Ukrajinski vojnici pucaju iz minobacača na liniju fronta u regionu Zaporožja

Reuters

Dok je 10 miliona Ukrajina bez struje posle raketnih udara Rusije, u Zaporožju prebrojavaju mrtve i ranjene.

„Najmanje sedam ljudi je ubijeno u napadima, a očekuje se da će taj broj rasti“, rekao je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski.

Dodao je da je ukrajinska protivvazdušna odbrana uspela da obori šest krstarećih projektila i pet dronova, kao i da se nadležni trude da učine sve da što pre normalizuju snadbevanje strujom.

Ruske snage pogodile su više energetskih postrojenja i civilnih objekata, tvrde ukrajinske vlasti.

U Kijevu je pao sneg, a mnogi u domovima nemaju grejanja ni struju, posle talasa ruskih udara na energetska postrojenja.

Bez struje su stanovnici Kijeva, Vinica, Odese i grada Sumi.

Dan 268.

  • U Zaporoškoj oblasti poginulo sedmoro ljudi u ruskim raketnim napadima, tvrde ukrajiunske vlastu
  • Bez struje 10 miliona Ukrajina, Zelenski kaže rade se da što pre normalizuju snadbevanje strujom
  • Oštećenje gasovoda Severni tok bila je sabotaža, utvrdilo švedsko tužilaštvo
  • Ukrajina je najavila produženje „sporazuma o žitu“ na četiri meseca – to je dogovoreno u Istanbulu, UN i Turska su ostali garanti
  • Raketa pale na Poljsku, poginulo dvoje ljudi, poljski predsednik kaže da je je najverovatnije ispalila ukrajinska vojska, što potvrđuje i NATO
  • Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju kojom traži od Rusije da plati ratnu odštetu Ukrajini
  • Američki Pentagon procenjuje da je u dosadašnjem toku rata poginulo oko 200.000 vojnika na obe strane i još 40.000 civila

Napad na Zaporožje

Sedmoro ljudi je poginulo kada je projektil pogodio stambeni blok u Vilnjansku, u blizini južnog grada Zaporožja, saopštilo je ukrajinsko predsedništvo.

U istom regionu, 70 granata palo je oko grada Nikopolj, ostavivši hiljade domova bez struje i vode.

Pogođeni su i pogon za proizvodnju gasa na istoku i fabrika raketa u Dnjepru.

Dalje udare na infrastrukturu – kao i povrede civila – zabeležili su zvaničnici u južnoj Odeskoj oblasti i Harkovu.

Predsednik Zelenski je rekao da Rusija ne želi mir, već da sunarodnicima donosi „samo što je moguće više bola i patnje“.

Ukrajinski lider je ponovio pozive ukrajinskim partnerima da daju punu zaštitu ukrajinskog neba, rekavši da bi to podstaklo Rusiju da okonča rat.

Moskva je pokušala da opravda nedavne udare, optužujući Kijev za „nespremnost“ da pregovara.

Šveski tužilac: „Oštećenje gasovoda Severni tok nesumnjiva sabotaža“

Švedski tužilac koji istražuje oštećenje gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2 potvrdio je da je to bila sabotaža, jer su na licu mesta pronađeni tragovi eksploziva.

Prema saopštenju tužioca Matsa Jungkvista, tokom inspekcija na mestu oštećenja gasovoda u Baltičkom moru, pronađeni su relevantni dokazi.

Krajem septembra, usled snažnih eksplozija u gasovodima Severni tok 1 i Severni tok 2, koji povezuju Rusiju i Evropu, došlo je do curenja gasa koje je bilo vidljivo sa površine Baltičkog mora.

Oštećeno je oko 50 metara gasovoda, izvestili su ranije švedski mediji.

U Evropi se incidenti na ograncima ruskog gasovoda smatraju rezultatom namernih radnji.

Rusko Ministarstvo odbrane optužilo je Veliku Britaniju za umešanost u eksplozije, što London negira.

Pogledajte video:

Curenje iz gasovoda Severni tok: Kako će „slučaj sabotaže“ uticati na životu sredinu
The British Broadcasting Corporation

Raketa koja je pala na Poljsku ispaljena iz Ukrajine, kažu iz Varšave i NATO-a

Poljska

BBC

Kao posledica sukoba Ukrajine i Rusije, raketa je u sredu pala na selo u Poljskoj u blizini granice sa Ukrajinom, ubivši dvoje ljudi.

Posle mnogo nedoumica, poljski predsednik Andžej Duda rekao je u sredu da je „vrlo, vrlo verovatno“ da su raketu ispalile ukrajinske protivvazdušne snage.

Time je potvrdio ranije informacije novinske agencije Asošiejted pres koja je, citirajući tri neimenovana američka zvaničnika, objavila da su ukrajinske snage ispalile projektile koji su pali na Poljsku na nadolazeću rusku raketu.

Reči poljskog predsednika potom je ponovio i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, dodajući da nema indicija da je raketa namerno ispaljena.

Prethodno je Džozef Bajden, američki predsednik, rekao da je „malo verovatno“ da je projektil koji je pogodio Poljsku ispaljen iz Rusije.

Iz Moskve su odmah odlučno negirali bilo kakvu odgovornost i pohvalili su Ameriku zbog uzdržane reakcije u vezi sa ovim incidentom.

Rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da je reč o ukrajinskoj, a ne ruskoj raketi.

„Fotografije delova rakete pronađene u selu Pševoduv, ruski stručnjaci vojno-industrijskog kompleksa nedvosmisleno su utvrdili kao elemente protivvazdušne vođene rakete PVO S-300. To je sistem ukrajinske vojske“, saopštio je portparol ministarstva Igor Konašenkov.

On je naglasio da su 15. novembra izvršeni udari po ciljevima ne bliže od 35 kilometara od ukrajinsko-poljske granice i da su sve rakete pogodile tačno predviđene ciljeve.

Incident u Poljskoj desio se u danu kada je Rusija u utorak izvela jedan od najvećih raketnih napada na Ukrajinu, nekoliko dana nakon što su se njene trupe povukle iz Hersona, južne regionalne prestonice.

Kijev tvrdi da je u utorak ruska vojska ispalila oko 80 raketa, a da je pogođeno oko 15 energetskih postrojenja.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.