„Blejd Raner“ je najbolji film na svetu, to vam je valjda jasno.
Ne sećam se kada sam ga prvi put gledao, ali sam prilično siguran da je nešto najbolje što smo kao vrsta stvorili za filmsko platno.
Da, ima kompleksnijih, vizuelno boljih, ovakvih i onakvih, ali je to jednostavno tako, barem na mojoj listi.
Zbog njega sam gledao Akiru i Ghost in the Shell, zavoleo SF, čuo za tamo nekog tipa po imenu Filip K. Dik koji se pita sanjaju li androidi električne ovce i upoznao sajberpank.
Često ga Luka – drug iz ulice sa kojim sam odrastao, a koji takođe voli filmove – i ja pomenemo i zaključak je uvek isti: Apsolutno je genijalan.
„Pre svega zbog estetike sajberpanka i muzike, a zatim i likova“, kaže Luka.
„Mnogo volim filmove gde glavni junaci nisu samo crni ili beli. Tako je u Blejd raneru – ni Dekard, ni Roj Beti nisu ni ispravni ni neispravni likovi“.
A onda je stigla vest da je umro Rutger Hauer, holandski glumac koji igra Roja Betija, replikanta koji samo želi da živi.
Hm, da li ga to onda čini čovekom?
Suze na kiši
Internet i društvene mreže bili su u sredu zatrpani čuvenim „Suze na kiši“ monologom, čim su mediji preneli da je Hauer umro.
Tako je svima bilo najlakše da se oproste.
„Video sam stvari u koje vi ljudi ne biste mogli da poverujete“, govorio je Beti širom Fejsbuka i Tvitera, dok mu se kapi kiše slivaju niz lice.
https://twitter.com/SasaKarisik/status/1154190539052503041
Jelena Đurović, urednica portala AgitPop, kaže za BBC na srpskom da je ta scena iz više razloga preplavila društvene mreže.
„Prvo, vizuelno je fascinantna, besprekorno odglumljena i snimljena, sa dosta simbolike“.
„Naravno, Hauera su ožalili i ozbiljniji fanovi, znajući da je glumac dobrim delom improvizovao taj monolog, kojeg nema ni kod Filipa K. Dika, ni u scenariju, kao i da je Tanhojzer referenca na Vagnera“.
- Malo gledaš, pa se sakriješ: Scene kojima nas je Džon Karpenter kupio
- Pronađen „nastavak“ knjige Paklena pomorandža
Kako kaže, stvar dodatno „potpaljuje“ činjenica da se radnja filma i Betijeva smrt događaju upravo 2019. godine.
„Sa koje god strane gledamo, beli golub i solilokvij Roja Betija su ušli u svetsku kulturnu baštinu što je pozitivno“.
Replikant
O čemu je se uopšte radi u Blejd Raneru?
Suštinski, o tome šta je čovek.
Rik Dekard – Harison Ford – je policajac i „istrebljivač“, koji lovi replikante.
Replikanti su androidi, stvoreni da bi radili kojekakve opasne poslove po kolonijama u svemiru. Na prvi pogled se ne razlikuju od običnog čoveka, ali imaju veću snagu, inteligenciju i brzinu.
Međutim, neksus-6 replikanti imaju životni vek od samo četiri godine, kako ne bi razvili sposobnost empatije i tako postali imuni na Vojt-Kompf tekst za otkrivanje replikanata.
Nakon pobune, manja grupa replikanata stigla je na Zemlju – gde su zabranjeni, pa Dekard mora da ih pronađe.
Predvodi ih izvesni Roj Beti.
„On je agresivni pobunjeni radnik i rob koji želi da bude slobodan građanin i ima predodređenu sudbinu protiv koje se bori“, kaže Đurović.
„Iako replikant, Beti daje znake empatije…
„Kroz njegov lik i mi gledaoci postavljamo egzistencijalna pitanja – šta znači biti ljudsko biće i koja je svrha postojanja.
„Ovo su večite teme, a sa njima nas suočava harizmatični, neurotični negativac čija nas smrt pogađa na nepredvidiv način. To je ta ‘savršena oluja’ u stvaranju vrhunske kinematografije“.
Oproštaji
Iako film nije tako dobro prošao na bioskopskim blagajnama, vremenom je stekao kultni status, pa se sa Odisejom u svemiru: 2001 redovno bori za titulu najboljeg SF filma ikada.
Luka se seća da je Blejd ranera prvi put gledao sa 14 godina.
„Tada mi ništa nije bilo jasno, ali sam znao da je to moj novi omiljeni film, koliko god da to ludo zvuči.
„Od tada sam ga gledao sigurno pedesetak puta i svaki sledeći put je sve bolji, jer primetiš sve više sitnih detalja“, ističe on.
Nešto slično kaže i Jelena.
„Nažalost, ja sam ga gledala u periodu kad se pojavio, tako da nisam bila u adekvatnom uzrastu da bih skroz povezala prilično ozbiljnu SF priču… Ipak, ostalo mi je snažno sećanje upravo na scenu u kojoj Beti umire, na atmosferu, neprestanu kišu i boje.
„Znam da mi se dopalo i kako Harison Ford izgleda u filmu i da sam osetila da je on u nekakvom ratu sa samim sobom.
„Kad sam odrasla i pogledala film ponovo ukapirala sam zašto je ostao kultni i posle skoro četiri decenije od premijere. Mogu da kažem da mi je i nastavak, „Blejd Raner 2049″ bio visoko na listi najboljih filmova 2017. godine i žao mi je što ga više ljudi nije doživelo pozitivno. To je odličan film“.
Mnogi su preko društvenih mreža takođe isticali koliko vole Roja Betija i Blejd Ranera.
https://twitter.com/igorfocus/status/1154099229264162816
https://twitter.com/Tantal___/status/1154115100594311170
https://twitter.com/SerbianInfidel/status/1154081050622140416
Oproštaj reditelja Petra Petrovića od Roja Betija, za BBC na srpskom
„Pre nego što smo naučili engleski i shvatili šta se u tom mračnom Blejd Raner filmu dešava našem Indijani Džounsu, videli smo to njegovo lice.
Njegovo lice, plavih očiju i nevidljive svetle kose u potrazi za osećanjima koja bi mu pokrenula mišiće, urezalo nam se u korteks za vjek i vjekov.
Rutgerovo lice i bokovi Deril Hane, tako lepi, tako hladni, tako smrtonosni. Kada progovori na kiši, na krovu to je bio naš uvod u dramu, u pozorište, Rutger Hauer je bio naš Hamlet.
Panker kao što je danski princ i trebao da bude, polugo i potpuno lud.
A kad ti Hamlet zaigra u nizu kultnih filmova poput Wedlock i Split Second, onda ga voliš još više.
To lice će uvek biti deo mene i da mu nikad nisam čuo glas“.
Čovek
Iako su društvene mreže pune čuvene „Suze na kiši“ scene, mnogo je genijalnosti stalo u tih sat vremena i 58 minuta.
Na primer, kada replikant Roj Beti upoznaje doktora Tajrela, koji ga je stvorio.
„Iznenađen sam što nisi došao ranije“, kaže čovek u bademantilu jednom od dvojice muškaraca koji su upravo ušli u njegovu spavaću sobu.
Tišina, odgovora nema.
„Nije lako upoznati svog tvorca“, odgovara mu kratko jedan od njih – Roj Beti.
Kosa mu je potpuno bela, držanje čvrsto, a podočnjaci veliki. Na sebi ima dugački, crni mantil, kakav će sigurno biti u modi te daleke 2019. godine.
„A šta on može da uradi za tebe“, pita doktor Tajrel.
„Može li da popravi ono što je stvorio?“
Opet nekoliko sekundi tišine.
„Želiš da budeš modifikovan? Šta je problem?“
„Smrt… Želim više života, oče“.
Ima li išta ljudskije od toga?
Ovo je neverovatno otvoren i ličan osvrt kolege Slobodana Maričića, čije tekstove ste mogli da čitate i sa Vimbdlona.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
