema više DPS-a“, skandiraju.

A onda i: „Gotov je, gotov je“, pa „Jakove, Jakove“, da bi se potom pevalo „lijte kiše hladne vode, Milo ode, Milo ode“.

U jednom trenutku se čulo i „hapsi Dritane, hapsi Dritane“, na šta se Abazović samo nasmejao i blago klimnuo glavom.

„Kakva je ovo sila zajedničke Crne Gora“, rekao je Milatović u prvom obraćanju, pričajući o „velikoj i istorijskoj pobedi“, dok su ga prekidali aplauzi.

Pobedu je sa saradnicima zalio šampanjcem, a automobilske sirene su dugo odjekivale ulicama.

I posle glasanja – glasanje

Glasači u Crnoj Gori će 11. juna ponovo da se „druže“ sa biračkim listićima.

Posle dobrih rezultata na lokalnim izborima 2022, kada su dobili mesto gradonačelnika Podgorice, sada i predsednika države, da li je moguće da Evropa sad dobije mesto premijera i tako kompletira tri najvažnije funkcije u državi?

„Pitanje je da li će se to upravo i desiti, da li će taj vid koncentracije vlasti dopustiti ostali politički akteri“, smatra Zenović.

Njihov najverovatniji kandidat biće lider pokreta Milojko Spajić, koji je zapravo bio prva opcija na predsedničkim izborima.

Kandidatura mu je odbijena zbog problema sa prebivalištem u Srbiji, pa je umesto njega u trku ušao Milatović – i pobedio.

„Seriju pobeda nastavljamo na parlamentarnim izborima“, naveo je Spajić u izbornoj noći.

Zenović upozorava da je strpljenje opozicionih birača iz 2020. „negde pri kraju“, što znači da će „biti veliki pritisak da se brzo dođe do vlade“.

„Pitanje je šta će biti ako Evropa sad bude insistirala da na svim pozicijama ima ljude, sve zavisi od rezultata izbora i dinamike koja će se desiti u tom procesu.“

Da li će Đukanović predvoditi listu DPS-a i dalje nije poznato.

Novinarka Vijesti pokušala je to da ga pita u izbornoj noći, ali su je ometale njegove pristalice, da bi on na kraju rekao da će „biti vremena za pitanja“.

„Demokratska partija socijalista će i dalje biti snažan faktor, ali značajno slabiji nego što je bila do juče“, smatra Zenović.

„Njen koalicioni kapacitet će biti veoma mali, budući da nije došlo ni do promene retorike, ni do promena unutar same partije.“

Jedna od opcija, o kojoj se pred predsedničke izbore sve više šuškalo, mogla bi da bude koalicija sa dojučerašnjim najvećim neprijateljima – zvaničnom Beogradu bliskim Demokratskim frontom Andrije Mandića.

Mandić i Đukanović, iako dugogodišnji rivali, tokom kampanje su često slali pomirljive tonove jedan drugom.

Zenović tu opciju ipak naziva „očajničkim aktom“ i ne veruje u nju, iako „ne isključuje da postoji deo političkih elita sa obe strane koje tu vide izlaz“.

„Ali to nije deo raspoloženja većine ni sa jedne, ni sa druge strane i ta kombinacija u unutardržavnom smislu nema nikakve šanse.

„To bi bio prejak udarac za obe grupacije… Udarac koji bi mogao bude poguban za njihovu budućnost.“

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]