Rusija i Ukrajina: Nastavlja se granatiranje Nikopolja i Harkova, kao i borbe u pravcu Bahmuta, Berluskoni odbio sastanak sa Zelenskim

Dok se nastavlja granatiranje Nikopolja i Harkova, kao i borbe u pravcu Bahmuta, bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni izjavio je da se ne bi sastajao sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim, ako bude na čelu vlade.

Berluskoni trenutno nema funkciju u italijanskom kabinetu, ali je lider stranke Napred Italija, koja je deo vladajuće koalicije.

Novinari su zamolili Berluskonija da prokomentariše sastanak aktuelne italijanske premijerke Đorđije Meloni i Zelenskog tokom samita u Briselu prošle nedelje.

„Ja – da razgovaram sa Zelenskim? Da sam premijer, nikada ne bih išao tamo“, rekao je Berluskoni.

• Posle tenkova, priča se i o avionima: Hoće li ih Zapad poslati Ukrajini
• Nemačka odlučila: Šalje tenkove ukrajinskoj vojsci
• Da li je tenk oružje za staro gvožđe
• Zašto Ukrajina traži stotine tenkova od Zapada

Vlasti Hersona i Sumske oblasti saopštile su ruske trupe granatirale ove oblasti.

Kako je saopštilo gradsko veće Hersona, u nedelju, tokom dana, ruska vojska je granatirala grad 20 puta, oštećena je zgrada bioskopa i koncertne sale Jubilej, morska luka Herson i centralni trg.

Dan 355.

• Nastavlja se granatiranje Nikopolja i Harkova
• Berluskoni odbio sastanak sa Zelenskim
• Američke vlasti su izdale saopštenje u kojem pozivaju američke državljane da ne putuju u Rusiju i nalažu onima koji su već u zemlji da je odmah napuste
• Finska još nije odlučila da pošalje tenkove Leopard u Ukrajinu
• Ukrajinci tvrde da u februaru dnevno gine više od 800 ruskih vojnika
• Vlasnik plaćeničke vojske Vagner rekao je da su njegovi jurišnici zauzeli selo pokraj Bahmuta
• Savetnik ukrajinskog pregovora kaže da pregovori sa Rusiojom sada ne dolaze u obzir
• Ukrajina tvrdi da su projektili leteli iznad Rumunije i Moldavije, Rumunija kaže da nije narušen njen vazdušni prostor
• Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da ne isključuje isporuku borbenih aviona Ukrajini, ali je prioritet „brže“ i „korisnije“ oružje
• Andžej Duda, predsednik Poljske, doveo je u pitanje slanje borbenih aviona Ukrajini, rekavši za BBC: „To nmalo nije laka odluka“
• Rusi su počeli veliku ofanzivu u regionu Luganska, kažu američki vojni analitičari
• Zapadni izvori iznose tvrdnju da Rusija neće imati dovoljno snage, ljudstva i municije za veliku ofanzivu niti za značajnu promenu toka rata
• Mađarska se protivi ideji da EU uvede deseti paket sankcija Rusiji, kao i svim ostalim EU sankcijama, jer nisu pomogle da se dostigne mir u Ukrajini, ali su zato naškodili evropskoj ekonomiji, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto
• Procenjuje se da su od početka rata gubici Rusije u Ukrajini blizu 200.000 ubijenih i ranjenih, navodi se u analizi Njujork tajmsa, dok zvanične ukupne brojke ruska strana retko saopštava
• Generalno tužilaštvo Ukrajine navelo da je od početka rat u Ukrajini stradalo 461, a povređeno više od 922 deteta.
• Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju

Šta se dešava na frontu kod Bahmuta

Orla Gerin, BBC dopisnica

Odmah pošto pređemo put, iza nas, na drugoj strani ulice, eksplodiraju dve ruske granate.

Imamo vremena da se okrenemo da vidimo oblake crnog dima i trčimo dalje.

Da li su ovi hici bili nasumični ili su bili usmereni posebno na nas?

To ne možemo sa sigurnošću znati, ali sve što se kreće u Bahmutu postaje meta – bilo da je to vojna ili civilna.

Granatiranje u oba smera ne prestaje satima. Nad našim glavama tutnji ruski borbeni avion.

Najbliži položaji ruske vojske udaljeni su samo dva kilometra.

U nekim delovima grada ulične borbe su već u toku, ali ukrajinska vojska i dalje drži Bahmut, uprkos hladnoći i nestašici municije.

„Nedostaje nam sva municija, a posebno artiljerijske granate“, kaže kapetan Mihail iz 93. mehanizovane brigade.

„Jedna od glavnih lekcija ovog rata je kako se boriti sa ograničenim resursima“, dodaje.

Jasno vidimo kakvi su problemi sa municijom kada ukrajinske trupe pucaju na ruske položaje iz minobacača od 60 milimetara.

Finska još nije poslala tenkove u Ukrajinu

Finska još nije donela konačnu odluku o slanju nemačkih tenkova Leopard u Ukrajinu, rekla je premijerka Sana Marin.

Ona je naglasila da je, pošto Finska deli granicu sa Rusijom, njen stav „malo drugačiji“ od onog u drugim zemljama.

Ministarstvo odbrane Nemačke saopštilo je da je početkom februara da je izdata dozvola nemačkim proizvođačima oružja za izvoz tenkova Leopard u Ukrajinu.

Očekuje se da će ukrajinskim snagama biti isporučeno do 178 tenkova.

Velika smrtnost i nadiranje ruskih plaćenika ka Bahmutu

Prema ukrajinskim tvrdnjama, ruski vojnici umiru najviše do sada, više nego u bilo kom trenutku od prve nedelje invazije.

Iako ne mogu da potvrde ove tvrdnje, britanski obaveštajci kažu da su trendovi „verovatno tačni“.

Prema ukrajinskim podacima, koje je istakla Velika Britanija, 824 ruska gubitka dnevno je više od četiri puta veća od stope prijavljene u junu i julu, kada su oko 172 ruska vojnika umirala svakog dana.

Ukrajinska vojska tvrdi da je od početka invazije poginulo 137.780 ruskih vojnika.

Povećanje bi moglo biti posledica prolećne ofanzive ruskih snaga na istoku zemlje.

Neke od najžešćih borbi vode su se oko Bahmuta na istoku zemlje.

U nedelju je šef ruskih Vagnerovih plaćeničkih snaga rekao da je grupa zauzela naselje u blizini razorenog grada.

„Danas su Vagnerovi jurišni odredi zauzeli naselje Krasna Gora“, rekao je na Telegramu šef Vagnera Jevgenij Prigožin.

On je objavio i fotografiju Vagnerovih pripadnika u tom selu:

Poljska okleva u vezi sa donošenjem odluke o slanju borbenih aviona Kijevu

„To je vrlo ozbiljno pitanje i nimalo laka odluka“, rekao je Andžej Duda, predsednik Poljske u razgovoru za BBC, o eventualnom slanju aviona tipa F-16.

Posle borbenih tenkova, koje su zapadni saveznici obećali Kijevu u narednim mesecima, sada Ukrajina želi i borbene avione, kako bi, tvrdi, ne samo odbila rusku agresiju, već i povratila sve zauzete teritorije.

„Dajte nam krila za slobodu“, poetski se izrazio ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski prošle nedelje tokom poseta evropskim prestonicama.

Ipak, iako je Poljska jedna od zemalja koja najglasnije podržava Ukrajinu i obavezala se da pošalje više oružja, za borbene avione je stvar drugačija.

Duda kaže da bi slanje aviona F-16 predstavljalo „ozbiljan problem“ jer, sa manje od 50 aviona u poljskom vazduhoplovstvu, „nemamo dovoljno… i trebalo bi nam mnogo više njih“.

Naglasio je i da borbenim avionima, poput F-16, treba „veoma ozbiljno održavanje“ tako da „nije dovoljno samo poslati nekoliko aviona“.

Više o želji Ukrajine za borbenim avionima pročitajte ovde.

Ruske rakete zašle u vazdušni prostor članica NATO-a, kažu iz Kijeva

Ruski projektili Kalibr ispaljeni na ukrajinskoj teritoriji prošle su kroz vazdušni prostor Rumunije, članice NATO alijanse, kao i Moldavije, tvrdi Valeri Zalužni, komandant Oružanih snaga Ukrajine.

Rakete su ispaljene sa broda u Crnom moru, kaže.

„Danas u 10.18 dve ruske Kalibar rakete prešle su granicu Ukrajine i Moldavije.

„Otprilike oko 10.33, one su prešle i granicu sa Rumunijom. Posle toga, ponovo su se vratile u vazdušni prostor Ukrajine na tromeđi između ovih zemalja“, saopštio je Zalužni putem platforme Telegram.

Ukrajinske vazduhoplovne snage saopštile su da je u „masovnom“ napadu u petak ispaljena 71 raketa, od kojih je oborila 61.

Zelenski je rekao da projektili predstavljaju „kolektivnu bezbednost“

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, za BBC je rekao da je to pitanje za Ministarstvo odbrane koje tek treba o tome da se izjasni.

Ministarstvo odbrane Rumunije je saopštilo da je ruska raketa preletela 35 km od granice zemlje bez narušavanja vazdušnog prostora Rumunije.

Iz Ministarstva odbrane Moldavije su potvrdili da je projektil koji se kretao u pravcu Ukrajine prešao delom njihove teritorije.

Posle incidenta, ruski ambasador u Kišinjevu Oleg Vasnjecov je pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova Moldavije „da ukaže ruskoj strani na neprihvatljivo kršenje našeg vazdušnog prostora“, navodi se u saopštenju moldavskog ministarstva spoljnih poslova.

Ovakav je bio odnos vojne moći Ukrajine i Rusije uoči rata:

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]