Rasizam, Srbija i Dedvud Dik: Izdavačka kuća Veseli četvrtak na udaru zbog stripa o crnom kauboju i izjava protiv rasizma

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sada cu da trazim od Veselog cetvrtka da mi budu prijatelji na FB! Sramno je kakvi se komentari pojavljuju u vezi sa nemirima u Americi, ja sam iskreno sokirana i tuzna.

2. Jao Bože ,veće sranje nisam skoro pročitao… Bilo je par komentara nekih rusofila šta li su? A ostalo je kenjenje,pa ja sam poslao jedan glup komentar u nadi da će bar intelektualci iz VČ prepoznati ironiju. Neki pijani čiča im pripretio u PP, a njima se stisla guza. Znači ne verujem,kakvi slepci.. Pa brzo angažuju novinare i bodibildere da ih brane..koliko se strah uvukao u kosti za vreme prvorođenog..pa to je strašno! Dal ima neko normalan u ovoj zemlji?

   1. koji rasizam,ubili coveka robijace zbog toga i kraj.zakon je za sve isti ma koje boje koze bili.U americi oduvek je takmicenje izmedju bele i crne rase.

3. Sve mi se čini, a i vreme će pokazati da su svetske „elite“ pronašle novu „zabavu“ koja se zove „stop rasizmu“. Licemerno je što najviše halabuču zemlje koje su svoje ekonomije i jačanje države zasnivale u dobroj meri na robovlasništvu (samim tim i rasizmu) koje je u nekima ukinuto tek polovinom 19. veka. A o segregaciji koja je trajala do maltene druge polovine 20. veka da i ne govorimo. Mi tu nemamo šta da tražimo, jer, kao što bi trebalo svima da bude poznato, Sretenjskim ustavom iz 1835. godine robovlasništvo je bilo zabranjeno, a rasizma kao državne politike nikada nije ni bilo, i nije mi jasno zašto se trudimo da se ostrašćeno petljamo u nešto čega kod nas nije bilo, i što nam kao naciji nikada nije bilo svojstveno. Kao što rekoh, posle fašizma otkrili smo novu zabavu – rasizam. Moda i „svetski trendovi“ su čudo.

   1. U motaonicama kablova (tzv. kapitalnim investicijama) uveliko vlada savremeno ropstvo u Srbiji. A rasizam u našoj zemlji se ne meri po odnosu prema crncima već po odnosu prema Romima.

      1. „Motaonice kablova“ postoje u celom svetu, a ne samo u Srbiji, jer na taj način funkcioniše „novi bolji“ svet koji smo svi tražili. „Tražili ste – dobili ste“! To bi valjda trebao da znaš.
         Drugo, kakav je to „odnos“ prema Romima? Isti kao i prema svima, ali otprilike svi zaboravljate da pre prava „idu“ obaveze, tako da prvo pojedinac sam mora da stvori neke uslove da bi ostvario pojedina prava. Da li je država i društvo krivo što jedan broj Roma NEĆE da ide u školu i NEĆE da radi? Da li imaju besplatne udžbenike i školsku opremu? Da li imaju „rezervisana“ mesta na fakultetima i višim školama? Da li im je država omogućila subvencije za zapošljavanje i započinjanje „privatnog biznisa“? DA! Da li misliš da neko treba „da ih puškom i stražarno natera“ da ostvare svoja prava? Da li si (i ako si) ikada bio u romskim selima (naseljima) u okolini Smedereva, Šapca ili Obrenovca (da ne nabrajam nazive) i video kako žive Romi koji su hteli da uče i rade? Žive (i sa punim pravom treba) bolje nego dobar deo Srbije. A klošara i neradnika ima među svim nacijama u Srbiji, i što se mene tiče ako sami ne žele, ne treba im ni pomagati. Ko god da je u pitanju. Nemoj o Romima, jer nisi u pravu.

         1. Prosečan Srbin najčešće nema Roma za prijatelja, zna se zašto. Prosečan srpski otac nikada ne bi dozvolio da mu se ćerka uda za Roma, zna se zašto. Tužne su to stvari. Ali OK, tvoje je neotuđivo pravo da živiš u zabludi.