Pariz, 8. april 2024.

Reuters
Susret dvojice predsednika u Parizu

Najavljivali su se borbeni avioni, nuklearne elektrane, veštačka inteligencija, ali su predsednici Francuske i Srbije najviše vremena na zajedničkom obraćanju potrošili na – Kosovo.

U izjavama pred susret u Jelisejskoj palati u Parizu, Emanuel Makron naglasio je da je pitanje Kosova „zalog za budućnost regiona“.

„Francuska će učiniti sve da obaveze preuzete Briselskim sporazumom od prošle godine budu ispunjene.

„Važno je i da učesnici u napadu u Banjskoj budu privedeni pravdi, a Francuska pozdravlja što se Srbija obavezala da ispuni preuzete obaveze“, rekao je Makron, uz poruku da Francuska podržava evropske integracije Srbije.

Posle emotivnog uvoda koliko mu znači boravak u Jelisejskoj palati, Aleksandar Vučić uzvratio je Makronu da nije želeo da govori toliko o Kosovu, ali da oseća potrebu da mu odgovori na tvrdnju da su i Beograd i Priština posvećeni ispunjavanju obaveza.

„Tri stvari je Srbija ispunila – lične karte, tablice i carinske pečate – iako nije morala, jer smo se svi saglasili da prvo treba da se osnuje Zajednica srpskih opština“, rekao je Vučić.

Dok je u najavi sastanka predsednik Srbije opširno govorio o tome da će Srbija nabaviti francuske vojne avione Rafal, pred bilateralni susret o tome nije bilo reči.

Jedino se Makron kratko osvrnuo na činjenicu da je Vučić imao „dobre razgovore“ sa predstavnicima vojne industrije.

Francuski predsednik je, kao teme saradnje dve zemlje, kratko pomenuo i zaštitu okoline, transport, nuklearna postrojenja.

S druge strane, predsednik Srbije najavio je intenzivnu kulturnu saradnju Beograda i Pariza koja bi kulminirala organizacijom frankofonskih igara mladih u Beogradu 2031. godine.

Kosovo, EU i Ukrajina

Francuska je jedna od zemalja Evropske unije koja je priznala nezavisnost Kosova, a predsednik Vučić rekao je da se u Jelisejskoj palati razgovara i o zahtevu Prištine za prijem u Savet Evrope.

Francuska i Nemačka bile su inicijatori plana za Kosovo, koji je potom, kao stav cele EU, pretočen u sporazum koji su Beograd i Priština prihvatili u severnomakedonskom Ohridu, uz posredovanje međunarodnih zvaničnika.

„Znam kako su neki jedva čekali da se obračunaju sa Srbijom, ali hvala vam što niste razmišljali kao oni nego ste znali da zajedno moramo da sačuvamo stabilnost na Zapadnom Balkanu“, rekao je Vučić Makronu.

Francuski predsednik još jednom je ponovio da su evropske integracije Srbije u interesu Pariza.

„Bez obzira na rane iz prethodnog perioda, Srbija mora znati da joj je budućnost u EU.

„Ne treba da posumnjate u nameru Evrope da vas primi“, rekao je Makron.

Pregovori Srbije o ulasku u EU počeli su pre skoro dve decenije, a Srbija je formalni zahtev za prijem u evropski blok podnela 22. decembra 2009. godine.

Jedan od zahteva Brisela, posebno posle početka rata u Ukrajini, jeste i da se spoljna politika Srbije uskladi sa evropskom, ali se pominje i rešavanje kosovskog pitanja kao uslov za pristupanje EU.

Uz Belorusiju, najvećeg saveznika Moskve, Srbija je jedina evropska zemlja koja nije uvela nijedan oblik sankcija Rusiji i tome se protivi, ali je glasala za pojedine rezolucije UN koje osuđuju rusku agresiju na susednu zemlju i kojima se traži poštovanje međunarodnog prava.

Vučić je u više navrata govorio o „snažnim pritiscima“ na Srbiju da uvede sankcije Rusiji, ali je rekao da se on rukovodi isključivo interesima Srbije, a ne bilo koje druge zemlje.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, u februaru 2022. godine, Makron je bio jedan od retkih evropskih državnika koji je održavao kontakte sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ali je poslednjih meseci upravo francuski predsednik iskazao najratobornije stavove protiv Rusije.

Najava Makrona da bi NATO mogao da pošalje trupe kao pomoć Ukrajini, nije naišla na pozitivan odjek među saveznicima u vojno-političkoj alijansi, a Putin mu je poručio da na to i ne pomišlja.

Šta su avioni Rafal?

Posle odluke Hrvatske da kupi 12 aviona Rafal, od kojih su neki polovni, Srbija bi mogla da postane tek četvrta evropska zemlja – uz Francusku, Grčku i Hrvatsku – koja bi mogla da ih ima u floti.

Vlada Hrvatske je još 2021. odobrila kupovinu 12 aviona Rafal i prateće opreme, i za to izdvojila ukupno 1.155.508.893 evra.

Rafal, bez dodatne opreme, košta između 100 i 190 miliona evra, prema specijalizovanim sajtovima za borbene avione.

rafal, avion rafal

Reuters

Rafal može da funkcioniše kao lovac, lovac-bombarder i izviđač za dejstvo po ciljevima u vazduhu, na kopnu i moru.

Posebna prednost Rafala je što je jedva vidljiv na radarskim sistemima.

Prema specijalizovanom sajtu Tango.siks, kupovina 12 novih ovakvih aviona koštaće između 1,8 i 2,5 milijarde evra.

Preduslov da će se novi avioni uspešno koristiti jeste da postoji stručni kadar, s obzirom da je za eskadrilu od 12 letelica potrebno bar 15 do 22 pilota, ali i desetine tehničara.

Vučić nije precizirao odakle će biti nabavljen novac za kupovinu francuskih borbenih lovaca.

Prema budžetu za 2024. godinu, Ministarstvo odbrane raspolaže sa oko 160 milijardi dinara plus 18 miliona kroz obveznice koje će, kako je rekao ministar finansija Siniša Mali, ići preko SDPR-a, a koje će biti uloženo u vojsku i namensku industriju.

SDPR je srpski državni proizvođač oružja, kao i posrednička kompanija za uvoz i izvoz opreme za odbranu.

Nuklearna energija

Jedna od važnijih tema u Parizu, kako je najavio Vučić, bila je i mogućnost izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji, jer se smatra da je to energija budućnosti.

Vučić je veliki zagovornik izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji, tvrdeći da će obezbeđivanje struje u budućnosti biti veliki problem za zemlju.

On kaže da će stanovnici Srbije do 2050. godine trošiti četiri puta više električne energije nego danas.

„Šta god radili, kako god radili, nikakvu šansu nemamo, ako brzo ne krenemo u rešavanje tog problema. A rešavanje tog problema je jedino moguće izgradnjom velikih i malih nuklearki“, rekao je ranije Vučić.

Veštačka inteligencija

Početkom marta ove godine, Vučić je objavio da će Srbija u naredne tri godine biti predsedavajuća i kopredsedavajuća Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju (GPAI), koje je ustanovljeno pre četiri godine na inicijativu Makrona i predsednika Vlade Kanade Džastina Trudoa.

makron, vučić, šolc

JOHANNES SIMON/POOL/EPA-EFE/REX/Shutterstock

Globalno partnerstvo za veštačku inteligenciju je inicijativa koja teži da uspostavi globalne standarde i pravila za razvoj veštačke inteligencije, kao i da ubrza razvoj veštačke inteligencije globalno.

Sekretarijat GPAI je pri Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), a ekspertski centri su u Montrealu i Parizu, dok će novi biti otvoren u Japanu.

Srbija je primljena pre nešto više od godinu dana, kao jedna od 29 članica.

Među najznačajnijim članovima su SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Indija, Japan, Južna Koreja, Brazil, Francuska, Nemačka i Turska.


Pogledajte video o Emanuelu Makronu:

Francuski predsednik Emanuel Makron i njegovi stavovi
The British Broadcasting Corporation

Šesnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.



Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Srbija i Francuska: Makron i Vučić složno i srdačno o ekonomiji i emocijama, oprečno o Kosovu 1

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari