Uspeh filma Openhajmer doveo je u žižu javnosti rad naučnika iz Novog Meksika koji su napravili prvu nuklearnu bombu.
Ali 80 godina kasnije, neki meštani tvrde da njihova priča ostaje neispričana.
„Obojica mojih deda su imala rak, moje dve bake su imale rak, moj otac je imao tri različita raka, moja sestra ima rak“, kaže Tina Kordova tužno dok lista stari foto-album u dnevnoj sobi.
„Izgubila sam računicu koliko tetaka, ujaka i rođaka je imalo rak. A moja porodica po tome nije jedinstvena.“
- Ko je bio pravi Robert Openhajmer
- Openhajmer i Ajnštajn: Složen odnos „oca“ atomske bombe i nobelovca
- Plavi bljesak: Kako je trenutak nepažnje doveo do smrtonosne nesreće u Openhajmerovom projektu „Menhetn“
Kordova živi u Albakerkiju, na oko dva sata vožnje od mesta na kom je izrađena prva atomska bomba.
Ona je jedna od „Nizvetrovaca“, što je izraz kojim se opisuju zajednice koje tvrde da su bile pogođene radijacijom iz probe Triniti, prve detonacije nuklearnog oružja na svetu u pustinji Novog Meksika.
Ovaj test je centralna tema hita Kristofera Nolana na blagajnama Openhajmer, koji prati istoimenog fizičara i njegov tim naučnika i inženjera koji su žurili da izrade ovu bombu.
Film, koji je veliki favorit za osvajanje Oskara, istražuje moralnu borbu muškaraca i žena koji su izmenili svet radom u pustinji obavljanim pod velom tajne.
Ali Kordova kaže da film ne govori ništa o zaostavštini atomske bombe sa kojom je, kako tvrdi, njena porodica živela generacijama.
Detonacija je upečatljiv trenutak u filmu, dok se naučnicima prosleđuju tamne naočare, a oni se okupljaju po vetrovitoj noći da gledaju kako njihove teorije i proračuni postaju stvarnost.
Ali nošene vetrom, prema Kordovi, stigle su i nepredviđene posledice.
„Mi čvrsto verujemo da smo bili izloženi radijaciji tokom eksplozije Trinitija, a potom i od bombi detoniranih u Nevadi“, kaže Kordova, kojoj je u 39. godini bila postavljena dijagnoza raka štitaste žlezde.
Njena 23-godišnja nećaka ima istu dijagnozu.
Kancer je drugi najveći uzročnik smrti u Sjedinjenim Američkim Državama.
Iako veza između izloženosti radijaciji i kancera nije dokazana bez svake sumnje, Kordova je dokumentovala stotine porodica sa visokom stopom ove bolesti u više generacija.
Jedan od njih je Pol Pajno, koji kaže da mu je sve postalo jasno kad je prisustvovao Kordovinoj prezentaciji o radijaciji pre nekoliko godina.
„Bilo je to brutalno saznanje koje se obrušilo na nas poput lavine“, priseća se on.
Njegova porodica je živela 56 kilometara od lokacije probne eksplozije Triniti i, poput Kordove, nekoliko rođaka mu je pokosio rak.
Njegov brat je umro od raka želuca, a njegova majka od raka kostiju.
Njegova sestra ima rak štitaste žlezde, njegova ćerka rak kože, a dve njegove tetke su imale tumor na mozgu.
Američka vlada je kasnijih godina počela da izdvaja fondove za obeštećenje za ljude u oblastima u kojima su se vršile probe, ali Novi Meksiko još uvek nije uvršćen u taj program.
To bi sada moglo da se promeni.
Rok za produžetak Zakona o odšteti za izloženost radijaciji koji obuhvata Nizvetrovce ističe u junu.
Ove nedelje je Senat izglasao predlog zakona o produžetku dvopartijskom podrškom.
On će sada biti prosleđen u Predstavnički dom, a Bajdenova administracija je prethodno nagovestila podršku izglasavanju predloga zakona.
Kad je atomska bomba bačena na Japan, ona je praktično okončala Drugi svetski rat.
Broj mrtvih opterećuje Openhajmerovu savest u filmu, ali potencijalna opasnost po ljude mnogo bliže kući je linija priče koja nije istražena.
„Filmadžije nikad nisu uvažile žrtvu ili patnju ljudi Novog Meksika“, kaže Kordova sa žaljenjem.
Na drugim mestima u državi, film se posmatra manje negativno, pogotovo u Los Alamosu, tajnom gradu u kom je Openhajmerov tim naučnika obavljao svoj posao.
Tamošnji meštani ne govore o istoriji koju razotkriva film, već o uticaju filma na privredu.
„Naš gradić je okrenut naglavačke“, kaže Tod Nikols, čiji su roditelji bili naučnici.
„Preplavljeni smo sa mnogo više posetilaca.“
Lokacija Los Alamosa je dramatična, prelepa i zabita.
Visoravni od crvene stene susreću se sa plavim nebom koliko god vam pogled seže.
To je mesto na kom najveći mozgovi iz zemlje mogu da puste mašti na volju i dolaze do naučničkih dostignuća, daleko od ljubopitljivih pogleda i distrakcija.
„Moj otac je bio nuklearni fizičar, a moja majka genetičarka“, kaže Nikols.
„A ovo je bilo sjajno, prelepo mesto za odrastanje. Ponosni smo na nauku, ponosni smo na tehnologiju.“
Openhajmerovo ime je neizbežno u ovom gradu.
Postoji Openhajmervo put, Openhajmerova statua i nekoliko Openhajmerovih murala.
Mnogi od meštana Los Alamosa su takođe bili statisti u filmu.
„Mi svakako ne glorifikujemo smrti od bombe, jer je to bila strašna, strašna situacija“, kaže Nikols.
„Ali Drugi svetski rat je bio takođe strašan.“
Danas naučnici iz Los Alamosa i dalje igraju ključnu ulogu u pravljenju komponenti za nuklearne bojeve glave.
I dok američka vlada ažurira oružje, laboratorija pojačava proizvodnju.
Ako biste zaustavili nasumičnu osobu na ulici i oslovili je sa „doktore“, verovatno ne biste mnogo pogrešili.
Stanovnici Los Alamosa imaju najviše doktorskih titula po glavi stanovnika u čitavoj zemlji.
„Moj deda je radio u laboratoriji, moja majka je radila u laboratorija, ja sam zapravo prva osoba u mojoj porodici u tri generacije koja ne radi u laboratoriji“, kaže Džerald Berns, koji radi za šankom u baru koji služi pivo po imenu Hopenhajmer.
Film je bio očigledno dobar za poslovanje – ovaj bar prodaje majice sa slikama Openhajmera i natpisom, „Nema nauke, nema piva“.
Ali šta je sa moralnim aspektom onoga što sve ovo simbolizuje?
„Mi imamo veoma slojevit i izbalansiran stav prema svemu tome“, kaže on.
„Imamo poštovanje i uvažavanje za situaciju kad stvari pođu po zlu ili kad se stvari koriste kao oružje.“
Drugi zauzimaju drugačiji stav.
U Albakerkiju, mala grupa antiratnih aktivista okupili su se za vikend na protestu zbog rada koji se nastavlja u Los Alamosu.
„Recite ne nuklearnom oružju!“, piše na plakatima. „Zabranite bombu.“
Njihovi leci osuđuju Ameriku zato što koristi tamošnju laboratoriju da obnovi trku sa nuklearnim naoružanjem.
Kordova se nada da će prašina koju je podigao film baciti novo svetlo na zdravstvene rizike za koje kaže da su očigledni i stvarni.
Bez naroda Novog Meksika, ne bi bilo istraživačkog projekta i ne bi bilo filma o Openhajmeru, kaže ona.
„Sram da ih bude, kaže ona. Imali su priliku da urade nešto zaista fantastično.“
Pogledajte video – Zašto i dalje postoji toliko nuklearnog oružja
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
