ukrajina

ROMAN PILIPEY/EPA-EFE/REX/Shutterstock

Evropska komisija, izvršno telo briselske administracije, procenjuju štetu u Ukrajini na 600 milijardi dolara i poručuje da će primorati Rusiju da plati.

Iz Evropske komisije je saopšteno i da je 100.000 ukrajinskih vojnika poginulo ili ranjeno od početka rata 24. februara.

Ursula fon der Lajen, šefica Evropske komisije, poručila je da će evropske strukture učiniti sve da Rusija plati štetu, sredstvima ruskih oligarha i imovinom njene centralne banke.

Dodala je i da će Evropska komisija raditi sa Međunarodnim krivičnim sudom na stvaranju specijalnog tribunala za istragu ruskih ratnih zločina.


Dan 279.

  • Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju
  • Oko 100.000 ukrajinskih vojnika poginulo i ranjeno od 24. februara, saopštila Evropska komisija
  • Prema podacima Evropske komisije, Ukrajina pretrpela od ruske agresije je oko 600 milijardi evra
  • NATO je obećao oružje Ukrajini na samitu u Bukureštu
  • Moldavci upozoreni na nove nestanke struje ukoliko se nastave ruski napadi na Ukrajinu
  • Snimak egzekucije ruskih vojnika koji su se predali izgleda autentično – UN
  • Više od 15.000 ljudi nestalo je tokom rata u Ukrajini, rekao je predstavnik Međunarodne komisije za nestala lica

mapa

BBC

„Želim da živim“ – dežurna linija za ruske vojnike koji žele da se predaju

Iz ukrajinske vlade saopšten je plan za ruske vojnike koji žele da se predaju ukrajinskim snagama.

Inicijatori projekta „Želim da živim“, započetog u septembru, kažu da dobijaju do 100 upita dnevno.

Pozivanjem dežurne linije ili unosom detalja preko aplikacija za slanje poruka, vojnici iz ruskih trupa mogu da dogovore najbolji način da se predaju ukrajinskoj strani.

Zvaničnici u Kijevu kažu da su imali više od 3.500 kontakata sa ruskim vojnicima, kao i sa njihovim porodicama.

Došlo je do očiglednog povećanja otkako je ruski predsednik Vladimir Putin mobilisao stotine hiljada rezervista i otkako se ruska vojska povukla iz Hersona, južne ukrajinske regionalne prestonice.

BBC-ju su dostavljeni snimci nekih poziva.

ruke na tastaturi

Getty Images

U maloj kancelariji srećemo Svetlanu (nije joj to pravo ime), koja svakodnevno razgovara sa ruskim vojnicima.

Oni mogu ili da stupe u kontakt preko telefona ili na većini aplikacija za slanje poruka, kao što su Telegram i Vocap.

Objašnjava da tokom večeri ima najviše upita, kada vojnici imaju više slobodnog vremena i mogu da se iskradu i obave poziv.

„Pre svega, čujemo glas, uglavnom muški“, objašnjava ona.

„Često su očajni, frustrirani i ne razumeju u potpunosti kako funkcioniše telefonska linija ili je to samo nameštaljka“,

„Postoji i radoznalost jer mnogi zovu da se ne predaju, već da saznaju kako to izgleda ako zatreba. Svaki put je drugačije“, kaže Svetlana.

Svetlana ne sme da nam kaže koliko je Rusa do sada pomogla, niti kako se to tačno dešava.

Samo ih upućuje na lokaciju, pre nego što dobiju dalja uputstva.

Kaže i da neki ruski vojnici pozivaju samo da bi ih provocirali, iako ne misli da svi veruju u neosnovane tvrdnje Kremlja da Ukrajinom upravljaju nacisti.

„Ne možemo da sudimo celoj zemlji“, kaže ona.

„Većina njih je zabrinuta za sopstvene živote“, kaže Svetlana.

Supruga ukrajinskog predsednika u Londonu: „Ruski vojnici siluju naše žene“

Olena i Kamila

Getty Images

Britanska kraljica supruga Kamila organizovala je prijem u Bakingemskoj palati kojem u između ostalog prisustvovale i supruga ukrajinskog predsednika Olena Zelenski, belgijska kraljica Matilda, jordanska kraljica Ranija i danska princeza.

Razgovorale su o potrebi skretanja pažnje na nasilje nad ženama i devojčicama.

Supruga ukrajinskog predsednika iznela je tvrdnju da ruski vojnici u Ukrajini siluju žene na okupiranim teritorijama.

Prema njenim rečima, najmlađa žrtva nasilja ima četiri godine, najstarija 85 godina.

Zelenska je u utorak pozvala poslanike britanskog paralamenta da „ujedine svet“ i pomognu u okončanju sukoba sa Rusijom.

U obraćanju poslanicima donjeg doma britanskog parlamenta, ona je uporedila rusko bombardovanje ukrajinskih gradova sa nacističkim bombardovanjem Velike Britanije tokom Drugog svetskog rata.

„Vi se tada niste predali, a mi sada nećemo predati“, rekla je ona.

Zelenska je u poseti Velikoj Britaniji kako bi prenela teška iskustva ukrajinskog naroda, od kojih se milioni suočavaju sa oštrom zimom sa redovnim isključenjima struje, planiranim i neplaniranim.

Nastavljaju se žestoke borbe i na južnom i na istočnom frontu zemlje, a sukob je ušao u deveti mesec.

Tokom obraćanja, Zelenska je pokazala fotografije za koje je pojasnila da prikazuju uticaj ruskih vazdušnih udara, koji su izazvali nestanak struje u većim gradovima, među kojima i glavni grad Kijev, kao i Lavov, Zaporožje i Harkov.

„Vaše ostrvo je preživelo vazdušne napade koji su bili identični onima kojim Rusija pokušava da nas baci na kolena“, rekla je Zelenska britanskim poslanicima.

Olena Zelenska alongside Speaker Lindsay Hoyle

PA Media
Olena Zelenska u Donjem domu britanskog Parlamenta

Kako su ruski napadi oštetili energetsku infrastrukturu Ukrajine

Ruska vojska se poslednjih nedelja usredsredila na ukrajinske energetske objekte, skladišta goriva i vode.

Vazdušni napadi naneli su veliku štetu električnoj mreži, kažu iz ukrajinskog državnog energetskog preduzeća Ukrenergo i dodaju da trenutno ne mogu da odgovore na 50 odsto potražnje.

Pogođene su termoelektrane širom zemlje – od glavnog grada Kijeva do Odese na jugu i Vinice na zapadu, a tri nuklerne elektrane bile su isključene sa sistema dva dana zbog granatiranja.

Ukrajina, napadi na energetski sistem

BBC

Više o ovoj temi pročitajte ovde.


Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.