Za 100 dana rata u Ukrajini, Rusija je zaradila skoro 100 milijardi dolara od izvoza nafte i gasa, pokazuje izveštaj nezavisnog Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA).
Ruski prihodi su u padu, pošto mnoge zemlje izbegavaju da kupuju energente od Moskve, ali su i dalje visoki, navodi se.
Iz CREA upozoravaju na potencijalne prepreke da se smanji uvoz iz Rusije, a među zemljama koje su se na to obavezale su EU, SAD i Velika Britanija.
- Srbija ostaje bez ruske nafte – da li to znači poskupljenje na pumpama
- Novi paket sankcija EU: Šta je dogovoreno i kako je Mađarska dobila šta je htela
- Rat u Ukrajini izazvaće najveći skok cena u poslednjih 50 godina, procena Svetske banke
Rusija je ipak zaradila 97 milijardi dolara od izvoza fosilnih goriva u prvih 100 dana rata u Ukrajini, od 24. februara do 3. juna, navodi se u izveštaju CREA.
Oko 61 odsto izvoza je otišlo je u Evropsku uniju, koja je za to platila oko 59 milijardi dolara.
Iako izvoz ruske nafte i gasa opada, prihodi i dalje premašuju troškove prvih 100 dana rata u Ukrajini, navode iz CREA i procenjuju da Rusija na invaziju troši oko 876 miliona dolara dnevno.
EU planira da, do kraja 2022. zabrani uvoz ruske nafte morskim putevima.
Na taj način uvoz bi se smanjio za dve trećine.
U martu su se takođe obavezali da smanje uvoz gasa iz Rusije za dve trećine u roku od godinu dana.
Evropske zemlje se za sada nisu usaglasile o uvođenju potpune zabrane, dok se Amerika odrekla uvoza ruske nafte, gasa i uglja.
Velika Britanija će postepeno ukidati uvoz ruske nafte do kraja godine.
U izveštaju CREA navodi se da će planirani embargo EU na naftu imati značajan uticaj.
Međutim, upozoravaju da se velike količine ruske sirove nafte sada isporučuju u Indiju, što je povećalo njen udeo u ukupnom ruskom izvozu sirove nafte sa oko jedan odsto pre invazije na Ukrajinu na 18 odsto, koliko je iznosio u maju.
Iz CREA navode da se značajan udeo prerađuje i prodaje, najviše kupcima u SAD i Evropi, što opisuju kao „rupu koju je važno zatvoriti“.
Kako dodaju, odlučnije sankcije protiv tankera koji prevoze rusku naftu značajno bi doprinele da se to promeni.
Dok Rusija traga za novim naftnim tržištima, veliki deo se transportuje brodovima koji su u vlasništvu evropskih i američkih kompanija.
Pored Indije, druge zemlje koje su povećale uvoz ruskog goriva su Francuska, Kina, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija, navodi se u izveštaju.
Analiza – Teo Ledžet, BBC dopisnik za biznis
Na prvi pogled, ovaj izveštaj donosi mnogo loših vesti.
Prodaja energenata i dalje finansira rat u Ukrajini, a visoke cene nadoknađuju gubitke usled nastojanja zapadnih zemalja da smanje potražnju.
Ipak, to ne znači da pritisak na Moskvu na kraju neće uroditi plodom.
Autori izveštaja očekuju da će delimični embargo EU na rusku naftu smanjiti prihode Rusije za oko 36 milijardi dolara godišnje.
Izvoz gasa je već drastično opao, a postoje planovi da se dodatno smanji oslanjanje Evrope na Rusiju.
Međutim, embargo mora biti efikasan.
U izveštaju se ističe da se sve više ruske nafte prerađuje u Indiji, a pojedini rafinirani proizvodi se zatim plasiraju na evropska tržišta.
Pošto rafinirani proizvodi nisu obuhvaćeni zabranom EU, ovo je jasna potencijalna rupa.
A s obzirom da se ruska nafta preusmerava sa naftovoda na brodove, dok Moskva traži nova tržišta, raste potražnja za plovilima koja bi je prevozila.
Većina naftnih tankera koji se trenutno koriste su u vlasništvu evropskih kompanija.
Da bi pritisak na Rusiju bio najefikasniji, ovakva pitanja se moraju rešiti.
Rusija i Ukrajina: Da li se uvođenjem sankcija postižu željeni rezultati
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
