Rusija i Ukrajina: Više od 30.000 pripadnika Vagnera ranjeno ili ubijeno u Ukrajini, tvrdi Amerika

Dok ruska vojska nastavlja napade širom istočne Ukrajine, američki zvaničnici tvrde da je u dosadašnjem toku rata poginulo ili ranjeno više od 30.000 pripadnika plaćeničke grupe Vagner.

Džon Kirbi, portparol Bele kuće, tvrdi da je samo u poslednjih nekoliko nedelja ubijeno oko 9.000 boraca Vagnera.

Većina žrtava su robijaši bez obuke, dodao je Kirbi.

Uprkos žrtvama, pripadnici Vagnera malo, po malo osvajaju teritoriju oko grada Bahmuta.

Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, kaže da se ruski lider Vladimir Putin neće zadržati samo na Ukrajini, već će krenuti i na druge zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza.

• Posle tenkova, priča se i o avionima: Hoće li ih Zapad poslati Ukrajini
• Nemačka odlučila: Šalje tenkove ukrajinskoj vojsci
• Da li je tenk oružje za staro gvožđe
• Zašto Ukrajina traži stotine tenkova od Zapada

Na konferenciji o bezbednosti u Minhenu, Zelenski je rekao da je Zapad pogrešio što kasni u isporuci oružja Ukrajini.

Dok Zapad pregovara o nabavci tenkova, Kremlj razmišlja kako da „zadavi“ Moldaviju, rekao je predsednik Ukrajine.

Na te reči je reagovao francuski predsednik Emanuel Makron, pozivajući saveznike da pojačaju vojnu podršku Ukrajini kako bi joj pomogli da pokrene preko potrebnu kontraofanzivu.

Prema Makronu, samo ukrajinska kontraofanziva može da obezbedi „valjane pregovore koje odredi Ukrajina, njene vlasti i njen narod“.

Sada, dodao je Makron, nije vreme za pregovore sa Rusijom.

U Velikoj Britaniji je osuđen bivši radnik obezbeđenja britanske ambasade u Berlinu, po optužbi da je špijunirao za Rusiju.

Dejvid Smit osuđen je na 13 godina i dva meseca zatvora. Više o tome pročitajte ovde.

Letonski parlament usvojio je odluku da automobili zaplenjeni od pijanih vozača budu predati ukrajinskoj vojsci.

„Vozila oduzeta pijanim vozačima možemo prodati, predati na reciklažu ili rastaviti za rezervne delove, ali vidimo da bi u sadašnjim uslovima bila korisna podrška narodu Ukrajine“, rekao je Rajmonds Bergmanis, predsednik parlamentarne komisije za odbranu, unutrašnje poslove i prevenciju korupcije.

Dan 360.

• Novi napadi na Ukrajinu, ima nastradalih i ranjenih, najžešće borbe oko Bahmuta
• Ukrajinski predsednik kaže da „Ukrajina neće biti poslednja stanica Putinu, već će napasti i druge bivše zemlje SSSR“
• Zelenski odbacuje mogućnost da sa Putinom pravi mirovni sporazum, u zamenu za ustupanje ukrajinskih teritorija
• Francuski predsednik Makron poziva saveznike na jačanje vojne podrške Ukrajini i kaže da sada nije vreme za pregovore sa Rusijom
• Letonija šalje zaplenjene automobile u Ukrajinu
• Lukašenko upozorava da je spreman da uđe u rat, ako Belorusija bude napadnuta
• Počela obuka ukrajinskih vojnike za upravljanje borbenim tenkovima Leopard 2 u Nemačkoj
• Predsednica Moldavije optužila Rusiju da priprema državni udar
• Generalno tužilaštvo Ukrajine navelo da je od početka rat u Ukrajini stradalo 461, a povređeno više od 922 dece
• Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju

Šta je rečeno na minhenskoj konferenciji?

Pre 16 godina, Vladimir Putin je održao čuveni „Minhenski govor“, u kome je izjavio da je svetskom poretku potrebna multipolarnost, a ne samo zavisnost od dominantnog mišljenja SAD.

Govor je tada shvaćen kao priprema za novi Hladni rat.

Prvi put u poslednje dve decenije, Rusija 2022. godine nije učestvovala na konferenciji zbog napada na Ukrajinu, a nema je ni ove.

Ukrajinski predsednik Zelenski je poručio da „Ukrajina neće biti poslednja Putinova stanica, već da će napasti i druge zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza“ i stoga je pozvao zapadne saveznike da brže donose odluke o slanju oružja njegovoj zemlji.

Sa tim se saglasio francuski predsednik Makron, koji je rekao da će narednih nekoliko nedelja biti odlučujuće i pozvao je saveznike da pojačaju vojnu podršku Ukrajini kako bi joj pomogli da pokrene preko potrebnu kontraofanzivu.

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da će Nemačka uskoro moći da pošalje prve tenkove Leopard u Ukrajinu.

Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, u prisustvu skoro 30 šefova evropskih vlada i visokih američlkih zvaničnika – potpredsednice Kamile Haris i državnog sekretara Entonija Blinkena, Šolc je poručio saveznicima da je „mudro pripremiti se za dug rat“ i pokazati ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da Nemačka i njeni saveznici neće odustati od Ukrajine.

Ukrajinski zvaničnici su rekli da im je hitno potrebno teže naoružanje i da bi dovoljno borbenih tenkova moglo da im pomogne da povrate teritoriju od Rusa.

Nemačka, koja je poslednjih meseci bila pod pritiskom zbog oklevanja da pošalje oružje Ukrajini, pristala je u januaru da dozvoli slanje borbenih tenkova nemačke proizvodnje.

Ujedno je omogućila i drugim zemljama da pošalju tenkove Leopard 2 u Ukrajinu, što do sada nisu mogle bez nemačke dozvole.

Zelenski je prethodno poručio da bi Ukrajinu teritorijalni kompromis oslabio kao državu, iako nema ništa protiv kompromisa.

„Ne radi se o kompromisu kao takvom. Zašto bismo se toga plašili? U životu svakog dana činimo milione kompromisa.

„Pitanje je: sa kim? Sa Putinom? Ne. Pošto ne postoji poverenje. Dijalog sa njim? Ne, jer nema poverenja“.

Rekao je i da je najavljivana prolećna ofanziva ruskih snaga već počela i da se ruski napadi već odvijaju iz nekoliko pravaca.

Ipak, on smatra da ukrajinske snage i dalje mogu da se odupiru napredovanju ruskih trupa sve dok ne budu spremne da pokrenu kontraofanzivu.

Lukašenko upozarava da bi Belorusija mogla da se pridruži Rusiji, ako bude napadnuta

Stiv Rozenberg, BBC urednik za Rusiju, iz Minska

Malo ljudi poznaje Vladimira Putina tako dobro kao Aleksandar Lukašenko.

Autoritarni lider Belorusije čvrst je saveznik Kremlja i podržava ono što Putin naziva „specijalnom vojnom operacijom“, a većina sveta naziva ratom Rusije u Ukrajini.

Od invazije na Ukrajinu pre godinu dana, Putin nije seo sa zapadnim novinarima.

Ali u četvrtak u Minsku, Lukašenko je odgovarao na pitanja male grupe stranih medija, među kojima je bio i BBC.

„Prošle godine ste dozvolili da se vaša zemlja koristi kao teren za invaziju Rusije“, podsetio sam Lukašenka.

„Da li ste spremni da to učinite ponovo?“

„Da, spreman sam“, odgovorio je.

„Spreman sam da ponovo obezbedim [teritoriju]. Takođe sam spreman da ratujem, zajedno sa Rusima, sa teritorije Belorusije.

„Ali samo ako neko – makar i jedan jedini vojnik – uđe na našu teritoriju odatle (iz Ukrajine) naoružan da ubija narod.“

• Traktor na poklon Putinu za 70. rođendan
• Pridružićemo se Rusiji u ratu ukoliko nas napadnu: Lukašenko
• Da li bi Belorusija mogla da uđe u ruski rat sa Ukrajinom
• Ko je Aleksandar Lukašenko – „poslednji diktator u Evropi“

Vojna saradnja Rusije i Belorusije je u porastu, uz zajedničke vežbe i formiranje zajedničke vojne grupe.

Ali do sada je beloruski lider izbegavao da pošalje trupe u Ukrajinu da se bore zajedno sa ruskim snagama.

Odgovarajući na izjavu Lukašenka, Zelenski je rekao da bi dozvola Rusiji da koristi Belorusiju kao polazište za napad bila bi „ogromna greška“.

„Nadam se da se (Belorusija) neće pridružiti ratu.

„Ako se pridruži, mi ćemo se boriti i preživeti“, rekao je Zelenski.

Na konferenciji u Minhenu je dodao da je malo verovatno da će se Belorusija pridružiti Rusiji u ratu.

Baloni kao lažne mete za ukrajinsku PVO

Pol Kirbi i Kris Partridž, BBC stručnjak za oružje

Za to vreme u Ukrajini se nastavljaju borbe, kako na zemlji tako i u vazduhu.

Ukrajinska vojska saopštila je da je Rusija u četvrtak ispalila 36 krstarećih projektila, a da su dan ranije radari uočili šest balona iznad Kijeva.

Ukrajina napominje da je došlo do promene u ruskoj taktici, što se očigledno odnosi na balone iznad Kijeva.

Većina balona je oborena, saopštila je kijevska vojska, dodajući da ih pokreće energija vetra.

Slike koje kruže društvenim medijima pokazuju nesofisticiran dizajn, sa strukturom u obliku krsta koja odašilje radarske signale, a visi na kablu ispod balona.

Ovi lako uočljivi baloni sa reflektorima primećeni su poslednjih dana i iznad istočnog regiona Dnjepropetrovska.

„Ovi objekti bi mogli da nose i određenu izviđačku opremu“, rekao je portparol vazduhoplovnih snaga Jurij Inat.

„Baloni su lansirani da otkriju i iscrpe naše snage PVO“, dodao je.

Oni mogu da zbune protivvazdušnu odbranu da na njih ispali skupe rakete zemlja-vazduh na takozvane „lažne mete“.

Rat će potrajati verovatno bar do sledeće godine

Kako se bliži godišnjica ruske invazije, profesor Malkolm Čalmers, zamenik direktora Kraljevskog instituta ujedinjenih službi (RUSI), kaže da Zapad treba da podrži kontraofanzivu Ukrajine u narednim mesecima.

Time bi se, smatra, osiguralo da Kijev bude „dobro pozicioniran da vodi dugi rat, jer su šanse da se ovaj rat završi ove godine prilično male“, rekao je za BBC Radio 4.

Ni Ukrajina ni Rusija trenutno nemaju prednost u odnosu na onog drugog, kaže on.

Analizirajući ruske uspehe na frontu, on kaže:

„To ne liči ništa na zauzimanje ukrajinske teritorije velikih razmera koje smo videli u početnim fazama invazije, ne samo zato što su Ukrajinci sada mobilisani i pripremljeni, već se veoma bore za sopstvenu teritoriju“.

„Jasno je i da Rusija gubi mnogo ljudi i mnogo opreme i sad je pravo pitanje koliko daleko može da izdrži ofanzivu tokom dužeg perioda“, istakao je Čalmers.

Ovakav je bio odnos vojne moći Ukrajine i Rusije uoči rata:

Studentkinji preti deset godina zatvora zbog priče na Instagramu

Studentkinja Olesja Krivcova, nalaz se u kućnom pritvoru sa nanogicim u ruskom gradu Arhangelsku.

Olesja je uhapšena pošto je objavila Instagram priču u vezi sa eksplozijom mosta koji povezuje Rusiju sa aneksiranim Krimom prošlog oktobra, a delila je i objavu prijatelja o ratu.

Ubrzo je na njena vrata došla policiji, a ona je optužena za opravdavanje terorizma i diskreditaciju ruskih oružanih snaga.

Preti joj do 10 godina zatvora.

Koliko su te optužbe ozbiljne, pokazuje i slučaj ruske novinarke Marija Ponomarenko koja je već osuđena na šest godina zatvora zbog objava na društvenim mrežama o smrtonosnom napadu ruskih ratnih bombardera na pozorište u Ukrajini kada su poginule stotine civila.

Sud u Barnaulu u Sibiru proglasio ju je krivom za širenje „lažnih vesti“, prema zakonima koji su uvedeni za gušenje kritičkih stavova o invaziji na Ukrajinu.

Takođe joj je zabranjeno da se bavi novinarstvom na pet godina.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]