Ruski predsednik Vladimir Putin, koji ima crni pojas u džudou, reklo bi se da otelotvoruje dva ključna kvaliteta ove borilačke veštine – lukavstvo i agresiju.
Njegove hitre vojne intervencije u Ukrajini, kad je u martu 2014. godine pripojen Krim, i u Siriji, kad su bombardovani antivladini pobunjenici u akciji podrške sirijskim državnim snagama, šokirale su mnoge posmatrače.
Šezdesetosmogodišnji Putin ne krije rešenost da obnovu rusku silu posle mnogo godina onoga što doživljava kao ponižavanje Amerike i NATO snaga.
Na vlasti je od 2000. godine – što ga čini liderom Kremlja sa najdužim stažem još od sovjetskog diktatora Josifa Staljina koji je umro 1953.
- Putin potpisao zakon – može da bude predsednik Rusije do 2036. godine
- Čovek koji je Putinu otvorio vrata Kremlja
- Vladimir Putin: „Liberalizam je zastareo“
Putin je reizabran na novih šest godina 2018. godine.
Kontroverzni nacionalni referendum o ustavnim promenama omogućuje mu da ostane na vlasti duže od aktuelnog četvrtog mandata, koji ističe 2024. godine.
Sada može da ostane u Kremlju sve do 2036. godine.
Nezavisna posmatračka grupa Golos nazvala je to „PR vežbom“ sa brojnim kršenjima zakona.
Kritičari u Putinu prepoznaju osobine iz sovjetskog vremena koje su oblikovale njegov pogled na svet.
Bio je špijun KGB pre meteorskog uspona tokom haosa koji je usledio posle raspada Sovjetskog Saveza.
Mnogi od njegovih bliskih saradnika i prijatelja imaju, ili su imali, veze sa tajnom službom.
Oživeo je ceremonijalne vojne parade iz sovjetskog perioda, a Staljinove slike, nekada zabranjene, ponovo su se pojavile.
Naširoko izvožena ruska vakcina protiv Kovida zove se Sputnjih V, po sovjetskom satelitu Sputnjik, koji je šokirao Zapad 1957. godine.
Napetosti u Ukrajini
Putin je slavno opisao pad Sovjetskog Saveza kao „najveću geopolitičku katastrofu 20. veka“.
On se ogorčeno protivi širenju NATO do ruskih granica.
Novo gomilanje ruskih trupa oko Ukrajine – koje je NATO opisao kao najveće od 2014. godine – obnovilo je podozrenje Zapada prema Putinu.
Odnosi su sada zahladneli jednako kao što su bili tokom Hladnog rata.
Američki predsednik Džo Bajden opisao je Putina kao „ubicu“ – nedugo pre nego što je Rusiji uveo novu rundu sankcija, za navodno mešanje u prošlogodišnje predsedničke izbore, masovne sajber-hakerske napade i pritiske na Ukrajinu.
Američke sankcije iz aprila 2021. usmerene su protiv 32 ruska entiteta i zvaničnika, nadovezujući se na ionako dugu listu imena koja se već nalaze pod sankcijama Zapada.
I SAD je proterala 10 ruskih diplomata.
- Diplomatski duel Putina i Bajdena: „Svak po sebi sudi o drugome“
- Rusija proteruje američke diplomate kao odgovor na sankcije Vašingtona
- Američki FBI ponovo traži ,,Putinovog kuvara“ Pol Velan – turobni život američkog „špijuna“ u ruskom radnom logoru
Kremlj uporno poriče optužbe Zapada da se uplitao u izbore i vršio hakerske napade.
Posle predsedničkih izbora 2016. godine u SAD, američki tužioci su optužili dugogodišnjeg Putinovog saveznika – oligarha Jevgenija Prigožina – za orkestriranje ruskog mešanja, uglavnom na društvenim mrežama, u korist Donalda Trampa.
Tramp je više puta izrazio divljenje prema Putinu, ali se to sada promenilo pod predsednikom Bajdenom.
Ruska podrška separatistima iz istočne Ukrajine
Zapad optužuje Putina i za ispomoć proruskim pobunjenicima u istočnoj Ukrajini u vidu teškog naoružanja i ljudstva.
On priznaje samo da su ruski „dobrovoljci“ otputovali tamo da pomognu.
Putin je bio ljut zbog onoga što je nazvao „državnim udarom“ koji je prisilio tadašnjeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča da u februaru 2014. godine pobegne u Rusiju.
Od marta 2014. godine, EU i SAD su proširili sankcije protiv ključnih ruskih zvaničnika i kompanija zbog vojne uloge Rusije u Ukrajini.
Sankcije su blokirale putovanja na Zapad i finansijske usluge mnogim Putinovim saradnicima.
- Da li Rusija sprema napad na Ukrajinu
- Zveckanje oružjem i pominjanje Srebrenice: Rastu napetosti između Rusije i Ukrajine
- Zašto Putin možda ne planira napad na Ukrajinu
- Putin naljutio Ukrajinu susretom sa bajkerima na Krimu
Čini se da Putin voli da gaji mačo imidž, potpomognut izbornim trikovima kao što je odlazak u Čečeniju u borbenom lovcu 2000. i pojavljivanje na ruskom bajkerskom festivalu kraj Crnog mora 2011.
Motociklistička grupa Noćni vukovi odigrala je ključnu ulogu u podizanju patriotskog raspoloženja tokom ruskog zauzimanja Krima 2014. godine.
Ali Putin je pokazao i nežniju stranu na ruskim državnim medijima, mazeći pse i pomažući u staranju o ugroženim sibirskim tigrovima.
Ankete ruskog centra Levada iz februara 2021. pokazale su da bi 48 odsto Rusa volelo da Putin ostane predsednik i posle 2024. godine.
Toj brojci pozavideli bi mnogo zapadni političari, mada bi ona mogla da ukaže na to da ljudi Putina vide samo kao sigurnu opciju.
Političke poene osvojio je zato što je održao Rusiju relativno stabilnom posle postkomunističkog haosa devedesetih.
Pored toga što je vratio naširoko rasprostranjeni nacionalni ponos, Putin je omogućio srednjoj klasi da nikne i napreduje, iako Moskva i dalje dominira privredom, a siromaštvo u ruralnom krajevima je i dalje veliko.
Novičok i Navaljni
Njegova popularnost među starijim Rusima izrazito je veća nego među mlađim.
Ovi potonji odrasli su pod Putinom i mnogi od njih deluju kao da su željni promene.
Hiljade mladih Rusa demonstriralo je širom zemlje u januaru 2021. pružajući podršku Aleksu Navaljnom, najvećem Putinovom kritičaru, koji je uhapšen neposredno po povratku iz Berlina.
Bili su to najveći ruski ulični protesti godinama unazad, a policija je brutalno reagovala, uhapsivši nekoliko hiljada učesnika.
Navaljni je optužio ruski državni vrh za rasprostranjenu korupciju, nazvavši Putinovu Ujedinjenu Rusiju „strankom prevaranata i lopova“.
Milioni su pogledali video Navaljnog o „Putinovoj palati“, luksuznom imanju na Crnom moru za koje opozicioni političar tvrdi da je Putin navodno dobio na poklon od bogatih prijatelja.
Arkadij Rotenberg, milijarder blizak Putinu, kasnije je tvrdio da je on vlasnik.
Navaljni je sada narušenog zdravlja u zatvoru, osuđen kontroverznom odlukom za slučaj pronevere.
- Aleksej Navaljni – najglasniji Putinov kritičar
- Navaljni za BBC: Sve ukazuje da Putin stoji iza trovanja, zašto moju krv traže od Merkel
- Dva sata koja su spasla život Alekseja Navaljnog
- Putin o trovanju Navaljnog: „Istraga je medijski trik“
Anti-korupciona fondacija (FBK) Alekseja Navaljnog i zapadne vlade nazvale su njegovo suđenje političkim, a Evropski sud za ljudska prava presudio je da on mora biti pušten iz zatvora zbog opasnosti po život.
Navaljni je još jedan razlog zašto su Putinovi odnosi sa Zapadom toliko loši u ovom trenutku.
U avgustu prošle godine on je za dlaku preživeo napad nervnim agensom novičok, za koji su zapadne vlade izravno optužile Putinovu Federalnu službu bezbednosti (FSB).
Putin je bio šef FSB pre nego što je postao predsednik.
Novičkok – ruski bojni otrov – upotrebljen je i za trovanje bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripala i njegove ćerke Julije u Engleskoj 2018. godine.
I za to su bili okrivljeni ruski državni agenti.
Skripalovi su preživeli, ali je stradala jedna meštanka.
Putin je negirao sve veze sa tim i drugim napadima na istaknute političke protivnike.
Teško detinjstvo
Vladimir Putin je odrastao u surovom sirotinjskom stambenom bloku u Lenjingradu – danas Sankt Peterburg – i tukao se sa lokalnim dečacima koji su bili često veći i jači od njega.
To ga je navelo da počne da trenira džudo.
Prema sajtu Kremlja, Putin je želeo da radi za sovjetsku obaveštajnu službu „još pre nego što je završio školu“.
„Pre pedeset godina lenjingradske ulice su me naučile jednom pravilu: ako je sukob neizbežan, vi morate da udarite prvi„, rekao je Putin u oktobru 2015. godine.
Bolje je boriti se protiv „terorista“ u Siriji, objasnio je, nego čekati da oni udare u Rusiji.
Kavkaska žarišta
Koristio je i grubi rečnik uličnog borca kad je pravdao vlastiti vojni napad na separatističke pobunjenike u Čečeniji, zarekavši se da će ih istrebiti „čak i iz toaleta“.
Uglavnom muslimanska većinska severna kavkaska republika ostala je razorena teškim borbama 1999-2000. godine, u kojima je poginulo hiljade civila.
Gruzija je bila još jedno kavkasko žarište za Putina.
Njegove snage su 2008. godine zaustavile gruzijsku vojsku i zauzele dva otcepljena regiona – Abhaziju i Južnu Osetiju.
Sukob sa tadašnjim pronatovskim predsednikom Gruzije Mihailom Sakašvilijem bio je veoma lične prirode.
I pokazao je da je Putin spreman da podrije prozapadne lidere u bivšim sovjetskim državama.
Vladimir Putin: Od špijuna do predsednika
- Rođen 7. oktobra 1952. godine u Lenjingradu (danas Sankt Peterburg)
- Studirao pravo i posle fakulteta se pridružio KGB-u
- Služio kao špijun u komunističkoj Istočnoj Nemačkoj – neki bivši drugovi iz KGB-a
- Kasnije su dobili visoke državne položaje tokom Putinove vladavine
- Devedesete – glavni savetnik gradonačelnika Sankt Petersburga Anatolija Sobčaka, koji ga je prethodno učio pravu
- Ulazi u Kremlj Borisa Jeljcina 1997. godine, prvo postavši šef Federalne službe bezbednosti (FSB – glavni naslednik KGB-a), a potom i premijer
- Nova godina 1999. godine – Jeljcin podnosi ostavku i imenuje ga vršiocem dužnosti predsednika
- Lako dobija predsedničke izbore u martu 2000. godine
- Osvaja drugi mandat 2004. godineRuski ustav mu ne dozvoljava da se kandiduje za treći uzastopni mandat, zbog čega postaje premijer
- Osvaja treći predsednički mandat 2012. godine
- Reizabran na šest godina 2018. godine
Prijatelji milijarderi
Putinova svita je neverovatno bogata elita, a i za njega samog se veruje da poseduje ogromno bogatstvo.
Vlastitu porodicu i poslove drži daleko od očiju javnosti.
Panamski papiri koji su procureli 2016. godine obelodanili su sumnjivu mrežu ofšor kompanija u vlasništvu dugogodišnjeg Putinovog prijatelja – koncertnog čeliste Sergeja Roldugina.
- Putinov prijatelj i oligarh Rotenberg tvrdi – palata na Crnom moru je moja
- Luksuz, buđ i lažni zidovi „Putinove palate“
Putin i njegova supruga Ljudmila razveli su se 2013, posle skoro 30 godina braka.
Ona ga je opisala kao radoholičara.
Prema istrazi novinske agencije Rojters, Putinova mlađa ćerka Katerina uspešna je u akademskom svetu, ima vrhunski administrativni posao na Moskovskom državnom univerzitetu i učestvuje u takmičenjima akrobatskog rokenrola.
Marija, starija Putinova ćerka, takođe radi u akademskim krugovima, specijalizovana je za endokrinologiju.
Rojters je otkrio da nekoliko drugih moćnih figura bliskih Putinu – često bivših pripadnika KGB – takođe imaju uspešnu decu na unosnim menadžerskim položajima.
Zimska olimpijada u Sočiju 2014. godine bila je luksuzna demonstracija sile Putinove ere: procenjuje se da je Rusiju koštala 51 milijardu evra – što je ubedljivo najviša cena plaćena za bilo koju Olimpijadu do sada.
Strastveni je ljubitelj hokeja na ledu, baš kao i džudoa – a državna televizija je više puta prikazala njegove veštine na ledu.
Isterani liberali
Putinova specifična vrsta patriotizma dominira ruskim medijima, reportaže su uvek na njegovoj strani, tako da je teško proceniti pravu snagu opozicije.
Čak i 2008-2012. godine, dok je bio premijer pod predsednikom Dimitrijem Medvedevim, očigledno je bilo da on drži sve poluge vlasti.
Tokom prva dva predsednička mandata, Putin je bio potpomognut zdravim prihodima od nafte i gasa – dva glavna ruska izvozna artikla.
Životni standard za većinu Rusa se popravio.
Ali cena je bila, prema mišljenju mnogih, erozija ruske demokratije u povoju.
Od globalne finansijske krize iz 2008. godine, Putin ima problema sa anemičnom privredom, pogođenom recesijom i, od nedavno, vrtoglavim padom cene nafte.
Rusija je izgubila mnoge strane investitore i milijarde dolara u povlačenju kapitala.
Zabrinutost zbog kršenja ljudskih prava
Putinovu vladavinu obeležio je konzervativni ruski nacionalizam.
Odlikuju ga snažni odjeci carističkog apsolutizma, uz potporu Pravoslavne crkve.
Crkva je podržala zabranu grupa koje šire gej „propagandu“ među tinejdžerima.
Ubrzo pošto je postao predsednik, Putin je počeo da marginalizuje liberale, često ih zamenjujući saveznicima tvrde struje ili neopredeljenima koji su jedva nešto više od običnih poslušnika.
Jeljcinovi miljenici kao što su oligarsi Boris Berezovski i Vladimir Gusinski završili su kao begunci koji žive u izgnanstvu van zemlje.
Međunarodna zabrinutost zbog kršenja ljudskih prava u Rusiji porasla je posle hapšenja oligarha Mihaila Hodorovskog, nekada jednog od najbogatijih milijardera na svetu, i antiputinovskih aktivistkinja iz pank grupe Pussy Riot.
- Da li protesti zbog Navaljnog ugrožavaju Putina
- Ispovest članice grupe Pussy Riot: „Nisam htela da sedim u zatvoru“
- Stub srama – zašto u Rusiji cveta kultura izvinjavanja pred kamerama
Putinovi odnosi sa Velikom Britanijom pokvarili su se posle radioaktivnog trovanja antiputinovskog aktiviste Aleksandra Litvinenka 2006. godine u Londonu.
Za njegovo ubistvo optuženi su agenti ruske države.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
