Rusija i Ukrajina: Više od 9.000 poginulih civila tokom 500 dana rata, Amerika šalje Kijevu ozloglašenu kasetnu municiju

Dok se ukrajinske snage muče da naprave ozbiljniji pomak u kontraofanzivi pokrenutoj pre mesec dana, Amerika je donela kontroverznu odluku o slanju kasetne municije Kijevu, zabranjene u većem delu sveta.

Rat u Ukrajini počeo je pre tačno 500 dana, a prema podacima Ujedinjenih nacija, poginulo je više od 9.000 civila, među kojima 500 dece.

Nije poznato koliko je vojnika poginulo ili ranjeno na obe strane, jer ni Kijev ni Moskva ne saopštavaju gubitke.

Rešenje sukoba nije na vidiku, kao ni eventualni pregovori, a u dosadašnjem toku rata mnogi gradovi su razoreni, a milioni ljudi su izbegli u razne zemlje – najviše u Rusiju.

Rusija je, mimo međunarodnog prava i normi, pripojila neke ukrajinske oblasti na istoku i jugu, koje su delimično pod njenom kontrolom.

U svetu vlada zabrinutost oko nuklearne elektrane Zaporožje, najveće u Evropi, jer Moskva i Kijev razmenjuju optužbe da druga strana planira provokacije baš u toj oblasti.

• Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi
• Napad na veliku branu u Ukrajini: Kome je ovo išlo u prilog
• Ljuto rivalstvo koje je dovelo do pobune Vagnera u Rusiji

Američki predsednik Džozef Bajden odobrio je novu vojnu pomoć Ukrajini, koja uključuje i kasetne bombe i municiju.

Bajden je rekao da je to bila „vrlo teška odluka“ i da su ga „dugo nagovarali da je donese“.

Zabranjena u više od 120 zemalja širom sveta, kasetna municija obično oslobađa velike količine male, eksplozivne podmunicije koja ima razornu moć na širem području.

Više o odluci Bajdena i kakvo je ovo oružje pročitajte ovde.

Dan 500.

• Više od 9.000 poginulih civila, među kojima i 500 dece, u dosadašnjem toku rata – UN
• Amerika odlučila da snebde Kijev kasetnom municijom, što kritikuju i organizacije za ljudska prava, ali i neki političari Demokratske stranke iz koje je Bajden
• Posle relativnog zatišja u junu, Bahmut je ponovo postao centar najžešćih borbi na liniji fronta, kažu britanske obaveštajne službe
• Rusija pokušava da pojača odbrambene linije u regionu Donbasa, šaljući rezerve na položaje. Moskva tvrdi da Ukrajina nije postigla nikakve rezultate u kontraofanzivi
• Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski razgovarao je u Istanbulu sa turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom
• Erdogan je rekao da je Ukrajina stekla pravo da uđe u NATO, dok je Bajden u intervjuu za CNN rekao da to nije moguće tokom rata
• U ruskom napadu na Lavov, grad na zapadu Ukrajine, najmanje 10 mrtvih, više od 40 ranjenih, kažu lokalne vlasti
• Jevgenij Prigožin, šef ruske plaćeničke grupe Vagner, posle neuspele pobune, iz Belorusije se vratio u Rusiju, izjavio beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko – opširnije pročitajte ovde
• Međusobne optužbe Kijeva i Moskve o planiranju provokacija oko nuklearne elektrane Zaporožje, najveće u Evropi

Napad na Lavov: Tri rakete Kalibar pogodile civilne mete, tvrde Ukrajinci

Ruska raketa pogodila je u četvrtak rano ujutru stambenu zgradu u gradu Lavovu na zapadu Ukrajine, ubivši najmanje deset ljudi, kažu ukrajinske vlasti.

Moskva i Kijev, međutim, daju različite informacije o objektima koji su pogođeni.

Maksim Kozicki, šef regiona Lavova, tvrdi da je pogođeno i uništeno 30 stambenih zgrada, a predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski najavljuje „konkretan“ odgovor na napad „ruskih terorista“.

Andrej Sadovij, gradonačelnik Lavova, rekao je da je „to bio najveći napad“ na Lavov od početka rata.

Prema tvrdnjama ukrajinske vojne komande, oko jedan sat ujutru sa brodova i podmornica ruske flote u Crnom moru ispaljene su krstareće rakete Kalibar.

Rakete su se, dodaju, prvo kretale u pravcu severa, a zatim naglo promenile kurs ka Zapadu.

Ukrajinci tvrde i da su uspeli da obore sedam od 10 krstarećih raketa. Te tri su pogodile civilne mete u Lavovu.

Ruske državne televizije prenele su da je meta napada bila odbrambena akademija ukrajinske vojske, a navode o gađanju stambenih zgrada nazivaju „propagandom“.

Lavov je grad na krajnjem zapadu Ukrajine, u blizini granice sa Poljskom, i udaljen je stotinama kilometara od glavnih linija fronta na istoku i jugu Ukrajine.

Na početku rata bio je utočište mnogim Ukrajincima koji su bežali sa istoka i juga zemlje.

Međusobne optužbe Kijeva i Moskve o nuklearnoj elektrani Zaporožje

Rusija i Ukrajina razmenile su optužbe za planiranje napada na nuklearnu elektranu Zaporožje.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je u telefonskom razgovoru sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom da ruske snage spremaju „opasne provokacije u Zaporožju“.

Prethodno je Renat Karča, savetnik direktora ruske energetske kompanije „Rosenergoatom“, izneo tvrdnju da će ukrajinske snage napasti nuklearku preciznim oružjem i bespilotnim letelicama.

Zelenski je naveo da su se Makron i on saglasili da „situaciju drže pod maksimalnom kontrolom zajedno sa Međunarodnom agencijom za nuklearnu energiju“.

Ukrajinske oružane snaga navele su u saopštenju da „postoje operativni podaci da su na krov trećeg i četvrtog reaktora nuklearke postavljene eksplozivne naprave“ i da je moguć napad „u bliskoj budućnosti“.

Dodaje se da eksplozije tih naprava ne bi oštetile reaktore kako bi se stvorila slika da je nuklearka granatirana sa ukrajinske strane.

Nuklearna elektrana je pod kontrolom ruskih snaga još od rane faze rata, kao i veći deo Zaporoškog regiona, koju je ruski predsednik anektirao prošle godine mimo međunarodnog prava i normi.

Grad Zaporožje u toj oblasti je pod kontrolom Ukrajine.

„Mine me najviše plaše“

Endrju Harding, BBC dopisnik iz Donbasa

Ukrajinski vojnik se probija kroz visoku travu, a jednu nogu mlitavo vuče iza sebe.

Nekoliko sekundi kasnije, bljesak jarko narandžaste boje i oblak belog dima podižu se iznad tog mesta, samo nekoliko metara dalje, gde je aktivirana još jedna nagazna mina.

Dok se drugi teško ranjeni vojnik izvlači na relativnu sigurnost obližnjeg oklopnog transportera – ruke mu mlataraju poput davljenika koji pokušava da se uhvati za čamac za spasavanje – dok iza njega ostaje mrlja tamnocrvene krvi.

Sve ovo je snimio, uživo, prošle nedelje, dron ukrajinske vojske koji je lebdeo iznad linija fronta južno od grada Bahmuta u Donbasu.

Odozgo, minsko polje sa kraterima izgledalo je kao da je prekriveno nasumičnim osipom tamnosmeđih krugova u žitu.

„Mine su zastrašujuće. Plaše me više od svega“, kaže mi Artjom, 36-godišnji vojnik iz ukrajinske 108. brigade Teritorijalne odbrane.

Dva dana ranije, dvojica njegovih kolega stajala su na „laticama“ – malim, zelenim, protivpešadijskim minama – koje su nedavno rasute po polju ruskim raketama.

„Naši momci su bili iskusni. Ali teško je sve videti. Obojici su amputirane noge. Po jedna noga“, priča ovaj deminer.

Objašnjava da rakete omogućavaju ruskim snagama da ostave nove mine na mestima koja su ukrajinske snage već oslobodile i očistile.

Ukrajinski vojnici kažu da im upravo minska polja otežavaju napredovanje u kontraofanzivi.

Dil, komandant devetočlanog deminerskog odreda, upravo je završio misiju razminiranja na obližnjim linijama fronta istočno od malog, razrušenog sela Predtečine, izvan Bakhmuta.

Položio je niz deaktiviranih ruskih mina na zemlju ispod drveta, pazeći da ga ruski dronovi ne primete.

„Neprijatelj nema milosti prema sopstvenim vojnicima. Koriste ih kao topovsko meso. Mi pokušavamo da idemo napred sa što manjim brojem žrtava“, rekao je poručnik Sergej Tišenko iz 3. jurišne brigade, govoreći iz skloništa.

Oko tri sata vožnje južnije, preko niza kosih pontonskih mostova, ukrajinski demineri pažljivo su deaktiviraji moćnu protivpešadijsku minu skrivena blizu električnog stuba, spremnu da digne u vazduh pešadiju ili vozila.

„Mrzim ovaj posao“, kaže Artjom, crvenobradi bivši automehaničar, nekoliko trenutaka nakon što je završio deminiranje.

Začuo se zvižduk, a zatim i prasak kada je ruska artiljerijska granata pala na obližnje polje.

Preko ivice obližnjeg brda, ukrajinska pešadija je polako napredovala ka jugu iza novoosvojenog sela Rivnopolj.

Artjomov bes nije bio samo odgovor na opasnosti od minskih polja, već na „podlost“ za koji smatra da mora da postoji iza postavljanja mina i zamki, a ne da se bori protiv neprijatelja prsom u prsa.

Kasnije, u privremenoj bazi udaljenoj nekoliko kilometara, vojnici su izrazili frustraciju zbog nedostatka opreme za deminiranje i nedostatka ljudstva – četvorica su ranjeni poslednjih nedelja.

Artjom je sebe opisao kao „realistu“ u pogledu kontraofanzive Ukrajine, smatrajući da previše ljudi „u medijima i društvu prenagljuje očekujući brzi napredak“.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]