Rusija i Ukrajina: Novi raketni napadi, bivši radnik britanske ambasade u Moskvi osuđen kao ruski špijun

Ruska vojska nastavila je sa raketnih napadima na gradove širom Ukrajine, pogođeni su infrastrukturni i stambeni objekti, a ima i žrtava.

U Bahmutu, gradu u kojem se vode teške borbe se i ​​dalje nalazi 6.000 civila, kaže Irina Vereščuk, zamenica ukrajinskog premijera.

Pre ruske invazije, u Bahmutu je živelo više od 70 hiljada ljudi. U proteklih nekoliko meseci vode se teške borbe na periferiji grada.

Bivši radnik obezbeđenja u ambasadi Velike Britanije u Berlinu, Dejvid Balantajn Smit osuđen je na 13 godina zatvora zbog špijunaže u korist Rusije.

Smit je priznao da je prosleđivao tajne informacije ruskim vlastima.

Iz tužilaštva kažu da je bio motivisan novcem i mržnjom prema Velikoj Britaniji, ali Smit tvrdi da je jednostavno želeo da „neprijatno i osramoti“ ambasadu i da je u to vreme patio od depresije.

• Posle tenkova, priča se i o avionima: Hoće li ih Zapad poslati Ukrajini
• Nemačka odlučila: Šalje tenkove ukrajinskoj vojsci
• Da li je tenk oružje za staro gvožđe
• Zašto Ukrajina traži stotine tenkova od Zapada

Letonski parlament usvojio je odluku da automobili zaplenjeni od pijanih vozača budu predati ukrajinskoj vojsci.

„Vozila oduzeta pijanim vozačima možemo prodati, predati na reciklažu ili rastaviti za rezervne delove, ali vidimo da bi u sadašnjim uslovima bila korisna podrška narodu Ukrajine“, rekao je Rajmonds Bergmanis, predsednik parlamentarne komisije za odbranu, unutrašnje poslove i prevenciju korupcije.

Dan 359.

• Novi napadi na Ukrajinu, ima nastradalih i ranjenih, najžešće borbe oko Bahmuta
• Zelenski odbacuje mogućnost da sa Putinom pravi mirovni sporazum, u zamenu za ustupanje ukrajinskih teritorija
• Letonija šalje zaplenjene automobile u Ukrajinu
• Lukašenko upozorava da je spreman da uđe u rat, ako Belorusije bude napadnuta
• Počela obuka ukrajinskih vojnike za upravljanje glavnim borbenim tenkovima Leopard 2 u Nemačkoj
• Predsednica Moldavije optužila Rusiju da priprema državni udar
• Generalno tužilaštvo Ukrajine navelo da je od početka rat u Ukrajini stradalo 461, a povređeno više od 922 dece
• Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju

Lukašenko upozarava da bi Belorusija mogla da se pridruži Rusiji, ako bude napadnuta

Stiv Rozenberg, BBC urednik za Rusiju, iz Minska

Malo ljudi poznaje Vladimira Putina tako dobro kao Aleksandar Lukašenko.

Autoritarni lider Belorusije čvrst je saveznik Kremlja i podržava ono što Putin naziva „specijalnom vojnom operacijom“, a većina sveta naziva ratom Rusije u Ukrajini.

Od invazije na Ukrajinu pre godinu dana, Putin nije seo sa zapadnim novinarima.

Ali u četvrtak u Minsku, Lukašenko je odgovarao na pitanja male grupe stranih medija, među kojima je bio i BBC.

„Prošle godine ste dozvolili da se vaša zemlja koristi kao teren za invaziju Rusije“, podsetio sam gospodina Lukašenka.

„Da li ste spremni da to učinite ponovo?“

„Da, spreman sam“, odgovorio je.

„Spreman sam da ponovo obezbedim [teritoriju]. Takođe sam spreman da ratujem, zajedno sa Rusima, sa teritorije Belorusije.

„Ali samo ako neko – makar i jedan jedini vojnik – uđe na našu teritoriju odatle (iz Ukrajine) naoružan da ubija narod.“

Vojna saradnja između Rusije i Belorusije je u porastu, uz zajedničke vežbe i formiranje zajedničke vojne grupe.

Ali do sada je beloruski lider izbegavao da pošalje trupe u Ukrajinu da se bore zajedno sa ruskim snagama.

• Traktor na poklon Putinu za 70. rođendan
• Pridružićemo se Rusiji u ratu ukoliko nas napadnu: Lukašenko
• Da li bi Belorusija mogla da uđe u ruski rat sa Ukrajinom
• Ko je Aleksandar Lukašenko – „poslednji diktator u Evropi“

Zelenski: „Kompromis s Putinom? Ne“

Zelenski je poručio da bi Ukrajinu teritorijalni kompromis oslabio kao državu, iako nema ništa protiv kompromisa.

„Ne radi se o kompormisu kao takvom. Zašto bismo se toga plašili? U životu svakog dana činimo milione kompromisa.

„Pitanje je: sa kim? Sa Putinom? Ne. Pošto ne postoji poverenje. Dijalog sa njim? Ne, jer nema poverenja“.

Kako je rekao, predviđena prolećna ofanziva ruskih snaga već je počela i da se ruski napadi već odvijaju iz nekoliko pravaca.

Ipak, on smatra da ukrajinske snage i dalje mogu da se odupiru napredovanju ruskih trupa sve dok ne budu spremne da pokrenu kontraofanzivu, ponavljajući poziv Zapadu da Ukrajini pošalje još vojne pomoći.

Odgovorio je i na izjavu Lukašenka, navodeći da bi dozvola Rusiji da koristi Belorusiju kao polazište za napad bila bi „ogromna greška“.

„Nadam se da se (Belorusija) neće pridružiti ratu.

„Ako se pridruži, mi ćemo se boriti i preživeti“, rekao je Zelenski.

Baloni kao lažne mete za ukrajinsku PVO

Pol Kirbi i Kris Partridž, BBC stručnjak za oružje

Za to vreme u Ukrajini se nastavljaju borbe, kako na zemlji tako i u vazduhu.

Ukrajinska vojska saopštila je da je Rusija u četvrtak ispalila 36 krstarećih projektila, a da su dan ranije radari uočili šest balona iznad Kijeva.

Ukrajina napominje da je došlo do promene u ruskoj taktici, što se očigledno odnosi na balone iznad Kijeva.

Većina balona je oborena, saopštila je kijevska vojska, dodajući da ih pokreće energija vetra.

Slike koje kruže društvenim medijima pokazuju nesofisticiran dizajn, sa strukturom u obliku krsta koja odašilje radarske signale, a visi na kablu ispod balona.

Ovi lako uočljivi baloni sa reflektorima primećeni su poslednjih dana i iznad istočnog regiona Dnjepropetrovska.

„Ovi objekti bi mogli da nose i određenu izviđačku opremu“, rekao je portparol vazduhoplovnih snaga Jurij Inat.

„Baloni su lansirani da otkriju i iscrpe naše snage PVO“, dodao je.

Oni mogu da zbune protivvazdušnu odbranu da na njih ispali skupe rakete zemlja-vazduh na takozvane „lažne mete“.

Stoltenberg: „Putin se sprema za nastavak rata“

„Putin se priprema za nastavak rata i nove napade i važno je da NATO članice pruže još podrške Ukrajini“, rekao je šef NATO-a Jens Stoltenberg novinarima u Briselu tokom dvodnevnog samita članica Alijanse.

Trenutno se u Ukrajini nalazi 97 odsto ruske vojske, procene su koje je izneo britanski ministar odbrane Ben Volas.

Kako je rekao za BBC, oni se „iscrpljuju kao u Prvom svetskom ratu“, ali isključuje mogućnost slanja borbenih aviona ukrajinskim snagama u skorije vreme.

Rat u Ukrajini će se „verovatno“ nastaviti bar do sledeće godine, navodi stručnjak britanskog istraživačkog centra za odbranu i bezbednost.

Rat će potrajati verovatno bar do sledeće godine

Kako se bliži godišnjica ruske invazije, profesor Malkolm Čalmers, zamenik direktora Kraljevskog instituta ujedinjenih službi (RUSI), kaže da Zapad treba da podrži kontraofanzivu Ukrajine u narednim mesecima.

Time bi se, smatra, osiguralo da Kijev bude „dobro pozicioniran da vodi dugi rat, jer su šanse da se ovaj rat završi ove godine prilično male“, rekao je za BBC Radio 4.

Ni Ukrajina ni Rusija trenutno nemaju prednost u odnosu na onog drugog, kaže on.

Analizirajući ruske uspehe na frontu, on kaže:

„To ne liči ništa na zauzimanje ukrajinske teritorije velikih razmera koje smo videli u početnim fazama invazije, ne samo zato što su Ukrajinci sada mobilisani i pripremljeni, već se veoma bore za sopstvenu teritoriju“.

„Jasno je i da Rusija gubi mnogo ljudi i mnogo opreme i sad je pravo pitanje koliko daleko može da izdrži ofanzivu tokom dužeg perioda“, istakao je Čalmers.

Ovakav je bio odnos vojne moći Ukrajine i Rusije uoči rata:

Studentkinji preti deset godina zatvora zbog priče na Instagramu

Studentkinja Olesja Krivcova, nalaz se u kućnom pritvoru sa nanogicim u ruskom gradu Arhangelsku.

Olesja je uhapšena pošto je objavila Instagram priču u vezi sa eksplozijom mosta koji povezuje Rusiju sa aneksiranim Krimom prošlog oktobra, a delila je i objavu prijatelja o ratu.

Ubrzo je na njena vrata došla policiji, a ona je optužena za opravdavanje terorizma i diskreditaciju ruskih oružanih snaga.

Preti joj do 10 godina zatvora.

Koliko su te optužbe ozbiljne, pokazuje i slučaj ruske novinarke Marija Ponomarenko koja je već osuđena na šest godina zatvora zbog objava na društvenim mrežama o smrtonosnom napadu ruskih ratnih bombardera na pozorište u Ukrajini kada su poginule stotine civila.

Sud u Barnaulu u Sibiru proglasio ju je krivom za širenje „lažnih vesti“, prema zakonima koji su uvedeni za gušenje kritičkih stavova o invaziji na Ukrajinu.

Takođe joj je zabranjeno da se bavi novinarstvom na pet godina.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]