Rusija i Ukrajina: Raketa pala na teritoriju Poljske, poginulo dvoje ljudi, još se utvrđuje čija je

Kao posledica sukoba Ukrajine i Rusije, raketa je pale na selo u Poljskoj u blizini granice sa Ukrajinom, ubivši dvoje ljudi, a za sada još nije poznato ko ju je ispalio.

Poljski predsednik Andžej Duda kaže da nema „ubedljivih dokaza“ o tome ko je lansirao raketu, a novinska agencija Asošiejted pres citira tri neimenovana američka zvaničnika koji kažu da preliminarna procena sugeriše da su ukrajinske snage ispalile projektile koji su pali na Poljsku na nadolazeću rusku raketu.

Džozef Bajden, američki predsednik, rekao je da je „malo verovatno“ da je projektil koji je pogodio Poljsku ispaljen iz Rusije.

Iz Moskve odlučno negiraju bilo kakvu odgovornost.

Rusko Ministarstvo odbrane je na jutarnjem brifingu još jednom navelo da je na Poljsku pala ne ruska, već ukrajinska raketa.

„Fotografije delova rakete pronađene u selu Pševoduv, ruski stručnjaci vojno-industrijskog kompleksa nedvosmisleno su utvrdili kao elemente protivvazdušne vođene rakete PVO S-300. To je sistem ukrajinske vojske“, saopštio je portparol ministarstva Igor Konašenkov.

On je naglasio da su 15. novembra izvršeni udari po ciljevima ne bliže od 35 kilometara od ukrajinsko-poljske granice i da su sve rakete pogodile tačno predviđene ciljeve.

Šta je do sada poznato o ovom incidentu pročitajte ovde.

• Zašto je kontrola nad Hersonom toliko važna i Ukrajini i Rusiji
• Ruski general Surovikin kaže da je povlačenje iz Hersona „najrazumnija opcija“
• „Nisam mogao da ćutim o Putinu i ratu“: Ruski aktivista pisao BBC-ju iz zatvora

Incident u Poljskoj desio se u danu kada je Rusija u utorak izvela jedan od najvećih raketnih napada na Ukrajinu, nekoliko dana nakon što su se njene trupe povukle iz Hersona, južne regionalne prestonice.

Kijev tvrdi da je u utorak ruska vojska ispalila oko 80 raketa, a da je pogođeno oko 15 energetskih postrojenja.

Rusija je u nekoliko navrata u poslednje vreme izvela masovne napade na energetska postrojenja u Ukrajini, izazvavši velike probleme u snabdevanju strujom širom zemlje.

Pad rakete na Poljsku, obeležio je drugi dan Samita lidera zemalja članica Grupe 20 u Indoneziji.

Zapadni saveznici i dalje utvrđuju činjenice u vezi sa ovim slučajem, rekao je britanski premijer Rišu Sunak novinarima.

U danu kada su rakete pale na Poljsku, na samitu je usvojena završna deklaracija u kojoj se navodi da „većina članica“ oštro osuđuje rusku invaziju na u Ukrajinu.

Rusija je članica G20.

Sastanak britanskog premijera Rišija Sunaka sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom na samitu G20 u Indoneziji je otkazan, a britanski zvaničnici su rekli da je to zbog promene rasporeda lidera kao odgovor na događaje u Poljskoj.

Dan 266.

• Rakete pale na Poljsku, poginulo dvoje ljudi
• Američki poredsednik Bajden kaže da je malo verovtno da su rakete ispaljene iz Rusije, američki zvaničnici veruju da je reč o ukrajinskim projektilima
• Širom Ukrajine nestalo struje posle najnovijeg raketnog napada
• Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju kojom traži od Rusije da plati ratnu odštetu Ukrajini
• Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski pozvao učesnike Samita G20 da usvoje ukrajinski predlog za mir i da momentalno zaustave rat
• Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao ukaz po kome i Rusi s dvostrukim državljanstvom mogu da budu mobilisani
• Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski posetio Herson i poručio da će Ukrajina nastaviti da oslobađa teritorije
• Šef CIA Vilijam Berns sastao se sa ruskim kolegom, Sergejom Nariškinom u Ankari u Turskoj da ga upozori o posledicama upotrebe nuklearnog oružja, kojim je Rusija pretila u Ukrajini, saopštila je Bela kuća
• Američki Pentagon procenjuje da je u dosadašnjem toku rata poginulo oko 200.000 vojnika na obe strane i još 40.000 civila
• Prema procenama, Ukrajina je postala „najminiranija“ zemlja na svetu

Generalna skupština UN glasala da Rusija plati ratnu odštetu Ukrajini

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju u kojoj se, između ostalog, predlaže stvaranje mehanizma za ratnu odštetu od Rusije u korist Ukrajine.

Od 193 zemlje članice UN, njih 94 glasalo je za rezoluciju koju su predložile Ukrajina, Kanada, Holandija i Gvatemala.

Rusija i još 12 zemalja, među kojima i Belorusija, Kina, Kuba, Severna Koreja, Eritreja, Etiopija, Iran i Sirija, glasale su protiv, dok su predstavnici 73 članice, među kojima i Srbije, bili uzdržani.

Od februara kada je počeo rat u Ukrajini, Generalna skupština UN usvojila je četiri rezolucije kojima se osuđuje Rusija, a do sada je oko tri četvrtine svetskih zemalja glasalo za, dok je samo nekoliko država glasalo protiv, stavljajući se na stranu Rusije.

Rezolucija UN usvojena u ponedeljak poziva na stvaranje međunarodnog mehanizma za obračun i nadoknadu štete koju je Ukrajina pretrpela i koju će pretrpeti tokom rata koji je započela Rusija.

Rezolucije Generalne skupštine UN, za razliku od rezolucija Saveta bezbednosti UN, nisu obavezujuće, iako imaju određeni politički značaj.

U Savetu bezbednosti Rusija ima pravo veta i blokira sve dokumente koje su uperene protiv nje.

Šef ruske plaćeničke grupe Vagner: „Dezerter sa snimka zaslužio da umre kao pas“

Šef privatne ruske paravojne grupe Vagner opravdavao je brutalni snimak na kome se navodno vidi smrt plaćenika koji je prebegao u Ukrajinu.

Putinov saradnik Jevgenij Prigožin rekao je da je ubistvo 55-godišnjeg Jevgenija Nužina maljem, „pasja smrt za psa“.

Nužin, koji je osuđeni ubica, u septembru je saopštio da je promenio stranu i prebegao kod Ukrajinaca.

Ukrajina ga je držala kao ratnog zarobljenika, ali nije jasno kako je završio na najnovijem snimku.

U septembru, pošto ga je zarobila ukrajinska vojska, izneo je detalje o predaji u intervjuu.

Tada je rekao kako ga je Prigožin lično regrutovao, ali da je ušao u sukob u Ukrajini sa namerom da se preda.

Više pročitajte ovde.

• Unutar ruske vojne mašinerije: Zašto su Ramzan Kadirov i Jevgenij Prigožin važni
• Šef ruske plaćeničke grupe Vagner: „Ili će da ratuju zatvorenici ili vaša deca“
• Zašto američki FBI ponovo traži „Putinovog kuvara“
• Šta je ruska plaćenička grupa Vagner
• Ruska paravojna grupa Vagner regrutuje plaćenike za rat u Ukrajini

U Hersonu – radost, suze i priča o pravdi

Analiza Džeremi Bouen, BBC urednik, izveštava iz Hersona

Trubač svira himnu Ukrajine dok stoji na postolju ispred glavnih vladinih kancelarija na centralnom trgu u Hersonu.

Prvo pojedinci, a zatim i čitave grupe mu se pridružuju i pevaju.

U velikoj gužvi, mnogi su plakali.

Ukrajinske zastave bile su svuda, na stubovima, visile sa automobila, nacrtane po licima.

Čak su i psi imali zastavice zakačene za ogrlice.

Ljudi se sreću sa starim prijateljima koje nisu videli mesecima i neki od tih ponovnih susreta su bučni i veseli, a drugi u suzama.

• Ruski general Surovikin kaže da je povlačenje iz Hersona „najrazumnija opcija“
• Povlačenje ruske vojske iz Hersona: „Sloboda je u vazduhu“
• Da li Putinov san o ruskoj pobedi izmiče u Ukrajini
• Glasovi nezadovoljstva u Rusiji: Kritika vojnoj komandi zbog neuspeha u Ukrajini

Čovek srednjih godina po imenu Jurij priča kako je proveo 200 dana u svojoj kući, krijući se od Rusa.

Prodavačica na pijaci Tatjana kaže da je nedelja bez Rusa najbolja nedelja koja može biti.

A onda je izvadila telefon i pokazala mi slike dvadesetogodišnjeg sina pošto su ga Rusi držali i tukli devet dana.

Kada je pušten iz bolnice, uspeo je da pobegne iz Ukrajine.

Tatjana je rekla da su spalili sva njegova dokumenta i izbrisali sve njegove fotografije.

Čini se da su glavne emocije ovde patriotizam i olakšanje – ali i oprez i neka strepnja u vezi sa onim što se dalje dešava.

Ljudi iz Hersona su predugo bili preblizu ruskoj vojsci da bi se zavaravali o teškoćama koje im predstoje.

S vremena na vreme, u daljini čuju se eksplozije koe dopiru sa kraja grada. Nešto od toga je granatiranje.

Ostalo bi mogli biti ukrajinski inženjer koji dižu u vazduh mine i zamke koje su ostavili Rusi.

Na pijaci su neki prodavci besno mrmljali o saradnicima, tiho ukazujući na neke za koje tvrde da su pomogli Rusima.

Ljudi ovde žele pravdu. Čekaju policiju i istražitelje da stignu do Hersona i počnu sa radom.

Jer, kako primećuje jedan meštanin, ako nema pravde, ljudi bi ovde mogli da uzmu zakon u svoje ruke.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]