Kriangkraj Tečamong je 1989. godine ukrao dragulje vredne 20 miliona dolara od svog poslodavca, saudijskog princa

Panumas Sanguanwong/BBC Thai
Kriangkraj Tečamong je 1989. godine ukrao dragulje vredne 20 miliona dolara od svog poslodavca, saudijskog princa

Krađa dragog kamenja iz palate u Saudijskoj Arabiji 1989. godine izazvala je niz ubistava i diplomatsku krizu koja još uvek traje. Čovek odgovoran za krađu sada iznosi svoju stranu priče, iako inače retko daje intervjue.

Short presentational grey line

BBC

Lopov je znao da je pravi trenutak za krađu dok su saudijski princ i njegova supruga bili odsutni tri meseca na odmoru.

Kriangkraj Tečamong preuzeo je značajan rizik, jer je potencijalna kazna za krađu u Saudijskoj Arabiji amputacija.

Međutim, Kriangkraj nije bio običan lopov. Planirao je krađu više desetina dragulja svog poslodavca princa Fejsala, najstarijeg sina Fada, kralja Saudijske Arabije.

Kriangkraj je bio čistač u palati princa Fejsala, pa je tako upoznao svaki njen kutak. Primetio je da tri od četiri sefa u kojima su se nalazili prinčevi dragulji uobičajeno nisu zaključana. Bila je to previše dobra prilika da je ne bi iskoristio.

Imao je problema sa dugovima zbog kockanja sa drugim zaposlenima u palati u slobodno vreme, a i bila je to sjajna šansa da pobegne iz represivne države u kojoj više nije mogao da živi.

Jedne večeri je smislio izgovor da ostane u palati. Sačekao je da odu ostali zaposleni i ušunjao se u prinčevu spavaću sobu. Izabrao je neke dragulje i zalepio ih sebi na telo pomoću lepljive trake.

Takođe je sakrio drago kamenje u opremu za čišćenje, pa i u kese za usisivač.

Ukupno je odneo oko 30 kilograma plena, čija vrednost iznosi skoro 20 miliona dolara. Prema kasnijim izjavama saudijskih zvaničnika, među ukradenim predmetima bilo je zlatnih satova i nekoliko krupnih rubina.

Te noći, Kriangkraj je sakrio ukradene dragocenosti svuda po palati, na mestima na kojima je znao da ih neće pronaći. Potom ih je, tokom narednih mesec dana, odnosio i sakrivao unutar velike pošiljke koju je teretnim prevozom poslao u Tajland.

U trenutku kada je krađa otkrivena, Kriangkraj je već pobegao nazad u Tajland, a teretna pošiljka je poslata nekoliko dana po njegovom odlasku.

Međutim, čekao ga je sledeći izazov – kako da ukradene predmete prenese kroz tajlandsku carinu. Svi predmeti koji se uvoze iz inostranstva obavezno su pregledani na ulasku u zemlju.

Znajući da tajlandski službenici ne mogu da odole mitu, Kriangkraj je stavio novac i poruku u koverat i zapakovao ih u pošiljku. U poruci je pisalo da se unutar pošiljke nalazi pornografski materijal i da moli da je službenici ne pregledaju.

Plan je uspeo, ali Kriangkraj nije mogao večito da beži od pravde. U januaru 1990. godine, uhapšen je kod kuće u pokrajini Lampang na severu Tajlanda, nakon što je saudijska policija obavestila svoje tajlandske kolege u vezi sa situacijom.

Drago kamenje, od kog je Kriangkraj zadržao deo, a prodao ostatak, pronađeno je nedugo potom. U međuvremenu, od pronalaska dragulja do njihovog vraćanja u Rijad, desio se još jedan zločin.

Saudijski zvaničnici tvrdili su da nedostaje oko 80 odsto dragulja, a da su mnogi od vraćenih zapravo falsifikati.

Zatim su krenule da kruže fotografije supruge visoko rangiranog tajlandskog zvaničnika sa ogrlicom koja je neverovatno podsećala na jedan od nedostajućih komada nakita.

Nestanak jednog dragog kamena je, ipak, izazvao posebnu pometnju – u pitanju je bio redak plavi dijamant od 50 karata, veličine jajeta.

Alan Hart, glavni izvršni direktor Udruženja za nauku o dragom kamenju Velike Britanije, kaže da samo 1 od otprilike 10.000 dijamanata ima jasnu boju.

Od obojenih dijamanata, izuzetno mali broj je plave boje, usled čega su među najređim i najvrednijim na svetu. Izraženu boju imaju zahvaljujući tragovima bora, hemijskog elementa koji je bio prisutan u toku nastanku dijamanta oko 600 kilometara ispod zemljine površine.

Mnogi plavi dijamanti koji su danas na tržištu poreklom su sa istog mesta – iz rudnika Kulinan u blizini Pretorije u Južnoafričkoj Republici. Međutim, poreklo saudijskog plavog dijamanta je nejasno i ne postoje fotografije objavljene u javnosti.

Slučaj je mogao da se završi kaznom zatvora za Kriangkraja u trajanju do tri godine i kukanjem iz Saudijske Arabije povodom nestanka prinčevih dragulja, a naročito plavog dijamanta. Umesto toga, istraga je nastavila krvavim tokom.

Početkom februara 1990. godine, dvojica diplomata iz viznog odeljenja saudijske ambasade u Bangkoku, glavnom gradu Tajlanda, vozili su se ka ambasadi.

Oko 800 metara od zgrade ambasade, napali su ih naoružani strelci i obojica saudijskih diplomata su ubijeni. Otprilike u isto vreme, treći napadač upao je u stan kolege jednog od dvojice Saudijaca i ubio ga.

Nekoliko nedelja kasnije, Muhamed al Ruvaili, saudijski biznismen, poslat je u Bangkok da istraži šta se dogodilo sa nestalim blagom. Međutim, postao je i sam žrtva. Kidnapovan je i veruje se da je ubijen, iako njegovo telo nikada nije nađeno.

Postoji veliki broj teorija u vezi sa ovim ubistvima.

Zamenik šefa misije u ambasadi SAD u Bangkoku poslao je 2010. godine diplomatsku notu u kojoj tvrdi da su ubistva trojice diplomata „skoro zasigurno posledica neprijateljstva između Saudijaca i Hezbolaha“, libanske šiitske militantne organizacije. Notu je kasnije objavio Vikiliks.

Međutim, jedan saudijski zvaničnik nije imao dilemu u vezi sa pitanjem ko je odgovoran.

Muhamed Said Kodža, bez pištolja, pokazuje dokaze iz slučaja ukradenih dragulja

Getty Images
Muhamed Said Kodža, bez pištolja, pokazuje dokaze iz slučaja ukradenih dragulja

Muhamed Said Kodža, saudijski diplomata sa 35 godina iskustva, poslat je u Bangkok nedugo nakon krađe, da nadgleda istragu. Iako je očekivao da će provesti samo tri meseca u Tajlandu, ostao je nekoliko godina.

Kodža faktički nije radio u punom kapacitetu ambasadora, već je imao niže zvanje otpravnika poslova, zbog toga što je Saudijska Arabija posle krađe i ubistava spustila diplomatske odnose sa Tajlandom na niži nivo.

Posle toga, broj tajlandskih radnika u Saudijskoj Arabiji spao je sa preko 200.000 na svega 15.000. Procenjuje se da je zbog toga privreda Tajlanda, izuzetno zavisna od novca koji državljani na radu u drugim zemljama šalju svojim rođacima kod kuće, pretrpela gubitke u iznosu od više milijardi dolara godišnje. Odnosi između dve zemlje jedva da su išta bolji danas.

Kodža, strog čovek sa brkovima, držao je svoj smit end veson revolver na stolu ispred sebe dok je davao intervjue za štampu, tvrdeći da mu tajlandska policija radi o glavi. Davao je neuobičajeno iskrene intervjue za jednog diplomatu, koji su objavljivani na naslovnim stranama tajlandskih novina.

Neuvijeno je optuživao tajlandsku policiju da su ukrali pronađeno blago i ubili saudijske diplomate i biznismena, radi prikrivanja sopstvene pronevere.

Tvrdio je da su diplomate i biznismen ubijeni jer su otkrili osetljive podatke u vezi sa krađom. Protiv policajca koji je bio na čelu istrage ubistava saudijskih diplomata podneta je optužnica zbog nestanka Muhameda al Ruvailija, ali je naknadno povučena.

„Ovde je policija čak iznad vlade“, Kodža je izjavio za „Njujork Tajms“ u septembru 1994. godine. „Ja sam musliman i ostao sam ovde jer se osećam kao da se borim protiv đavola.“


Intervju za „Njujork Tajms“ bio je jedan od mnogih koje je Kodža dao u toku tog meseca, a desio se nedugo nakon još jednog ubistva povezanog sa krađom.

Tajlandske vlasti su, pod sve većim pritiskom iz Saudijske Arabije, nastojale da reše slučaj. Utvrđen je identitet čoveka za kog se sumnjalo da je rukovao i trgovao ukradenim dragim kamenjem nakon što se Kriangkraj vratio u Tajland.

Taj tajlandski diler dragog kamenja bio je pod sumnjom da je prodao dragulje i zamenio ih falsifikatima, te je postao ključni svedok u daljem toku slučaja.

Međutim, njegova supruga i sin nestali su u julu 1994. godine, a njihova tela su kasnije nađena izvan Bangkoka, u jednom mercedesu.

Iako su na leševima postojali znaci udaraca tupim predmetom, u kriminalističkom izveštaju navedeno je da su poginuli nakon što se veliki kamion sudario sa njihovim automobilom. Tada je Kodža krenuo u novu rundu interjvua.

„Glavni kriminalističar smatra da smo glupi“, izjavio je na konferenciji za štampu. „Ovo nije bila nesreća, već žele da prikriju svoje tragove.“

Kodža je bio u pravu. Kasnije je ustanovljeno da su policajci zaduženi da pronađu ukradene dragulje proneverili jedan deo dragog kamenja, iznudili novac od dilera i ubili njegovu suprugu i sina.

Šef policije koji je bio na čelu izvorne istrage, Čalor Kertes, naposletku je proveo 20 godina u zatvoru.

Short presentational grey line

BBC

Kriangkraj je nervozan. Prošlo je 28 godina otkad je pušten iz zatvora, a 30 godina od njegove smele krađe. Ponovo stanuje na severozapadu Tajlanda.

Tim novinara tajlandskog BBC-ja je tokom nekoliko dana pratio dojave o njegovom kretanju i konačno ga pronašao u njegovom skromnom domu.

Dok mu pogled šara levo-desno, njegova paranoja je veoma očigledna. Iznova i iznova pita našeg novinara da li je policajac, a zatim insistira da izađemo iz kuće i da razgovaramo usred pirinčanog polja koje ima u blizini.

Dok se probija kroz stabljike visine do kolena, počinje da priča. „Ono što se desilo je za mene bilo noćna mora“, kaže.

Kriangkraj u svom polju pirinča 2019. godine

Panumas Sanguanwong/BBC Thai
Kriangkraj u svom polju pirinča 2019. godine

Tokom narednih dana dao je jedan od prvih detaljnih intervjua nakon krađe, događaja koji je doveo do smrti barem tri osobe, a možda i mnogih drugih. Čak i nakon toliko vremena, još uvek se boji da će ga ubiti zbog onog što je učinio. To osećanje ga nije napustilo od trenutka kada je uhvaćen.

„U vreme kada sam uhapšen, bio sam potpuno izvan sebe“, kaže. „Neprestano sam bio paranoičan i u panici zbog svega što se događalo. Razmišljao sam samo kako neću preživeti i kako mnogi žele da nestanem ili da me ubiju. Nedelju dana nisam uopšte spavao.“

Kriangkraj tvrdi da nije imao pojma da će zločin koji je učinio postati toliko značajan. Kaže da je znao da je zlato koje je ukrao veoma vredno, ali da nije shvatio kolika je ukupna vrednost ostalih ukradenih predmeta sve dok nije izašao iz zatvora.

„Kada me je policija pronašla“, kaže, „odlučio sam da se ne opirem. Predao sam se. Vratio sam dragulje koje sam još imao i pomogao im da dođu do onih koje sam prodao. Ova priča ne bi bila toliko poznata, da u nju nisu bili uključeni neki moćni ljudi Tajlanda.“

Kriangkrajeva kazna zatvora smanjena je sa pet godina na dve godine i sedam meseci nakon što je izjavio da je kriv po optužnici. Čim je izašao iz zatvora, promenio je prezime, da bi poštedeo svog sina sramote.

Međutim, nastavio je da se oseća krivim zbog onog što je uradio, a kaže da mu je život posle zatvora bio pun „razočaranja i nesrećnih događaja“. Stoga je u martu 2016. godine odlučio da postane budistički monah.

Kriangkraj je proveo tri godine u manastiru

Panumas Sanguanwong/BBC Thai
Kriangkraj je proveo tri godine u manastiru

Pozvao je medije na ceremoniju zamonašenja i vrlo kratko im se obratio.

„Želim da se zamonašim i da budem monah do kraja života, da bih poništio kletvu saudijskog dijamanta“, rekao je, „kao i da posvetim svoje duhovne zasluge onima koji su zapali u nevolje zbog moje karme i koji su umrli tokom svih proteklih događaja. Želim da mi svi oproste ono što sam uradio.“

Kriangkraj je izabrao monaško ime sa značenjem „onaj koji je snažan kao dijamant“.

Među prisutnima tog dana bio je i Čalor Kertes, šef policije koji je završio u zatvoru zbog svoje uloge u ubistvima supruge i sina dilera dragog kamenja.

Kertes je, kako su javljali tajlandski mediji, i u zatvoru nastavio da tvrdi da nije kriv. Takođe je postao vešt imitator Elvisa Prislija. A i on je, kada je pušten iz zatvora, odlučio da postane monah, mada nije proveo mnogo vremena u manastiru.

Kertes i Kriangkraj su jedini koji su kažnjeni zatvorskim kaznama zbog „Afere plavog dijamanta“, kako se slučaj danas naziva.

Vrhovni sud Tajlanda je u martu oslobodio pet bivših policajaca optužbi vezanih za nestanak i ubistvo saudijskog biznismena, Muhameda al Ruvailija.

Kriangkraj ni u manastiru nije uspeo da pobegne od prošlosti. Ljudi su ga pronalazili da ga pitaju gde je sakrio plavi dijamant. Pošto im on ništa ne bi odgovorio, verovali su da ga je sakrio kod kuće. Plavi dijamant nikada nije pronađen.

Kriangkraj je ostao u manastiru samo tri godine. „Nisam mogao da ostanem monah do kraja života, jer imam porodicu kojoj sam potreban“, kaže.

Sada ima 61 godinu i, da bi preživeo, radi sve poslove do kojih može da dođe – obrađuje zemlju, održava pirinčana polja, čisti i obavlja majstorske poslove.

„Sada živim jednostavnim životom na selu“, kaže Kriangkraj, unutar svoje drvene kuće. „Nemam mnogo novca, jedva dovoljno da preživim i da prehranim porodicu. Za mene je to, mislim, istinska sreća.“


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.