kijev u mraku

Reuters

Dok se nastavljaju ruski napadi na energetske objekte širom Ukrajine, a oko 70 odsto Kijeva je u potpunom mraku, na sastanku Saveta bezbednosti UN predsednik Zelenski optužio je Rusiju za zločine protiv čovečnosti.

„Ruski teror primorao je milione ljudi da ostanu bez snabdevanja energijom, bez grejanja, bez vode na hladnoći“, rekao je ukrajinski predsednik.

Nuklearne elektrane su isključene.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) izrazila je veliku zabrinutost u vezi sa elektranom u Zaporožju pod ruskom kontrolom, koja je pretrpela štetu od ponovljenih granatiranja.

Broj poginulih u ruskom raketnom napadu na grad Višgorod u kijevskoj oblasti porastao je na pet nakon što je još jedna žrtva umrla u bolnici u četvrtak ujutro.

U bolnici je trideset povređenih, rekao je načelnik gradskog odeljenja Nacionalne policije Andrej Nebitov.

Rakete su oštetile četiri višespratnice, zgrade vrtića i škola i osam privatnih kuća u predgrađu Višegoroda.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je još jednom napomenuo da Rusija ne gađa civilne objekte.


Dan 275.

  • Veći deo Kijeva bez struje nakon sinoćnjih napada
  • Zelenski u obraćanju UN optužio ruske vlasti za zločine protiv čovečnosti
  • Generalni tužilac Ukrajine: U Hersonskoj oblasti pronađeno devet mučilišta
  • U napadu na porodilište u Zaporožju poginulo novorođenče
  • Nestanak struje u zapadnoj Ukrajini i delu Moldavije posle novog ruskog napada
  • Novi ruski napadi na Kijev u sredu
  • Nestanak struje u Ukrajini može trajati do proleća, upozoravaju energetski stručnjaci
  • SZO: Milioni života u Ukrajini ugroženi kako se približava zima
  • Skoro polovina ukrajinskog energetskog sistema onesposobljena, a Kijev tvrdi da je trenutno oko 10 miliona Ukrajinaca bez struje
  • Evropski parlament usvojio Rezoluciju kojom se Rusija proglašava za „državu koja sponzoriše terorizam“

mapa

BBC

Evropski parlament proglasio Rusiju „državom koja sponzoriše terorizam“

Evropski parlament usvojio je rezoluciju kojom Rusiju naziva „državom koja sponzoriše terorizam“.

Međutim, ova odluka nema nikakve pravne posledice po Moskvu.

„Namerni napadi i zločini koje je Ruska Federacija počinila nad civilnim stanovništvom Ukrajine, uništavanje civilne infrastrukture i druga ozbiljna kršenja ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava predstavljaju akte terorizma“, piše u rezoluciji koju su usvojili poslanici EU.

„Tokom rata u Ukrajini, ruska vojska je napadala civilne ciljeve, među kojima i energetsku infrastrukturu, bolnice, medicinske ustanove, škole i skloništa, kršeći međunarodno pravo i međunarodno humanitarno pravo“, navodi se na sajtu Evropskog parlamenta.

Evropski poslanici ovom rezolucijom žele da „Putin i njegova vlada odgovaraju za ove zločine pred međunarodnim tribunalom“.

Rezoluciju su podržala 494 poslanika Evropskog parlamenta, protiv je bilo 58.

Ovim aktom se Brisel poziva na pripremu odgovarajućeg pravnog okvira i razmatranje da se Rusija doda na listu „zemalja sponzora terorizma“.

Nova američka pomoć i dodatni novac iz budžeta EU za Kijev

Američka ministarka finansija Dženet Jelen najavila je još 4,5 milijardi dolara Ukrajini.

Finansiranje će početi u narednim nedeljama.

„Sjedinjene Države nastavljaju da pružaju nepokolebljivu podršku Ukrajini sa dodatnih 4,5 milijardi dolara grantova u okviru Sporazuma o direktnoj budžetskoj podršci“, rekla je Jelen.

Šefica američkog trezora je dodala da je ukupan iznos grantova koje je Vašington dodelio ukrajinskoj vladi 13 milijardi dolara.

Evropska unija je Ukrajini obezbedila još jedan paket hitne pomoći u iznosu od 2,5 milijardi evra, kako bi se ubrzala obnova infrastrukture.

Gasprom preti smanjenjem isporuka gasa kroz Ukrajinu

Ruski naftni gigant Gasprom upozorio je da će prekinuti isporuke preko svog glavnog gasovoda u Evropu od 28. novembra.

Gasprom preko Ukrajine isporučuje najveći obim gasa u EU, sa kojom već više od godinu dana vodi energetski rat, a male količine pumpa i u Moldaviju.

Ukrajinski tranzit je jedna od dve preostale rute za isporuku ruskog gasa u EU posle eksplozija na gasovodu Severni tok na dnu Baltičkog mora, koje su švedske vlasti nazvale sabotažom, ali ne i ko je za to odgovoran.

Pored ukrajinskog gasovoda, postoji i južni koridor kroz Tursku, kojim se isporučuje otprilike ista količina kao i preko Ukrajine.

SZO: Milioni ugroženi kako se zima približava

Proteklih nedelja, Rusija je pogodila više energetskih postrojenja u jednom od najtežih vazdušnih bombardovanja u ratu.

Gađanje energetske infrastrukture bila je ruska taktika posle neuspeha na frontu, a posledice se sve više osećaju kako se zima približava.

„Jednostavno rečeno, ova zima će biti važno preživeti“, rekao je dr Kludž na konferenciji za novinare u Kijevu.

Ukrajinski zdravstveni sistem se „suočava sa najmračnijim danima u ratu do sada“, a najbolje rešenje je da se sukob okonča, dodao je on.

Zbog napada, stotine bolnica i „zdravstvenih ustanova više nisu u potpunosti operativne, nemaju goriva, vode i struje za zadovoljavanje osnovnih potreba“, rekao je on.

Porodilištima su potrebni inkubatori, bankama krvi frižideri, a krevetima intenzivne nege ventilatori, rekao je on, dodajući da je „svima potrebna struja“.

Do tri miliona ljudi moglo bi da napusti svoje domove u potrazi za toplinom i sigurnošću, kaže SZO.

„Čuvanje mrtvih od zaborava“ – vojnici sakupljaju tela poginulih Rusa i Ukrajinaca

Ovaj članak sadrži detalje koji bi za neke čitaoce mogli biti uznemirujući.

Artur opisuje njegov posao kao čuvanje mrtvih od zaborava.

On i Denis, dva mlada Ukrajinca, imaju sumorni zadatak da povrate tela civila i vojnika ubijenih u ovom brutalnom ratu.

To podjednako uključuje mrtve sa ruske strane, baš kao i sa njihove.

Artur and Denys carry a body bag to their van - marked with a red cross and the number 200.

BBC

U danu kada se srećemo sa njima, oni se nalaze u nedavno oslobođenoj oblasti istočne Ukrajine.

Artur kaže da je njihov zadatak da se postaraju da nema zaostalih mrtvih tela na bojištu.

Teren je zatrpan ruševinama, napuštenim rovovima i dubokim kraterima od eksplozija granata.

Rečeno im je da nekoliko tela leži negde u bespuću ovog apokaliptičnog razaranja.

U daljini se i dalje čuju zvuci borbe.

Nastavak pročitajte ovde.

Kijev: Sve više dokaza o ruskom mučenju u Hersonu – palice, akumulatori, sijalice i meci

Ćelija za mučenje u Hersonu

BBC
Ćelija za mučenje u Hersonu

Sve je više ukrajinskih tvrdnji o mučenjima u Hersonu tokom ruske okupacije grada.

Ukrajinsko tužilaštvo je saopštilo da su našli dokaze da su ljudi bili fizički i psihički mučeni u istražnim centrima, policijskoj upravi i drugim objektima.

Policija je pronašla gumene i drvene palice, aparat za elektro šokove, sijalicu sa žarnom niti i metke u zidovima, tvrde iz tužilaštva.

Kijev je poslednjih dana optužio ruske snage da su izvršili mučenja „užasnih“ razmera.

U današnjem saopštenju se navodi da ukrajinski policajci nastavljaju da prikupljaju dokaze o onome što nazivaju „zločinima“ koje je izvršila ruska vojska.

Rusija je više puta negirala da je počinila zločine tokom rata.

Džejms Voterhaus, BBC dopisnik iz Hersona, razgovarao je sa dvoje ljudi koji su rekli da su držani više od mesec dana u „mučionicama“ u policijskoj stanici, dok je grad bio okupiran od strane Rusije.

Anžela Slobodijan, četrdesetdevetogodišnjakinja koja je radila kao TV voditeljka pre ruske invazije, rekla je da su je psihički mučili više od mesec dana u maloj ćeliji, koju je delila sa još četiri žene.

„Kada osobu muče strujom, to čujete. To je neobičan zvuk“, rekla je ona i dodala: „Muškarci su vrištali od bolova“.

Novinarka je rekla da nije mogla da zaspi jer su svetla bila upaljena, a kada je puštena na slobodu, shvatila je da ne može da spava u mraku.

Oleksandr Maksimenko, delio je sobu sa još 15 muškaraca, za koje tvrdi da su nemilosrdno tučeni i mučeni, a neki od njih i strujnim udarima.

„To je bilo užasno“, seća se on.

„Jedan momak koji je doveden u ćeliju nakon ispitivanja vratio se sa crnim jezikom, koji je bio toliko otečen da nije mogao da ga vrati u usta.“

Temperature su često dostizale 40 stepeni, rekao je on, a zarobljeni su terani da uče rusku himnu.

Oleksandr je rekao da je takođe bio primoran da se pojavi na ruskoj državnoj televiziji.

Moskva poriče da je počinila zločine tokom invazije.

mapa

BBC

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.