Moja veš mašina ima sigurnosni mehanizam.
Da bi je aktivirali, morate da pritiskate dugme za paljenje određeni vremenski period određenom snagom; ako ga pritiskate previše slabo, ništa se neće desiti, ako ga pritiskate previše jako, mašina besno pišti na vas.
Jednom kad ste ovladali ovom tehnikom, sve postaje lako; popale se sve lampice, stvari počinju da se pomeraju i ciklus doživi vrhunac u podrhtavajućem uskomešanom krešendu buke.
Na kraju, isprepletena gomila vlažne, ali osvežene odeće ispadne na njen drugi kraj.
Ali za neinicirane, to je zbunjujuća misterija.
Razmotrimo sada malo ženski orgazam.
Dž.D. Selindžer je jednom napisao da je „žensko telo kao violina; potreban je izvrstan muzičar da bi svirao na njemu kako treba.“
Pritisnuta ili pomilovana na pravi način, žena može biti dovedena do takve ekstaze da, na par sekundi, ostatak sveta prestane da postoji.
Ali uradite to pogrešno i može da usledi bol, nezadovoljstvo ili tupo ništavilo.
To je u velikom kontrastu sa muškarčevim iskustvom; dok god on može da postigne erekciju, nekoliko minuta energične stimulacije obično se završi ejakulacijom.
Zašto su orgazmi toliko intenzivno prijatni?
Kako to da žena može da doživi više orgazama odjednom?
I da li famozna G-tačka uopšte postoji?
Ovo su neka od najistrajnijih misterija medicine.
„Možemo da odletimo na Mesec, ali ne razumemo dovoljno naša vlastita tela“, kaže Emanuele Janini sa Univerziteta Tor Vergata u Rimu – jedan od onih koji je proveo čitavu karijeru pokušavajući da ih objasni.
Poslednjih godina došlo je do prave poplave studija ovih Gospodara seksa iz stvarnog života i one su konačno počele da nam donose neke odgovore.
- Seksualni mit star vekovima
- Pet stvari koje treba da zna svaka žena
- Kako se vagine konačno oslobađaju stida
Mozak u plamenu
Možda najveća veština naučnika jeste da ubede žene da ostave po strani sve inhibicije i masturbiraju – ili čak imaju snošaj – pod jarkim svetlima naučnog istraživanja, pa čak i u neudobnom okruženju magnetne rezonance.
Jedan od predvodnika ovog istraživanja je Beri Komisaruk sa Univerziteta Ratgers u Nju Džersiju, koji je želeo da istraži da li razlike u mozgu mogu da objasne zašto žene i muškarci doživljavaju seks toliko drugačije.
Vidimo potpuno aktivaciju mozga – popale se svi sistemi
Ispostavlja se da uprkos njihovim različitim iskustvima, i muškarci i žene pokazuju otprilike istu nervnu aktivnost tokom orgazma.
„Sličnosti između muškaraca i žene tokom orgazma su mnogo veće od razlika“, kaže Komisaruk.
„Vidimo potpuno aktivaciju mozga; praktično, popale se svi sistemi.“
To bi moglo da objasni zbog čega orgazmi toliko zaokupljuju – ako čitava šuma gori, teško je razlikovati različite logorske vatre koje su već bile u njoj na samom početku.
„Tokom orgazma, ako se sve aktivira istovremeno, to može da izbriše tananu granicu između različitih aktivnosti“, dodaje Komisaruk.
Možda baš zbog toga ne možete da razmišljate ni o čemu drugom.
Postoje, međutim, žarišta u toj peći.
Jedno je nucleus accumbens, region mozga koji se bavi zadovoljstvom i nagradom putem ispuštanja neurotransmitera zvanog dopamin.
Kad im se pruži izbor, pacovi će odabrati elektronsku stimulaciju ovog dela mozga pre nego hranu – do te mere da bi dozvolili sebi da se izgladne do smrti.
Pored seksa, aktiviraju ga još i kokain, amfetamin, kofein, nikotin i čokolada.
Nije ni čudo što vas orgazam tera da želite stalno da se vraćate po još.
Posle orgazma, međutim, javljaju se ipak neke bitne razlike, koje bi mogle da objasne zašto muškarci i žene reaguju toliko drugačije posle vrhunca.
Komisaruk, zajedno sa Kačinom Alen, pronašao je preliminarne dokaze da konkretni delovi muškog mozga postaju neosetljivi na dalju čulnu stimulaciju genitalija odmah posle orgazma, dok ženski mozak nastavlja da bude aktivan: zbog toga možda neke žene dožive više orgazama, a muškarci ne.
- Masturbacija: Igrarija koja oslobađa od stresa i popravlja raspoloženje
- „Može li orgazam dnevno da mi smanji stres“
- Da li se „bumeri“ najbolje provode u krevetu
Anatomija zadovoljstva
Ako su ovi snimci mozga izazvali neku kontroverzu, to nije ništa u poređenju sa pokušajima da se definiše anatomija orgazma.
Penis ima samo jednu putanju za prenošenje senzacija do mozga, dok ženski genitalni trakt ima tri ili četiri.
U središtu ženske seksualnosti je klitoris: većini poznat kao kuglica u obliku graška, postavljen u neugodnom položaju, na oko centimetar ispred vaginalnog otvora.
Ko je tačno otkrio važnost tog obličja predmet je rasprave.
Glinene figurice iz ledenog doba, poznate kao „figure Venere“, opisuju ženu bez lica sa velikim grudima, okruglim stomakom, naglašenom vaginom i usminama- i, na jednom modelu, klitorisom.
Tek je od 16. veka klitoris počeo da se opisuje kao konkretno fizičko obeležje, zajedničko za sve žene, sa funkcijom izazivanja zadovoljstva.
U knjizi De re anatomika, objavljenoj 1559. godine, Realdo Kolumbo opisao je klitoris kao „sedište ženskog uživanja“.
A opet tokom narednih vekova, žensko zadovoljstvo bilo je gurnuto u zapećak, a klitoris je bio uglavnom zaboravljen – makar među anatomima i lekarima.
Ponovo je isplivao u 20. veku, ali su ga i dalje mnogi smatrali manje važnim.
Iako je Sigmund Frojd makar priznao da žene mogu da dožive orgazam, verovao je da osetljivost klitorisa nadmašuje vaginalni orgazam kod zrelih žena.
Nesposobnost doživljavanja vaginalnih orgazama vezuje se za psihoseksualnu nezrelost, pisao je on.
Da je to istina, bilo bi strašno mnogo žena na svetu koje nisu do kraja svesne vlastitog seksualnog potencijala.
Između trideset i četrdeset odsto žena tvrdi da nikad nije doživelo orgazam samo preko vaginalne penetracije – mada mnogo više njih može da doživi orgazam preko stimulacije klitorisa.
Sugestija da je vaginalni orgazam nadmoćniji iritira mnoge feministkinje.
To zvuči kao da se žene koje ne doživljavaju vaginalni orgazam naprosto ne trude dovoljno.
I zato da li vaginalni orgazmi treba da budu obredi inicijacije za sve žene ili samo za privilegovanu manjinu?
Da li je uopšte moguće doživeti orgazam bez klitorisa?
Beri Komisaruk je načinio prve korake u davanju odgovora na ova pitanja sasvim slučajno, dok je proučavao ponašanje pri parenju kod pacova.
Jednog dana, dok je ubacivao šipku u vaginu ženke pacova, pokrenuo je bizarnu reakciju: „Čim bih dodirnuo grlić materice, pacovi bi postali ukočen i nepokretni“, kaže on.
I ne samo to, već tokom ovakve vrste stimulacije, pacovi su postali naizgled neosetljivi na bol.
Ubrzo potom, zamenio je pacove za žene i zapazio istu stvar: vaginalna stimulacija blokirala je transmisiju bola.
Ali kako?
Da bi to otkrio, Komisaruk je sproveo studiju sa Beverli Vipl koja se bavila ženama sa različitim stepenom povrede kičmene moždine.
Oni su otkrili da čak i kad su njihove povrede blokirale poznate nervne puteve u kičmenoj moždini od genitalija do mozga, te žene su i dalje mogle da osećaju kad se dodiruju njihova vagina i grlić materice.
Neke su na osnovu toga čak doživljavale orgazam, uprkos tome što je pudendalni nerv – koji prenosi senzacije od klitorisa do mozga – bio presečen.
„Žene sa povredom kičmene moždine koje nisu mogle da osećaju vlastiti klitoris, ipak su doživljavale orgazam od vaginalne stimulacije“, kaže Komisaruk.
„To je verovatno najbolji dokaz da vaginalni orgazam postoji.“
Razlog za to je što se preko živca lutaoca, koji se nalaze izvan kičmene moždine, senzacije prenose od vagine do mozga.
„Žene opisuju klitorisne orgazme kao lokalizovanije i spoljne, a vaginalne orgazme kao unutrašnje i po čitavom telu; to je verovatno zato što su nervi koji prenose senzacije od klitorisa različiti od vaginalnih nerava“, dodaje Komisaruk.
A što se tiče zbunjujuće činjenice da vaginalni orgazmi mogu da blokiraju bol, nervi povezani sa kičmenom moždinom mogu da inhibiraju ispuštanje neurotransmitera koji učestvuje u percepciji bola.
Jednom kad signali stignu do mozga, oni takođe mogu da pokrenu ispuštanje neurotransmitera kao što su endorfini koji takođe ublažuju bol.
Dakle, ako različiti nervi mogu da prenose senzacije iz različitih delova ženskih genitalija – a oba mogu da pokrenu orgazam – jesu li neki delovi vagine osetljiviji od drugih?
Kuda parovi da se upute u lov na neuhvatljiviji vaginalni orgazam?
„G“ obeležava mesto na mapi
Dugo vremena je glavna meta za to bila slavna „G-tačka“.
Ovaj pojam prvi put je skovan ranih osamdesetih, po nemačkom akušeru i ginekologu Ernsu Grafenbergu.
On je 1950. godine opisao erogenu zonu na anteriornom ili prednjem zidu vagine, koja je u korelaciji sa položajem uretre na drugoj strani tog zida.
Naknadne studije su pokazale kompleks krvnih sudova, nervnih završetaka i ostataka ženske prostate u istoj oblasti; i sugerisale da kod manjeg broja žena – naročito sa jakim mišićima dna karlice – stimulacija ove oblasti može da pokrene snažne orgazme i ispuštanje male količine tečnosti iz uretre koja nije urin.
Glasine su polako počele da kolaju o tom magičnom dugmetu na prednjem zidu vagine.
Parovi su ulagali vreme i – često uzaludan – trud u njegovo pronalaženje.
Neke feministkinje su za to vreme tvrdile da je publicitet koji prati G-tačku pokušaj muškaraca da povrate važnost vaginalne penetracije, nakon što se naglasak prebacio na klitoris tokom seksualne revolucije šezdesetih i sedamdesetih.
Dokazi koji bi potkrepili ili opovrgli postojanje G-tačke su neujednačeni i često preuveličani.
Jedna studija koja „opovrgava“ postojanje G-tačke bila je zasnovana na magnetnoj rezonanci samo jedne žene.
Ova rasprava dodatno je zamućena raspravom o pravoj terminologiji za razne unutrašnje delove ženskih genitalija i takođe gde jedno obličje počinje a drugo se završava.
Međutim, zaista se čini da postoje fizičke razlike između žena koje tvrde da doživljavaju vaginalni orgazam i one koje tvrde da ga ne doživljavaju.
Janini je 2008. godine objavio studiju na devet takvih ispitanica i 11 onih koje su tvrdile da nikad nisu svršile tokom samog penetrativnog seksa.
Ultrazvuk je pokazao deblju oblast tkiva u prostoru između vagine i uretre kod onih koje su mogle.
U to vreme je Janini zaključio da bi to zaista mogao da bude dokaz postojanja slavne G-tačke.
Ali dalja proučavanja navela su ga na preispitivanje tog zaključka.
„Reč tačka sugeriše dugme; nešto što možete da pritisnete da biste izazvali orgazam ili zadovoljstvo“, kaže on.
„To implicira konkretno obličje koja je ili prisutno ili nije. Niko nije uspeo jasno da opiše takvo obličje kao tačku.“
Klitoris bi takođe mogao da se opiše kao dvoglavi penis; oba su nastala od istog embrionskog tkiva
Dakle, ako nije dugme, šta bi drugo moglo da bude?
Za sve veći broj istraživača odgovor je prost: klitoris.
Iako je za većinu ljudi klitoris samo kuglica u obliku graška ispod površine kože, skorašnje studije na magnetnoj rezonanci sugerišu da je klitoris sve samo ne mali.
One otkrivaju veliku, loptastu strukturu dužine oko 9 centimetara, koja donekle liči na kost po imenu jadac.
On se vijuga oko spoljašnjosti vagine i unutar karlice duž uretre.
Na spoju između dva kraka je žlezda – spoljni deo koji većina ljudi oseća kao klitoris i njegov najosetljiviji deo.
Ali noge okružuju vaginalni otvor koji prelazi u usmine.
Klitoris bi mogao da se opiše i kao dvoglavi penis.
I klitoris i penis potiču od istog embrionskog tkiva; otekline zvane tuberkula koja nastaje tokom ranih stadijuma embriogeneze i potom se grana ili u klitoris i tkivo vulve kod devojčica ili u penis i skrotum kod dečaka.
Ali postoje bitne razlike: penis ne raste kao reakcija ne hormone poput testosterona jednom kad pubertet prestane, dok klitoris nastavlja to da čini.
„On nije naprosto samo mali penis“, kaže Janini.
Vagina takođe reaguje na hormone, među kojima i na estrogen, što pomaže da se lakše objasni zašto seksualna reakcija žena varira tokom čitavog njihovog života.
Ova složenost bi mogla da objasni zašto je toliko teško dokazati – ili opovrgnuti – postojanje G-tačke; nije lako stimulisati prednji zid vagine u izolaciji.
Vi isto tako verovatno trljate i unutrašnje delove klitorisa i uretre.
I zaista, dalja istraživanja Janinija i Odile Buson iz Centre d’échographie u Sen Žermen an Leu, u Francuskoj, pokazala su upravo ovo.
Oni su nagovorili tri žene da ili stimulišu prednji zid vagine uz pomoć podmazanog tampona ili da koriste prste da stimulišu spoljne delove klitorisa – dok su koristili ultrazvuk da slikaju šta se dešava ispod kože.
Vaginalna penetracija je dovela do toga da se unutrašnji delovi klitorisa i tkivo oko uretre pomere i nabreknu, dok su tokom ručne masturbacije bili stimulisani samo spoljni delovi klitorisa.
Sve postaje još komplikovanije; kod nekih drugih žena, vaginalna penetracija mogla bi istovremeno da stimuliše i spoljne i unutrašnje delove klitorisa.
- Seksualni terapeuti: Kako popraviti loš seks
- Stres, hormoni, bolesti: Najveće ubice libida
- Erektilna disfunkcija: Sve što treba znate
Četrdesetdvogodišnja žena se 2009. godine pojavila na klinici Rejčel Pols, uroginekološkinje iz Sinsinatija, u Ohaju.
Žena je rođena bez bešike i bila je podvrgnuta ekstenzivnoj rekonstruktivnoj hirurgiji da bi korigovala neke od tih problema.
Postoji, međutim, dobra strana čitave te neprilike; ona „ima neverovatne orgazme“, kaže Pols.
I zaista, ona je ispričala Pols da u proseku ima dva orgazma po seksu – jedan preko manuelne stimulacije klitorisa; drugi samo preko vaginalne penetracije.
Pols je bila posebno fascinirana njenom pričom, zato što je ženina uretra – i stoga pridruženi čvor nerava i obličja koji se obično nazivaju G-tačkom – nisu bili na uobičajenom mestu.
Uz to, ženin klitoris se nalazio na samoj ivici njenog vaginalnog otvora.
„Delovalo je verovatno da je to delom razlog zašto ima tako dobre orgazme“, kaže Pols.
Penis bi se očešavao o njega pri svakom ulasku.
Da li je veličina važna?
To joj je dalo ideju.
Pols se zapitala da li veličina i lokacija klitorisa kod zdravih žena može da utiče na lakoću s kojom one dožive orgazam tokom penetrativnog seksa.
I zato su ona i njene kolege regrutovali deset žena koje su tvrdile da retko ili nikad ne doživljavaju orgazam tokom seksualnih odnosa i dvadeset žena koje su tvrdile da svršavaju skoro svaki put, i upotrebili magnetnu rezonancu da detaljno pregledaju njihove klitorise.
Oni su otkrili da što je manja veličina žlezde u obliku graška i što je dalje klitoris od vagine, to je ženama teže da postignu orgazam.
Sveukupno gledano, ove studije impliciraju da postoje razni putevi kako žene mogu da dožive orgazam, bilo preko vaginalne stimulacije, stimulacije klitorisa ili oba istovremeno.
Dalje studije Komisaruka otkrile su da se sve projekcije različitih delova ženskih genitalija – jeste, čak i bradavica – ukrštaju u istoj opštoj regiji mozga, doduše u neznatno različitim delovima.
„Postoji dobra neuro-anatomska osnova za različite tipove orgazama i različite tipove senzacija“, kaže Komisaruk.
„To bi moglo da objasni zašto kombinovanje stimulacije klitorisa, vagine i grlića materica kao da proizvodi intenzivnije, složenije i prijatnije orgazme prema opisu žena.“
Što se tiče žena kojima je teže da svrše tokom penetrativnog seksa – ili bilo kakvog seksa – poruka Pols je prosta: eksperimentišite.
„Žene mi dolaze kao pacijentkinje i govore: ‘Ne mogu da imam vaginalne orgazme, stoga mora da nešto nije u redu sa mnom’.
„Sve je u redu sa njima. Svako je malo drugačiji, tako da će neke žene imati mnogo stimulacije klitorisa tokom seksa, dok je drugima to malo teže – i zato će njihov partner možda morati da koristi ruke ili igračku.
„Ali žene moraju da znaju da ako nemaju orgazme putem klasične vaginalne penetracije, to je savršeno normalno.“
Janini ima dodatnu poruku za žene: „Ne samo da uživajte u seksu, već uživajte i u upoznavanju sebe i razumevanju ko ste danas, zato što ćete sutra verovatno biti neko drugi.“
I ne potcenjujte beskrajnu raznolikost koja je u ponudi.
„Ne razmišljajte o ženskom telu kao o mašini koja uvek mora da postigne isti rezultat“, kaže on.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
