Donald Tramp tek treba da prizna poraz od Džoa Bajdena na predsedničkim izborima u Americi, ali je prihvatio da treba da započne formalni proces tranzicije, iako njegov tim nastavlja da ulaže žalbe sudovima.
Šta sve podrazumeva ta tranzicija i zašto je ona toliko važna?
Šta je tranzicija ili primopredaja vlasti?
To je predaja važnih informacija i dužnosti jedne administracije drugoj – koja osigurava da su novoizabrani predsednik i njegov tim u toku sa svim dešavanjima jednom kad stignu u Belu kuću.
Dolazećoj administraciji pomaže vladina agencija poznata kao Administracija opštih usluga (GSA), koja obezbeđuje sredstva i pomaže sa stvarima kao što su kancelarijski prostor, oprema i tehnologija.
Tranzicija obično traje 11 nedelja, najčešće od trenutka kad postane očigledno ko je pobednik, pa sve do 20. januara kada sledeći predsednik zvanično preuzima dužnost.
Ne predaje se samo jedno radno mesto – novi predsednik mora da ispuni oko 4.000 političkih pozicija, prema podacima Centra za predsedničku tranziciju.
- Pet tvrdnji o izbornoj krađi u Americi – šta kažu činjenice
- Čime bi Tramp mogao da se bavi kad napusti Belu kuću
- Osam ključnih tačaka Bajdenovog plana
Šta se dešava tokom perioda tranzicije?
Dešavaju se tri glavne stvari – bira se osoblje, održavaju se brifinzi i organizuje se tesno ispunjeni raspored izabranog predsednika.
Jednom kad zvanično otpočne predaja, vodi je tim za tranziciju izabranog predsednika koji se za to pripremao tokom čitave kampanje.
Jedan od najvažnijih elemenata je dnevni bezbednosni brifing.
Svi glavni predsednički kandidati dobijaju neke informacije o nacionalnoj bezbednosti pre izbora, ali ti brifinzi nisu toliko česti niti detaljni kao oni koje dobija izabrani predsednik.
Bajden će sada dobijati dnevne brifinge sa poverljivim američkim obaveštajnim informacijama, što će osigurati da je nova administracija pripremljena za bilo šta što može da je zadesi.
Komisija formirana posle terorističkog napada na SAD 11. septembra 2001. godine ocenila je da je odložena tranzicija posle izbora 2000. godine mogla da doprinese neuspehu Bušove administracije da taj napad spreči.
Dolazeća administracija takođe dobija dodatni kancelarijski prostor i opremu dok se sprema za život u Beloj kući.
Obično se ugovaraju sastanci s aktuelnim članovima vladinih agencija kako bi se pomoglo kod angažovanja osoblja i promena politike, a ključni članovi timova obično prate odlazeće osoblje kako bi se pripremili za svoje nove uloge.
Bajden je već počeo da imenuje ključne članove svog tima, ali proces tranzicije pomaže šefovima svake vladine agencije da prepoznaju uloge koje moraju da ispune.
Od 4.000 političkih položaja koje ispunjava dolazeća administracija, oko 1.200 zahteva odobrenje Senata – a vlada pomaže da se tokom tranzicije obave njihove bezbednosne provere.
Ove godine tu je i pandemija korona virusa, a Bajden je rekao da želi više kontakata sa vrhunskim zvaničnicima zdravstvenih agencija i pristup svim informacijama o javnom zdravlju.
- Tramp prihvatio prenos vlasti – ko će biti u Bajdenovom timu
- Šta Bajdenova pobeda znači za ostatak sveta
- Šest suđenja koja čekaju Trampa posle izbora
Pored sastanaka sa vladinim zvaničnicima, tranzicioni tim obično radi koordinaciju sa Stejtom departmentom kako bi organizovao telefonske razgovore između izabranog predsednika i stranih lidera.
Sve do sada, Bajdenov tim je morao da komunicira preko nezvaničnih kanala.
Sada će moći da koristi vladin mejl i da ima pristup bezbednim kanalima.
Posle prethodnih izbora, izabrani predsednik i njegova supruga vođeni su na turneju po Beloj kući i pitani za omiljeni dekor dok se spremaju za useljenje – mada je to više revijalno, nego zakonska obaveza.
Zašto je tranzicija odložena?
Ona obično počinje kad vladina agencija poznata kao Administracija opštih usluga (GSA) pošalje pismo u kom priznaje sledećeg predsednika.
Ali ove godine GSA je odbila da izda pismo sa priznanjem Bajdena kao pobednika sve do 23. novembra – skoro tri nedelje posle održavanja izbora.
To je blokiralo izdvajanje sredstava i drugih resursa za Bajdenov tim.
Zakonski zahtevi kad tranzicija mora da započne nisu baš jasni, što je Trampovoj administraciji pružilo nešto više prostora za traženje odlaganja dok osporava izborne rezultate.
Prema američkom zakonu, GSA mora da pokrene tranziciju kad postoji „očigledan pobednik“, mada se ne navodi tačan datum kad to mora da se desi.
Došlo je već do odlaganja ranije – 2000. godine tranzicija je bila upola kraća nego inače jer su izborni rezultati bili osporeni na sudu, mada je to bila mnogo tešnja trka nego ove godine.
Poređenja radi, Trampa je GSA priznala kao pobednika dan posle izbora 2016. godine – mnogo pre nego što su objavljeni zvanični rezultati – a on je posetio predsednika Obamu u Beloj kući dan nakon toga.
- Šta jeste, a šta nije o Srbiji govorio Džo Bajden
- Obama za BBC: Zaustavimo lude teorije zavere
- Zašto je u američkom špijunskom svetu zavladao nemir
Ko plaća sve ovo?
Cenu tranzicije pokriva kombinacija vladinog novca i privatnih fondova.
Jednom kad GSA prizna izabranog predsednika, izdvaja se oko 7 miliona dolara federalnih sredstava.
Na to se obično dodaju sredstava koja je sakupio sam izabrani predsednik.
Njujork tajms je izvestio da je Bajden početkom novembra sakupio oko 7 miliona dolara za svoju tranziciju, a od tada je od svojih pristalica zatražio još sredstava.
Sve to odlazi na plaćanje miliona dolara u troškovima koje pravi predsednička tranzicija.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
