Rusija i Ukrajina: EU usvojila novi paket sankcija prema Rusiji, vazdušna opasnost širom Ukrajine

Dan pošto je obeleženo godinu dana od početka ruske invazije na Ukrajinu, Evropska unija zvanično je usvojila deseti paket sankcija prema Rusiji i njenim državljanima, širom Ukrajine oglašavaju se sirene za vazdušnu opasnost, a granatiran je Herson.

Rusija je prećutala godišnjicu rata protiv Ukrajine, najverovatnije zbog činjenice da posle godinu dana Kremlj nije uspeo da ostvari nijedan od zacrtanih ciljeva, navodi Američki institut za proučavanje rata (ISV).

U Čečeniji je nastavljena prinudna mobilizacija, saopštio je Generalštab oružanih snaga Ukrajine, a Rusija je verovatno ostala bez borbenih dronova, saopštila je u subotu britanska odbrambena obaveštajna služba.U svom redovnom izveštaju o toku ruskog rata protiv Ukrajine, obaveštajna služba skreće pažnju da u proteklih 10 dana nije zabeležen nijedan slučaj upotrebe iranskih dronova Šahed.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski najavio je ranije da bi mogao da se sastane sa kineskim predsednikom kako bi razmotrili plan Pekinga za okončanje rata.

Istovremeno, američki predsednik Džozef Bajden navodi da u ovom trenutku nema znakova koji bi ukazivali da Kina pruža vojnu pomoć Rusiji i da ne očekuje takve korake Pekinga u budućnosti.

Kina je predstavila mirovni dokument od 12 tačaka, pozivajući zaraćene strane za pregovarački sto.

• Godinu dana od početka ruske invazije na Ukrajinu
• Pet pravaca u kojima bi mogao da se odvija rat u Ukrajini 2023.
• Šta je ruska plaćenička grupa Vagner

Pre godinu i jedan dan, Rusija je započela invaziju u punom obimu na susednu Ukrajinu, što je izazvalo najveći rat u Evropi od Drugog svetskog rata.

Od tada su desetine hiljada ljudi poginule, čitavi gradovi su uništeni i milioni su pobegli iz zemlje.

Više o tome čitajte ovde.

Zelenski o kineskoj mirovnoj inicijativi

Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine je, povodom kineskog mirovnog plana, rekao da su neki predlozi Pekinga „razumljivi“, a neki nisu.

„Ali to je nešto“, dodao je on na konferenciji povodom godišnjice od početka rata u Ukrajini.

„Kina je navela šta misli. Verujem da to što je Kina počela da govori o Ukrajini nije loše. Ali pitanje je šta sledi posle tih reči“, naveo je Zelenski.

On je dodao da planira da se sretne sa predsednikom Si Đinpingom, i da bi to bilo korisno za obe zemlje i globalnu bezbednost.

„Koliko ja znam, Kina poštuje istorijski integritet“, naveo je Zelenski.

Kina je objavila dokument od 12 tačaka u kojem detaljno iznosi stav o ratu u Ukrajini i poziva na prekid neprijateljstava i mirovne pregovore.

Posle svake tačke sledi paragraf koji objašnjava stav Kine, ali ne daje konkretne predloge o tome na koji način bi kineski stavovi trebalo da se postignu.

U dokumentu se navodi poštovanje suvereniteta svih zemalja, napuštanje hladnoratovskog mentaliteta, prekid neprijateljstava, nastavak mirovnih pregovora, rešavanje humanitarne krize, zaštita civila i ratnih zarobljenika, očuvanje bezbednosti nuklearnih elektrana, smanjenje strateških rizika, olakšavanje izvoza žitarica, zaustavljanje jednostranih sankcija, održavanje industrijskih i lanaca snabdevanja stabilnim, kao i promovisanje postkonfliktne obnove.

Solidarnosti i podrška Ukrajini u zemljama širom sveta

U Londonu je u subotu održan marš solidarnosti sa Ukrajinom u organizaciji Ruske demokratske zajednice. Kolona je krenula iz centra britanske prestonice ka ruskoj ambasadi.U petak uveče, na godišnjicu ruske invazije na Ukrajinu, aktivisti zajednice projektovali su antiratne parole i odlomak iz baleta Labudovo jezero na zgradu ruske ambasade.

Širom sveta u petak su održane akcije solidarnosti sa Ukrajinom, na dan prve godišnjice ruske invazije na Ukrajinu.

U gradovima širom sveta, u Briselu, Parizu, Sidneju, Londonu zgrade sjaje žuto-plavo, ljudi na ulicama nose transparente s porukama mira.

Nekoliko skupova organizovano je i u Beogradu, glavnom gradu Srbije.

Ukrajina: „Naših 10 velikih pobeda u godini rata“

Ministarstvo odbrane Ukrajine objavilo je listu 10 najvećih pobeda Oružanih snaga i građana u prvoj godini rata.

Prema ukrajinskoj vojnoj komandi, na tom spisku su između ostalog:

• uspešna odbrana Kijeva, Černigova, Sumija i Harkova u februaru-aprilu 2022.
• masovni otpor civila ruskoj vojsci na teritorijama koje je Moskva privremeno okupirala
• povlačenje ruskih trupa iz Kijevske, Černigovske i Sumske oblasti u martu-aprilu 2022.
• uništenje vodećeg broda ruske Crnomorske flote, raketne krstarice „Moskva“ – u aprilu 2022. (o tome pročitajte ovde)
• izbacivanje ruskih jedinica sa Zmijskog ostrva u Crnom moru – jun 2022 (više o tome pročitajte ovde)

Dan 367.

• Više od 8.000 civila poginulo u Ukrajini od početka rata – Ujedinjene nacije
• Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju
• Evropska unija usvojila desti paket sankcija
• U novoj rezoluciji, UN pozvale Rusiju da odmah povuče trupe iz Ukrajine
• Kina predstavila mirovni plan, pozivajući Rusiji u Ukrajinu za pregovarački sto
• Vazdušna opasnost širom Ukrajine, granatiran Herson
• Ruska nafta je prestala da dotiče u Poljsku preko naftovoda Družba, izjavio je Danijel Obajtek, predsednik uprave poljske rafinerije nafte PKN Orlen
• U Londonu održan marš solidarnosti sa Ukrajinom u organizaciji Ruske demokratske zajednice.
• Ukrajinske vojne vlasti tvrde da je od početka rata Rusija izgubila oko 143.000 vojnika

Novi paket sankcija Evropske unije

Deseti paket sankcija, koji je Evropska unija zvanično usvojila u subotu, pogodio je više od 120 pravnih i fizičkih lica, a takođe je proširio listu robe dozvoljene za izvoz iz Rusije.

Na listi je 96 organizacija povezanih sa izvozom robe dvostruke namene.

Ograničenja se odnose na izvoz osnovnih tehnologija i industrijskih dobara: elektronike, vozila i rezervnih delova, građevinskih proizvoda, koji se mogu slati za potrebe ruske vojske.

Pod sankcije je po prvi put potpalo sedam iranskih proizvođača dronova, koje je Rusija koristila u vojnim operacijama u Ukrajini.

Na listi su i tri ruske banke, čija će imovina u Evropi biti zamrznuta, biće im zabranjeno i da daju sredstva i ekonomske resurse. O kojim bankama je reč, u saopštenju se ne precizira.

Brisel je uveo zabranu obezbeđivanja kapaciteta za skladištenje gasa za Ruse, čineći izuzetak za LNG infrastrukturu. Ove mere će pomoći u zaštiti bezbednosti snabdevanja EU gasom i izbegavanju manipulacije ruskim tržištem, navodi se u saopštenju.

EU će nastaviti da povećava pritisak na Rusiju i nastaviće to da čini sve dok Ukrajina ne bude oslobođena „brutalne ruske agresije“, navodi se u saopštenju.

U međuvrmeenu, ruska nafta je prestala da dotiče u Poljsku preko naftovoda Družba, izjavio je Danijel Obajtek, predsednik uprave poljske rafinerije nafte PKN Orlen.

Kompanija je u potpunosti spremna za situaciju i obezbeđuje snabdevanje sirovinama, uverio je on.

„Samo 10 odsto nafte dolazi iz Rusije i mi ćemo je zameniti naftom iz drugih izvora“, napisao je Danijel Obajtek na Tviteru.

Ruska tišina na godišnjicu početka invazije

Rusija je prećutala godišnjicu početka rata protiv Ukrajine, najverovatnije zbog činjenice da posle godinu dana Kremlj nije uspeo da ostvari nijedan od zacrtanih ciljeva, navodi Američki institut za proučavanje rata (ISV).

Uprkos činjenici da se ruski predsednik Vladimir Putin više puta javne obraćao tokom protekle nedelje, 24. februara je elokventno ćutao.

Odluka da se ne komentariše godišnjica invazije na Ukrajinu možda je posledica činjenice da Rusija nije ostvarila značajnije teritorijalne dobitke od jula prošle godine, pišu analitičari ISV u dnevnom rezimeu.

Vazdušna opasnost širom Ukrajine

Kako proizilazi iz podataka zvaničnog ukrajinskog resursa za uzbunjivanje građana, širom Ukrajine bez izuzetka u subotu je proglašena uzbuna za vazdušni napad.

Troje meštana Hersona hospitalizovano je u subotu nakon granatiranja grada, rekao je šef kabineta predsednika Ukrajine Andrij Jermak.

Među žrtvama su i dva radnika regionalne hitne spasilačke službe, saopštila je regionalna uprava Hersona.

Godinu dana od početka invazije, žestoke borbe su koncentrisane na istoku Ukrajine.

Najkrvaviji sukobi su oko grada Bahmuta, navodi ukrajinska vojska.

Žrtve su toliko velike da komandanti obe vojske nazivaju Bahmut „mlinom za meso“.

Ruske snage i plaćenici grupe Vagner već nedeljama pokušavaju da opkole grad.

• Malo po malo, Rusi pobeđuju u Bahmutu

Mnogi analitičari kažu da je bitka za Bahmut deo ruske prolećne ofanzive koja je već u toku.

Majkl Kofman iz američkog Centra za pomorsku analizu kaže da je ofanziva počela pre oko tri nedelje.

Do sada su, kaže, ruski uspesi bili „nezadovoljavajući“.

Ruske snage pokušavaju da razbiju i ukrajinske odbrambene linije oko Kremene, navodi Institut za proučavanje rata.

Prema rečima Kirila Budanova, portparola ukrajinske vojne obaveštajne službe, na jugu, oko Vugledara, ruske snage su se prebacile sa artiljerijskih i mehanizovanih napada na pešadijske napade.

On kaže da bi promena taktike mogla biti znak da nema artiljerijskih granata i oklopnih vozila.

Izveštaji sugerišu da su ukrajinske linije oko Bilorivke i Avdijevke pod intenzivnim pritiskom, ali se za sada drže.

Pogledajte video:

Šta kažu Ukrajinci posle godinu dana rata?

Alis Kadi, dopisnica iz Kijeva

Olga Čečiotkina u četvrtak nije dobro spavala, plašeći se današnjeg ruskog napada.

Ali, kaže ona, godinu dana od početka rata to nije ništa novo.

„Svaka noć je ovakva. Svako jutro se budim i brinem da će se nešto desiti“, kaže mi ona.

Ova 61-godišnjakinja je iz Lisičanska na istoku zemlje i prošle godine je utočište našla u glavnom gradu Kijevu.

Ne zna da li je njen dom uništen.

Upitana kakva je bila prošla godina, odgovorila je: „Sigurno nije dobra. Ali moja ćerka i unuka su sa mnom i još smo živi, tako da je to dobro.“

„Imam velike planove kada pobedimo“

Dopisnica BBC-ja iz Kijeva Alis Kadi na Sofijskom trugu u Kijevu razgovarala je sa vojnikom Olegom Martimjanovim.

On kaže da je Ukrajina svakodnevno na udaru već godinu dana i da ga sada ne brine bilo kakva eskalacija.

Upitan kada misli da će se rat završiti, on mi kaže: „Ne znam koliko brzo, ali sam siguran da ćemo pobediti“.

„Imam velike planove sa devojkom“, dodaje on, osmehujući se.

„Ništa više ne može da me iznenadi“

Ispred zaplenjenih ruskih vojnih vozila izloženih u centru Kijeva, Ana Dovgopolova stoji sa buketom cveća u bojama ukrajinske zastave.

Cveće je donela da ga položi u znak sećanja na prijatelja koji je poginuo u borbama u Bahmutu.

Ana kaže da se ne plaši ruskih napada.

„Sada ništa više ne može da me iznenadi“, kaže ova 32-godišnjakinja.

Kina poziva zaraćene strane na pregovore

Kina je pozvala na nastavak mirovnih pregovora kako bi se okončao rat u Ukrajini, pošto se i dalje predstavlja kao neutralna strana u sukobu.

U dokumentu od 12 tačaka, Peking je naglasio protivljenje upotrebi nuklearnog oružja.

U prvoj tački se poziva na poštovanje suvereniteta svih država.

Peking poziva i da se napusti „hladnoratovski mentalitet“ tako što će ukinuti „sve jednostrane sankcije koje nije odobrio Savet bezbednosti UN“.

U dokumentu se između ostalog traži i da se odmah prekinu neprijateljstva, da počne rešavanje velike humanitarne krize, kao i da se zaštite sva nukelarna postrojenja.

Amerika i njeni saveznici kritikuju Kinu što odbija da osudi rusku invaziju.

Američki predsednik Džozef Bajden rekao je da u ovom trenutku nema znakova koji bi ukazivali da Kina pruža vojnu pomoć Rusiji i da ne očekuje takve korake Pekinga u budućnosti.U podužem intervjuu za Ej-Bi-Si, Bajden je rekao: „Ne očekujem – to još nismo videli – ali ne očekujem velike inicijative Kine da obezbedi oružje Rusiji“.

Bajden je rekao i da je o ovoj temi i mogućim ekonomskim posledicama govorio na sastanku sa kineskim predsednikom Si Đinpingom prošlog leta i jasno mu stavio do znanja da SAD u ovom slučaju neće ostati ravnodušne.

• Kakvu podršku Kina pruža Rusiji
• Rusija se povlači iz sporazuma o kontroli nuklearnog naoružanja: Putin

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]